Шкакљиво ирско питање

Брегзит или пропаст

Британски премијер Борис Џонсон прети поништавањем уговора о разлазу са Европском унијом због ирског питања, што је, упозоравају многи, у супротности с међународним правом. Преговори са Европском унијом су обустављени, опште расположење је сасвим туробно, сви су нервозни а преостало је тек неколико недеља да се спасе уговор и обаве припреме за излазак Уједињеног Краљевства из економске зоне ЕУ јануара 2021. године

Jануара ове године је, у резиденцији у Дaунинг стриту 10, британски премијер Борис Џонсон свечано потписао документ којим Уједињено Краљевство излази из Европске уније. „Би-Би-Си“ је тада известио да је премијер потпис ставио „Паркер“ наливпером као што налажу обичаји броја 10. Свечаности су присуствовали домаћи, ЕУ, као и други страни достојанственици.
Џонсон је том приликом изјавио: „Ово је фантастичан тренутак којим је, најзад, потврђен исход референдума из 2016. године и означава коначан крај свих расправа и подела.“ И даље у истом том оптимистичном тону: „Ми сада, као земља, можемо да кренемо напред – са владом која може да се усредсреди на то да обезбеди квалитетније јавне службе, више прилика за своје грађане и да ослободи велики потенцијал сваког и најзабитијег кутка нашег дивног Уједињеног Краљевства а да истовремено градимо нов партнерски, пријатељски и равноправан однос са Европском унијом.“
Дотични документ је прво потписан у Бриселу одакле је возом испод канала Ламанш (English Channel) стигао у Лондон на потписивање. Једна копија је потом остала у Лондону а оригинал је истим тим возом, испод канала, враћен у Брисел.
И то је то. Готова прича. Или можда и није?
Пре него што се вратимо у стварност да видимо у ком је стању тај документ, потпис, дата реч, да ли тај воз и даље иде напред-назад испод канала и слично, да само накратко бацимо поглед на терминологију. Користиће нам то да боље разумемо острвске заврзламе.

[restrict]

КО ЈЕ КО И КО ЈЕ ШТА НА ОСТРВИМА? Велику Британију чине Енглеска, Велс и Шкотска. У Лондону заседа британски парламент у коме Шкоти имају представнике. Шкоти међутим имају и Холируд, свој сопствени парламент у Единбургу. У том парламенту нема Енглеза ни Велшана. Шкоти имају независно здравство и школство, те штампају и своје новчанице – иста је валута (британска фунта), али је другачији дизајн.
Уједињено Краљевство чине Велика Британија и Северна Ирска, тако да на домаћим пасошима лепо пише Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Попут Шкота, Северни Ирци имају свој парламент, здравство и школство и свој сопствени дизајн новчаница.
Важна опаска: ирско острво је подељено на Републику Ирску (Даблин), која је независна држава и чланица ЕУ, и Северну Ирску (Белфаст), која је део Уједињеног Краљевства (УК).
Значи, из ЕУ излази читаво Краљевство, а не само Велика Британија. У томе и лежи, чини се, главни проблем. Зашто се онда брегзит (British exit) не зове јук-зит (United Kingdom exit) рећи ће те? Па зато што је ова скраћеница настала и одомаћила се у медијима који су увек у потрази за неким питким, лаким надимком, тако да је пуни назив мало рогобатан. И да додамо још нешто, чланице Краљевства имају висок степен аутономије. Присетимо се само да фудбал играју репрезентације Енглеске, Велса, Шкотске и Северне Ирске, такозване домаће нације (home nations). На олимпијадама се међутим, такмиче представници Велике Британије. Да ли то значи да Северна Ирска учествује самостално на олимпијадама? Не. Северна Ирска учествује као део тима Велике Британије који се тако зове, јер је Олимпијски савез сматрао (из маркетиншких разлога) да је Team GB боље име.
Уосталом, кад вам неко каже да је Британац, то вероватно значи да је Енглез. Шкоти су Шкоти, Велшани су Велшани и тако даље.
Дакле, сада кад смо разјаснили неке важне појмове, вратимо се на онај документ који предано путује напред-назад испод канала на релацији Брисел–Лондон.
Договор о изласку из ЕУ је углавном постигла Тереза Меј, претходна премијерка, и њена влада. Борис Џонсон је, после победе на изборима децембра прошле године, успео да добије још неке уступке од Брисела и онда је дао Парламенту на гласање. Парламент, у ком сада Џонсонови конзервативци имају већину, договор је изгласао.

