Арагац Андрушович Ахојан – Преко Јерменије до „Великог Турана“

Ко је победник рата на Јужном Кавказу, те у којој вези су сукоби у Нагорно Карбаху са неоосманистичким амбицијама Турске?

Неоосманистички план стварања „Великог Турана“ – конфедерације турских народа, Казаха, Киргиза, Узбека, Туркмена, Монгола, али и других народа који на постсовјетском пространству исповедају ислам – не завршава се овде. Аспирације Турске улазе дубоко у арапски свет, а допиру чак и до Африке. У Катару, Либији, Сирији, Ираку, Сомалији већ постоје турске војне базе. Из ове перспективе посматрано, постаје разумљивији и турски рат за нову верзију историје. По тој верзији, фундамент светске историје створили су Турци пре 40 хиљада година на целој територији Старог света. Принцип је јасан: ми смо одувек ту пребивали, док ви нисте ни постојали – каже у разговору за „Печат“ Арагац Андрушович Ахојан, бивши депутат у парламенту Јерменије.

Каква је ситуација у овом тренутку, да ли је истина да спорадичне борбе трају на рубним подручјима?
Немам такву информацију. Познато ми је само то да је приликом посредовања руских миротвораца била остварена размена тела погинулих.
Да ли је у почетку рата била проглашена општа мобилизација?
Да. У Јерменији.
Да ли протести широм Јерменије имају снагу да делегитимишу Пашањинов потпис на документ Споразума?
Сумњам да је то правно могуће пошто је премијер у тренутку потписивања Споразума имао сва, па и овлашћења која ужива врховни командант. Пуна легитимизација тог споразума у будућности зависиће од копредседника Минске групе (САД, Русија и Француска). Овај сукоб имао је тужан исход за Јермене. Разлог томе треба потражити у чињеници да су на страни Азербејџана ратовали турска војска и групе плаћеника које је Турска пребацила с Блиског истока. САД и Француска нису могле, или нису желеле да осуде овакве активности свог НАТО савезника. Против Турске и Азербејџана нису биле уведене санкције због регрутовања плаћених војника. Подсећам да су и САД и Француска биле упознате с том чињеницом. При томе приликом заседања СБ ОУН у прихватању оштре резолуције предњачила је Велика Британија – најпоузданији савезник Турске у НАТО-у. Овакав став не чуди ако се зна су Турска и Азербејџан главни заступници енергетских интереса Британије на Јужном Кавказу. На делу се то показало као прокси рат Северноатланске алијансе.
Поред тога, подсећам да Азербејџан сада председава Покрету несврстаних чији статус забрањује заједничке војне активности две или више земаља. Насупрот томе, Азербејџан је наступао под паролом „Две државе – једна армија“. То очито није био довољно добар разлог да чланови Покрета ставе на дневни ред питање о председавању и учешћу Азербејџана у овој организацији!
Сматрам да ће у скорије време, ако је мој резон исправан, копредседници Минске групе – чланови НАТО-а, учинити све да дискредитују Москву због потписивање Споразума. Да би наум спровели, биће неопходна агитација унутар Јерменије и међу јерменском заједницом у иностранству. Не бих се зачудио ако би резултат биле нове санкције Русији.

