Дијалог о Косову траје 650 година

Митрополит Амфилохије Радовић – последњи интервју за Печат

ЗАВЕШТАЊЕ МОРАЧКОГ ЈАСНОВИДЦА l АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ (1938–2020)

Нико, говорио је митрополит, не може лишити Цркву њене одговорности и крста косовског који она носи са својим народом једина без прекида од Косовске битке до данас

Последњи интервју „Печату“ (бр. 502, 12. јануар 2018) Његово високо преосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, егзарх свештеног трона пећког Амфилохије Радовић дао је почетком 2018, у време када је Апел за одбрану Косова и Метохије изазвао бурне реакције у јавности. Током трајања тзв. јавног дијалога о питању од највећег националног интереса, 11 владика, 75 професора универзитета, седам академика и српска интелигенција упозорили су на последице потписивања правно обавезујућег споразума с Косовом. Уследила је медијска хистерија… Митрополит је тада рекао да је „Црква била и остала јединствена о питању Косова и Метохије, без обзира на евентуалне различите процјене намјера појединих учесника косовске драме и трагедије, што потврђује да питање Косова и Метохије није питање појединаца, ма ко они били, и ма шта о себи мислили већ питање цјелине Цркве и цијелог народа Лазаревског (који никад у историји није био ограничен на Београдски пашалук, сем можда у жељама или заблудама појединаца)“.
Очевидно да је медијска хистерија, објаснио је тада митрополит на страницама нашег листа, „усмјерена првјенствено против Апела за одбрану Косова и Метохије, потписаног не само од митрополита црногорско-приморског него и од још десет владика, као и бројних професора универзитета, седам академика и многих угледних интелектуалаца из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Намјесто да србијанска власт одговори, у духу ’дијалога’ њоме иницираног, на овај апел, она се окомила на само једног потписника Апела, настављајући дукљанско-монтенегрински линч црногорског митрополита, који траје без прекида у Црној Гори против њега од стране њених неокомуниста, све од његовог устоличења на Цетињу (1990). Овим неки од челника србијанске власти желе само да сакрију од јавности и минимизирају тежину Апела и тиме понизе значај и углед његових потписника. Ово открива и другу страну иницијатора ’јавног дијалога’. Покретачи ’јавног дијалога’ изгледа под ’дијалогом’ подразумијевају само оне који су сагласни са њиховом идеологијом, тј. који прихватају њихов монолог као посљедњу ријеч о косовско-метохијском питању о коме се води свјетски дијалог већ близу 650 година!“
Митрополит је подсетио да се овај апел не разликује ни од једног до сада написаног апела за одбрану Косова и Метохије или саопштења Сабора и Синода СПЦ. „То се види како по (првом) Апелу из 1982. године који су између осталих потписали међу првима и садашњи потписници епископ Атанасије и митрополит Амфилохије, ондашњи професори Богословског факултета, тако и по Меморандуму Светог архијерејског сабора из 2004. године. Повод за онај први апел било је паљење од стране шиптарских терориста (они сада владају Косовом!) Пећке патријаршије, силовање монахиња, набијање на колац Ђорђа Мартиновића, убиство сина на рукама мајке код Самодреже Данила Милинчића, а за Меморандум Сабора и друге многобројне апеле и домаћој јавности, и међународној, све оно што се догађало и догађа на Косову, нарочито од 1998. године. Плод тих апела је и знаменита књига Задужбине Косова, преведена и на енглески језик (достављено свим угледницима САД), као и њено ново издање Рашко-призренске епархије. Занимљиво је да је већ из одлука Владе Србије о образовању Радне групе за пружање подршке вођењу унутрашњег дијалога о Косову и Метохији искључена не само Црква(е) него и Управа за сарадњу с црквама и вјерским заједницама Србије (в. Службени гласник Републике Србије бр. 93/2017 од 16. октобра 2017). Отуда никакво чудо што су засметали црквени великодостојници потписници Апела.“