Оптужба није пресуда

ОВК у Хагу

Ма колико потези Специјалног суда за злочине ОВК деловали одлучно и уверљиво, досадашња искуства упозоравају на опрез јер од политике, пре свега Запада, зависи и каква ће у крајњем исходу бити коначна пресуда

У Приштини се ипак догодило чудо. У тренутку када је победа председничког кандидата за Белу кућу Џозефа Бајдена над досадашњим председником Доналдом Трампом постајала све изгледнија, чему су се посебно радовали албански лидери у Приштини, суд у Хагу потврдио је оптужницу за ратне злочине против председника привремених приштинских институција Хашима Тачија. Специјални суд такође је потврдио оптужницу и против његовог политичког савезника и наследника на челу Демократске партије Косова Кадрија Веселија.

ЗЛОЧИНЦИ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ Тачи је у четвртак (5. новембра) поднео оставку на место председника Косова, а одмах је уследило и њихово пребацивање у Хаг.
Само дан раније припадници међународне полиције упали су у породичну кућу Јакупа Краснићија, за кога се сматра да би могао бити крунски сведок на суђењу злочинцима из те организације. Kраснићи је једна од главних личности тзв. ОВK, а током сукоба био је и њен портпарол. Био је и председник парламента и министар у приштинској влади. Тренутно се налази на месту председника Националног савета Социјалдемократске иницијативе. Одмах после саслушања из његовог дома однета је обимна документација.
Припадници Еулекса претресли су и седиште Демократске партије Косова, као и породичне куће Хашима Тачија, Кадриja Весељија и шефа посланичке групе Покрета „Самоопредељење“ (ПС) Реџепа Сељимија. Свима им је потврђена оптужница за ратне злочине и злочине против човечности.
Њих тројица су на истој оптужници са још осморицом осумњичених за ратне злочине и убиства 100 цивила, Срба и Албанаца, током сукоба на Косову и Метохији. Тачи и Весељи су четврти и пети којима је потврђена оптужница. То је већ учињено у поступцима против Саљиха Мустафе, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија.

[restrict]

ПРЕДАЈА ИЛИ ХАПШЕЊЕ Оптужницу против Тачија, Весељија и девет припадника ОВК Специјализовано тужилаштво поднело је Специјализованим већима Косова 24. априла, а рок од шест месеци за њену потврду истекао је 24. октобра.
Иако се у Приштини посебно истицало да су се они добровољно предали, уз детаљне описе сваког корака и поступка који су у том смислу учинили, у саопштењу суда пише да су они били „ухапшени“. Овај детаљ је веома важан због даљег поступања суда, односно због питања хоће ли Специјално веће допустити да се окривљени бране са слободе или не.
Бивши официри тзв. ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи оптужени су за злодела почињена у 34 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Оптужница у 10 тачака Тачија и остале терети за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Кривична дела су квалификована у пет тачака, као злочини против човечности и ратни злочини. За те злочине Тачи и остали сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба тзв. УЧК. Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол. У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.

УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ Оптужном акту посебну тежину даје тврдња да су поменуте вође ОВК били чланови удруженог злочиначког подухвата, заједно са бројним другим официрима и припадницима ове терористичке организације, те члановима привремене владе Косова, од којих су у оптужници именовани Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци. Циљ тог злочиначког удружења, по оптужници, био је „постизање и примена потпуне контроле над целим Косовом средствима која су укључивала незаконито застрашивање, злостављање, подвргавање насиљу и уклањање оних које су сматрали противницима“.
Такође се истиче постојање намере да се злодела почине а да су жртве била „лица за која се подозревало да не подржавају ОВК и касније привремену владу Косова, Срби, Роми и Ашкалије, католици цивили за које се веровало да сарађују са српским властима или да комуницирају са Србима, Албанци који су подржавали Демократски савез Косова или били повезани са том странком, као и са странкама за које се сматрало да су против УЧК“.
Први пут од када се уопште говори о злочинима албанских терориста и званично је устврђено да су чланови овог удруженог злочиначког подухвата спровели свеобухватне или систематске нападе на цивилно становништво не само на Косову већ и на подручју северне Албаније, најкасније од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници а пренели су медији.
Дакле, на територији друге државе, чиме се указује и на учешће Албаније у агресији на СРЈ. Уосталом, не треба заборавити да је из тог правца требало да се обави копнена инвазија наше земље а да је управо ОВК требало да буде НАТО пешадија.

ЖУТА КУЋА Међутим, и поред спомињања Албаније, у оптужници се не цитира ниједан навод Дика Мартија о трговини органима или о „Жутој кући“ на основу којих је и формиран Специјални суд, што је приметио и бранилац Хашима Тачија, адвокат Денис Хопер, цинично питајући суд и тужилаштво у Хагу где се налазе оптужбе и докази о „Жутој кући“ и крађи људских органа.
Ту можда и лежи главни „адут“ одбране – у тврдњи да су они били главни савезници НАТО-а у његовој, како су говорили, хуманитарној акцији. Већ су их, уосталом, лидери земаља западне алијансе од злочинаца (САД је ОВК све до пред агресију на СРЈ сматрао терористичком организацијом) претворили у ослободилачку војску, а управо је (све изгледнији) будући амерички председник Џо Бајден Хашима Тачија својевремено упоредио са Џорџом Вашингтоном.

ПОДГРЕВАЊЕ СУМЊИ Сасвим довољно да се подгреју сумње и подозрења у судски епилог и поред тако тешких и страшних инкриминација које им се стављају на терет. Не заборавимо, Тачи је две деценије био кључни партнер Запада а међународне снаге су наставиле да блиско сарађују с њим, чак и када су се против њега појавиле прве оптужбе за озбиљна кривична дела док је српским лидерима, рецимо у БиХ, било апсолутно забрањено да се баве политиком и док нису постојале оптужнице. Рођени политичар, визионар, државник, творац „бастиона демократије“… неки су епитети којима су председника тзв. Косова описали бивши високи званичници најмоћнијих западних земаља, а те мисли о Тачију одштампане су на задњој корици његове америчке биографије. Његово појављивање пред судом сигурно ће скренути пажњу и на многобројне западне политичаре и генерале који су му били покровитељи и наредбодавци.
Управо је тако, након што су Специјализована већа потврдила оптужнице против Хашима Тачија, реаговао посланик француског парламента Тијери Маријани, поручивши да треба успоставити истражну комисију поводом подршке коју је Француска пружила Тачију и Косову против Србије, пренела је косовска „Газета експрес“. „А његови савезници у Француској? И акција Министарства спољних послова у његову корист против Србије. Треба нам истражна комисија“, написао је Маријани у објави на твитер налогу.
Француска је, под вођством Жака Ширака, била једна од земаља која се сложила да се бомбардује Србија. Такође, Министарство спољних послова Француске издало је саопштење за медије 2016. године којим је поздравило долазак Хашима Тачија на чело „Косова“, а две године касније, на прослави стогодишњице завршетка Првог светског рата, за разлику од третмана председника Србије, једне од главних савезница Антанте, Тачију је дато истакнуто место на почасној трибини.
Све поменуте чињенице несумњиво су биле подлога и за његово прво обраћање суду и тврдњу да је „оптужница потпуно неоснована и ја се изјашњавам да нисам крив ни по једној тачки оптужнице“, како је рекао Тачи. Или речи Јакупа Краснићија: „Ми смо сви заједно били ослободилачки подухват стварања државе, а удружени злочиначки подухват су чинили српско руководство у Београду и сви који су га подржавали.“

РОК ТРАЈАЊА Међутим, у оптужници стоји да су Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи не само „издавали наређења“ о третману противника УЧК него су и „лично учествовали у поступању (према њима) на терену“, односно у „застрашивању, испитивању, малтретирању и притварању“… У више општина на Косову, као и у регионима Кукеша и Хаса у Албанији, оптужени су, са другим члановима злочиначког удружења, спровели „кампању прогона“ свих које су сматрали противницима на „политичкој или етничкој основи“… Такви незаконити притвори постојали су у Ликовцу, Јабланици, Лапушнику, Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Лапаштици, Злашу и Клечки, Приштини, Призрену, Урошевцу, Гњилану, Сувој Реци, Витини и Новом Брду на Косову, као и у Цахану и Кукешу у Албанији.
Редигована верзија оптужнице објављена је пошто су Тачи, Весељи и Сељими смештени у судски притвор у Схевенингену, а сва имена притворених и жртава у објављеној оптужници су редигована да би се заштитио њихов идентитет.
У анализама хапшења вођа ОВК и деловања Специјалног суда многи ће рећи да је на сцени обрачун САД с непослушним албанским руководством на Косову и Метохији, односно да Американци хоће да у следећој влади тзв. Косова не буде нико ко има било какве везе са ОВК како би се лакше постигао споразум с Београдом, да им је истекао рок трајања јер су послужили сврси, испунили све што су пред њих поставили Вашингтон и друге западне земље. Уз то, међутим, иде и једно велико али, као упозорења да не треба веровати баш свему што ћемо ових дана видети у Приштини и Хагу, уз изразиту сумњичавост када су у питању активности Специјалног суда.
„Тај суд ће хапсити, а да ли ће судити и осудити или ће направити причу да се ми с њима нешто договоримо, видећемо. Једна од тачака наметнутог договора могла би да буде амнестија. Амнестија свих који су вршили злочине, наших и њихових, а затим узајамно признање обе државе…“, рећи ће за „Спутњик“ Тома Фила, адвокат са огромним искуством у Хашком трибуналу.
У те сумње се уклапа и озбиљан покушај компромитовања тог суда, из чијег тужилаштва без помоћи неког изнутра није могло 4.000 поверљивих документа да заврши на вратима Удружења ветерана ОВК. У сваком случају, цурењем ових докумената угрожени су сведоци, што ће се огледати или у њиховом одустајању од сведочења, или у мењању већ датих исказа.
Да не помињемо да ово није међународни суд већ формално суд самозване државе Косово, без обзира на то што тужиоце и судије чине странци. Већ је био извршен низ покушаја да се суд омете у раду и чак да се укине његова надлежност, а у Приштини је поново покренута расправа о нацрту закона о заштити вредности борбе тзв. ОВК.
Одмах по потврђивању оптужница против Хашима Тачија и других припадника ОВК, са политичке сцене Приштине уследили су захтеви за прекид дијалога Београда и Приштине, владино извињење за хапшење вођа бивше ОВК, и транспарентније активности Специјалног суда у Хагу.
У сваком случају, очекује се да Приштина додатно заоштри односе с Београдом, рачунајући на повољнију позицију у будућности уколико Бајден преузме власт.
А с обзиром на досадашња искуства, много је више подозрења и сумњи од наде да ће осведочени злочинци попут Тачија, Весељија и њихових сатрапа и послушника осетити мач правде а породице жртава добити сатисфакцију за своје ненадокнадиве губитке. Неповерење у међународни суд и те како је основано. Трибунал за бившу Југославију ослободио је Рамуша Харадинаја оптужби за злочине у Јабланици, а Фатмира Љимаја за злочине у логору Лапушник. Сетимо се Орића, Готовине, Маркача… Уосталом, седиште и овог суда је у Хагу, што је податак који говори сам за себе.

[/restrict]