ДУХ КУЛТУРЕ И СВЕТЛА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

фото: Н. Ристић / ртс

Ко има жита, топови му се најдаље чују

У РТС-овом клубу у Београду протекле недеље одржана је изложба фотографија Хлеб у Великом рату. Уједно публици је представљена и истоимена књига Димитрија Вујадиновића, издање РТС издаваштва, Прометеја и куће Тиски цвет, о којој су говорили Зоран Колунџија, Драган Инђић и аутор

Ко има жита, топови му се најдаље чују – Колико је о исходу рата одлучивао хлеб? Ово питање, поред осталих, покушава да открије аутор дела уз мноштво прича српских, савезничких и непријатељских војника и да фотографијама на пригодној изложби покаже колика је чудесност хлеба као живе ризнице колективног памћења и сведочанстава о етичким вредностима у најтежим егзистенцијалним условима. Кроз изложбу документарних фотографија на 22 паноа, у РТС клубу, током представљања репрезентативне књиге, у издању РТС-а, Прометеја и ИК Тиски цвет, Вујадиновић нам представља ратне приче, сведочанства војника, учесника преломног догађаја у формирању хуманије културе сећања почетком прошлог века – Великог рата. Циљ писца је не само да прикаже значај хлеба као хране већ и чудесност хлеба као живе ризнице колективног памћења и сведочанстава о симболичким вредностима и падовима људи и у најтежим егзистенцијалним условима какав је рат. У том смислу ова изложба има антиратну поруку. Читање публикације Хлеб у Великом рату је и подсећање на догађај с краја Великог рата када српски војник свој таин дели с бугарским заробљеником…

фото: ртс / прометеј

У књизи Хлеб у Великом рату Димитрије Вујадиновић наводи руску пословицу која каже „да је хлеб највећи савезник, што га може имати нека војска“. Битке су се водиле на бојном пољу, али рат много шире. У најтежим егзистенцијалним условима какав је рат, хлеб представља сведочанства о симболичким вредностима и падовима људи. Аутор публикације подсећа нас да два појма имају пресудну улогу у животу сваког од нас. Хлеб је велики предуслов живота, готово неизоставан, а рат је сваки, на крају крајева безумни, сукоб због већег права на хлеб, некоме на бели хрскави, а некоме на опори црни… Димитрије Вујадиновић је историчар културе хлеба из Сремских Карловаца. Написао је и објавио бројне књиге. Од тога више од половине су о хлебу: Хлеб на 200 начина, Девети миленијумски циљ, Хлеб са пивом, Обредни и обичајни хлеб у Војводини, Атлас музеја хлеба у Европи, Циповка – хлеб који се смеје на Месец, Хлеб у Великом рату, а у припреми је и монографија Историја и култура хлеба.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *