Najnovija enciklika pape Franciska – izazovi i odgovori

Da li je papa „samo nasmešeno lice globalizma“ i šta nam o tome govori njegova najnovija poslanica „Fratelli Tutti“ – „Svoj braći“?

Da li sve u svetu ide po predviđanjima? Da li se sve zbiva kako je predvideo Dostojevski, koji je upozorio – „poslednja papina prevara, kad bude osetio da gubi moć i uticaj, biće da će se predstaviti kao siromah i zastupnik sirotinje“. Tako je govorio Fjodor Premudri. U intervjuu koji je dala „Pečatu“, Olga Četverikova naglasila je isto: papa je samo nasmešeno lice naciglobalizma. On treba da, verbalnom akrobatikom, ublaži udarac gvozdenom pesnicom „velikog resetovanja“, što nas bičem pandemije i nastupajuće gladi goni ka „transhumanizmu“. Baš tim, „baršunastim“ putem je krenuo sadašnji „pontifeks maksimus“, koji, kao i ostala globalistička vrhuška, smatra da je vreme za novi svetski poredak, ali poruku uvija u nežnu retoriku univerzalnog „bratstva i jedinstva“, što ga, kako reče Josip Broz Tito, „moramo čuvati kao zjenicu oka svog“.

GLOBALNO DOBRO POSLE KORONE Najnovija papina enciklika „Fratelli Tutti“ („Svoj braći“) potpisana je na grobu propovednika siromaštva Franje Asiškog, po kome je kardinal Bergoljo, pripadnik jezuitskog reda, dobio ime kad je uzišao na tron. Papa ističe da se mnogo toga u svetu posle korone mora promeniti: poziva da se nacionalni i ekonomski interesi podrede globalnom dobru i putu u „otvoreno društvo“. Ne obraća se samo rimokatolicima i snažno osuđuje agresivni nacionalizam, „kako bismo međunarodnu saradnju povećali i usmerili prema solidarnom razvoju svih naroda“. Stoga je potrebno da se i u „zemljama obeleženim siromaštvom i nerazvijenošću podstakne pristup međunarodnom tržištu“. Poglavar rimokatolika se u svom pismu obraća „svim ljudima dobre volje“, verujući u svet bez zla i nasilja, svojevrsnu ostvarenu utopiju. Prema sopstvenom priznanju, Franciska su, svojim razmišljanjima, na pisanje podstakli egipatski veliki imam Ahmad el Tajeb, anglikanski biskup Dezmond Tutu i pokojni Martin Luter King.

„TUTTI FRUTTI“ I MIGRANTI Neophodno je da sve religije podstiču bratstvo i ekološko staranje o planeti, istakao je papa, pozivajući na jačanje Ujedinjenih nacija, osudivši rat i naoružanje kao sredstvo politike. Papa globalista svim silama podržava savremene migracije, naglašavajući da je – sve dok u zemljama porekla nedostaju uslovi za dostojanstven život – važno poštovati pravo svakoga da pronađe mesto gde može da zadovoljava osnovne lične potrebe i potrebe svoje porodice, kao i tamo gde sebe u potpunosti može ostvariti kao ličnost. Svaka je zemlja „u isti mah i zemlja stranaca“, a teritorijalna dobra „ne bi smela biti uskraćena potrebitome koji dolazi s drugog mesta“.

PAPA I SRBI Ovih dana se dosta spekulisalo i o tome da papa namerava da dođe u posetu Srbiji i SPC, da bi nastavio svoj pohod ka Moskvi. Znajući za teške posledice ustaškog bestijanja u Drugom svetskom ratu na koje je papa Pije zatvorio oba oka, blagosiljajući, s obe ruke, Pavelića i njegove monstrume, jezuita na čelu Vatikana je privremeno zaustavio proces proglašavanja Stepinca za univerzalnog rimokatoličkog sveca. S tim u vezi, prvi put je citirao jedan dokument Hrvatske biskupske konferencije, o tome kako moramo „prevladati prošlost“. Dokument je objavljen o pedesetogodišnjici završetka Drugog svetskog rata, i Francisko navodi ovaj njegov deo: „Nije glavna težina pitanja u tome kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivnju druge zajednice. Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni, muslimani i drugi pred težim su moralnim pitanjem: Kako žaliti žrtve druge zajednice, kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici? A zatim: Kako okajati krivnju, kako zadobiti oproštenje Božje i ljudsko, mir savjesti i pomirenje među ljudima i narodima? Kako započeti novo doba osnovano na pravednosti i istini?“
Ovaj dokument pun „kršćanske ljubavi“ napisali su i potpisali hrvatski biskupi s pokojnim kardinalom Franjom Kuharićem na čelu, inače desnom rukom Franje Tuđmana, a objavili ni manje ni više nego 1. maja 1995, kad je započela „redarstvena operacija“ Bljesak koja je satrla Srbe u Zapadnoj Slavoniji i proterala ih sa njihovih vekovnih ognjišta. Da, da, baš taj dokument citira papa u svom obraćanju „gradu i svetu“, i veruje da će Srbi biti osvojeni izlivima „kršćanske ljubavi i sućuti“, jedva čekajući da ga zagrle i da se s njim izljube. Čuvajući se ovih nežnosti pape jezuite, čak i kad nam ekumenske darove donosi, setimo se svih razloga za reči patrijarha Pavla povodom neuspelog pokušaja pape Vojtile da trijumfalno ušeta u Beograd: „Dobro nam ne došao!“