Шта се десило да свој уобичајени поздрав „На оружје, грађани!“ Пашињан замени споразумом који, чини се, не иде наруку Јерменима?
Одговор на то питање даће одговарајућа истрага, која ће неминовно уследити. Издају чине увек своји. Странци за тако нешто нису кадри. Велики део друштва и опозиција у Јерменији, по изласку из шока након завршеног рата и прекрајања карте Нагорно Карабаха, овако оцењују потезе првог човека Јерменије. С друге стране, напад на Карабах био је неизбежан. О томе говоре чињенице. Подсетимо да је Азербејџан активно куповао савремено наоружање, као и да је током 2020. одржана ванредна војна вежба војски Турске и Азербејџана.
Шта за Јерменију значи губитак безбедносног појаса?
Сваки губитак слаби. Ако парадигма која је заложена у овај сценарио не буде промењена, и државност Јерменије може бити доведена у питање. Запад ће саосећати с јерменским народом и наставити да помаже Ердогану у изградњи нове империје – Турана. У војном смислу, безбедност Јерменије и Јермена Карабаха обезбеђују само руски миротворци.
Какав је статус древног града Шуши? У којој мери је проблематично што капију Нагорно Карабаха у овом тренутку контролише Азербејџан?
Сада се над тим градом вијоре две заставе – Турске и Азербејџана. С тих позиција рањивост главног града Степанакерта неутралише само присуство руских миротвораца.
Да ли паљење кућа које Јермени остављају за собом најбоље илуструје жалост јерменског народа?
То су очајнички гестови.
Дуго је владало мишљење да је једини фактор који је спречавао Азербејџан да озбиљније нападне и победи Јерменију – Москва. Како се Азербејџан сада оглушио на овај аргумент?
За то су заслужна два тока, један је јачање савеза с Турском и Британијом, а други дискредитација Русије на међународној сцени.
Ко је победник рата на Јужном Кавказу – Азербејџан, Турска или Русија?
Уколико тај рат посматрамо као део ширег плана, онда су победу однели Турска и Азербејџан, а Русија је учинила да та победа не буде и комплетна.
Рат у Нагорно Карабаху трајао је више од месец дана. Требало би знати да се по размерама, интензитету и мешању других земаља и екстремиста у његов ток, не може поредити ни са једним пређашњим сукобом на овој територији. Укључујући нетурски Израел, Пакистан, Јапан и Албанију. Иако је покушавао да порекне очигледну војнотерористичку помоћ коју је добијао од стране Реџепа Тајипа Ердогана, председник Азербејџана Илхам Алијев је све потезе вукао под притиском турског колеге. Практично је Азербејџан сада ушао у процес „аншлуса“ с Турском. Енклава Азербејџана – Нахичеванска аутономна република – на картама које публикују турски медији је у истим бојама као и територија Републике Турске. Да ли то треба да чуди?
Докле се протежу територијалне аспирације Турске?
Амбиције Ердогана простиру се далеко изван граница Карабаха и Јерменије, који су једна од ретких препрека на путу уједињења свих турских ентитета и држава Азије и Сибира у пројекат „Велики Туран“. Хришћанска Грузија је дефакто у стању процеса пузеће окупације, а Батуми – унутрашњи аеродром Турске. Русија и Турска су дуго били на различитим геостратешким позицијама. При томе је принцип „непријатељ мог непријатеља – мој је савезник“ начинио од аутохтоних народа Блиског и Средњег истока, Северног Прицрноморја, Балкана, Источне Европе и Кавказа, историјске таоце и жртве онога што су Британци назвали Великом игром против Русије. Нова Велика игра води се у формату исте парадигме.
У дванаест руско-турских ратова и других сукоба Турци су увек подржавали непријатеље Русије, док је њих подржавао Запад, називајући главосече устаницима. Саветник Ердогана је у фебруару 2020. године изјавио да је Турска спремна за рат с Русијом. У суштини, тај рат је већ почео.
Да ли је за вас однос Јапана према ратном сукобу у Карабаху и улози Турске у њему био изненађење?
Јапан је подржао савез под паролом „две државе – један народ“ у који су ушли Анкара и Баку. У децембру 2019. године амбасадор те земље у Турској послао је опомињућу поруку. Изјавио је да су Турска и Јапан стратешки савезници у освајању „руског наследства“. Сан Јапанаца да овладају Курилима и руским Далеким истоком налази утемељење у том партнерству.

Које је место у тим плановима припало Пакистану?
Пакистан је друга нетурска земља која је себе прогласила непријатељем Јерменије и карабашких Јермена иако нас деле хиљаде километара. Кључ за разумевање ове позиције је у односима Пакистана и Турске. Њихова сарадња добила је стратешки карактер у време када је СССР боравио у Авганистану. У стратегији Ердогана Пакистан је веома цењена компонента. Армија Турана је управо захваљујући тој компоненти добила приступ нуклеарном оружју. Турска је планирала да своје оружје направи до 2023. Тврдња да ће се оно појавити 2021. делује сасвим реално.
Стратегију изградње нове империје, својеврсног ерзац-халифата, Ердоган је спроводио уценама, како савезника (у том смислу и оних из НАТО-а), тако и непријатеља, и других контраагената. За споразум потписан с Кином о слабљењу подршке Ујгурима (турског народа који живи на територији савремене Кине) Ердоган редовно добија финансијску подршку. Недавно је тај износ био око пет милијарди долара. Европа ће му такође финансијски захвалити за задржавање таласа избеглица са Блиског истока, без обзира на чињеницу да Ердоган користи исламистичке ћелије на територији континенталне Европе како би је уцењивао. Због свог јасног става према овом питању Француска већ плаћа одрубљеним главама.
Како објашњавате позицију Израела? Да ли претераном блискошћу с Азербејџаном ризикује да постане мета иранске одмазде?
Антииранска активност Израела неупоредива је са антиизраелском позицијом Ирана. У јеку рата за Карабах, 61% војних испорука у Азербејџан је дошло из Израела. „Азербејџан не би могао тим интензитетом да настави операције без наше подршке“, рекао је издању „Ејжа тајмса“ високопозиционирани саговорник из министарства одбране Израела, уједно одговаран за све испоруке. Извор је потврдио да се ове испоруке у Азербејџан настављају.
Ова помоћ условљена је антииранском позицијом Израела. Управо су њене беспилотне летелице патролирале последњих месеци у ваздушном простору Ирана. Оне су, разуме се, долазиле с територије Азербејџана.
И у овом случају Ердоган користи механизам уцена, претећи Израелцима да би у сваком тренутку могао да активира подршку покрету Хамас. Ипак, после Ердоганових претензија на Јерусалим, могуће је да је куцнуо час да се политичари и бизнисмени у Израелу замисле. Нови калиф, кога Саудијска Арабија не пушта у Меку и Медину, полако се успиње на Храмовну гору. Молитва у џамији Ал Акса биће симболички акт легитимизације новог султана. Пројекат „Великог Турана“ угрожава и Израел и Иран.
Да ли је доласком мировних снага стављена тачка на бурну историју Закавказја?
Надам се да је то почетак нове етапе.
Где је Запада био све време сукоба?
На речима – саосећао је с Јерменијом, на делу – помагао је Турској.