ПРОБЛЕМ ИРСКО-ИРСКЕ ГРАНИЦЕ Сада, међутим, скоро девет месеци касније, Борис Џонсон излази у јавност с тезом да је дотични уговор „са правног гледишта амбивалентан и да би оставио Северну Ирску ван остатка Уједињеног Краљевства“.
Дотични уговор је, наиме, предвиђао да граница између Републике Ирске и Северне Ирске остане „мека“, каква је била док је Уједињено Краљевство било део Европске уније. Значи, граница без царинске контроле, полицијског и војног присуства. За већину Ираца је таква граница и једина прихватљива и она се ослања на чувени Уговор на Велики петак (Good Friday Agreement) из 1998. године којим је окончан један врло трагичан и крвав период ирске историје.
Такозване невоље, или на енглеском troubles, јесте еуфемизам вредан пажње. Невоље су трајале преко тридесет година, од почетка шездесетих, и карактеришу их сукоби попут оног који се догодио у недељу, 30. јануара 1972. године у Дерију, граду у Северној Ирској где су британски војници отворили ватру на ненаоружане демонстранте и ранили 26 људи, а 14 убили. Неки су погођени у леђа док су покушавали да побегну а неки док су пружали помоћ погођенима. Тај крвави злочин има и своје име Bloody Sunday, Крвава недеља. Ово није био једини злочин британске војске.
На другој страни барикада је била ИРА – Ирска републиканска армија, једна од најбоље организованих паравојних организација на свету. ИРА води порекло од Ирског републиканског братства, можда најстарије терористичке организације на свету (основане 1858), и њене братске америчке филијале Финијанског братства. Не заборавимо, после ирског егзодуса у Америку средином 19. века везе с Америком су изузетно јаке. Кенедијеви, на пример, пореклом су Ирци и то је типично ирско презиме. И Барак Обама, први црни председник Америке, непрестано се позива на своје ирске корене.
На основу уговора потписаног почетком године, Уједињено Краљевство, као целина, излази из европске царинске уније. Северна Ирска је укључена у све будуће уговоре које Краљевство потпише, али неће уводити царине и рестрикције на транспорт робе с Републиком. Што, наравно, значи да ће онда граница између Британије и ЕУ бити насред Ирског мора (Irish sea), канала између Британије и Ирске. Следеће питање се онда само намеће: шта ће бити са Уједињеним Краљевством ако је њен саставни део с оне друге стране царине? И Џонсон сада примећује да такав положај Ирске може озбиљно да угрози територијални интегритет земље.
Џонсон је, дакле, у септембру одлучио да уговор са ЕУ, који је он потписао у јануару ове године, треба изменити јер оставља превише могућности за различите интерпретације које би Европска унија могла у будућности да искористи. Ради се, наравно, о пуноправном међународном уговору, а за непоштовање међународних уговора постоје правне па и моралне санкције. Па ако се Британија не буде држала својих уговорених обавеза и буде урушавала светски правни поредак, ко ће сутра хтети да потпише неки трговински уговор с њима. То је резоновање у Лондону мада би се многи други светски центри сложили да, у прошлости, такве трице и кучине као међународни уговори нису спречиле Горди Албион да спроведе своје тренутне интересе.
Направимо овде малу дигресију. Кад говоримо о поштовању међународних уговора и обавеза, занимљиво је приметити да је први случај неиспоштованог државног дуга у новијој историји био дуг енглеског краља Едварда Другог 1340. године. Био је дужан суму равну десет годишњих државних прихода и својим непоштовањем дуга узроковао је пропаст две водеће фирентинске банкарске куће тог времена – Перуци и Барди. Лондон је данас водећи финансијски центар, не Фиренца. Како би се непоштовање значајног уговора одразило на будућа пословања тог центра? Сигурно је да не би допринело бољем пословању.

ЏОНСОНОВА ИГРА Шта онда Џонсон покушава да постигне угрожавањем међународног уговора?
Он тврди да жели да заштити територијални интегритет Уједињеног Краљевства. Ништа му ту није сметало у јануару. Границе између две Ирске, међутим, не сме бити. То каже и Уговор на Велики петак, то кажу представници обе Ирске, њихови бирачи, многи Амерички сенатори па и Доналд Трамп, који је приликом јунске посете Даблину упоредио ирску са границом између Сједињених Држава и Мексика на којој он већ годинама диже (или можда не диже?) зид. Када му је домаћин, ирски председник Лео Варадкар дискретно скренуо пажњу да то није баш слично, Доналд је на себи својствен начин одмахнуо руком и отприлике рекао „ма биће то све у реду!“, наставио је светски првак у гафовима помирљивим и врло утешним тоном, „да они (Лондон) раде на томе из све снаге“.
Претпоставка вашег дописника је да се на ове речи америчког председника свим становницима Ирске дигла коса на глави и да су се одмах и истовремено машили за по криглу гиниса (пиво) и флашу ирског џејмисон вискија.
„Тврда“ ирска граница би могла изазвати повратак Ирске републиканске армије, поништавање Уговора на Велики петак. Шта после тога?
Друга хипотеза је да Џонсон игра покер с преговарачима Европске уније. Суштина америчке игре картама је, подсетимо, могућност „блефирања“, освајања улога и са слабијим картама. Да ли је можда читава ова операција стратешког карактера којој је циљ да се од Европске уније извуку још неке погодности? Ако јесте, које би то погодности биле? У овој конкретној партији карата се, на Борисову несрећу, карте морају кад-тад спустити на сто и показати.
У сваком случају, Џонсон прети поништавањем уговора са Европском унијом због ирског питања, главни владин адвокат, сер Џонатан Џонс даје оставку, а поједини министри у тој влади признају да се такав потез коси с међународним правом.
Борис Џонсон је својевремено критиковао Терезу Меј због наводне неодлучности у преговорима. Сада као да је својом ароганцијом и несмотреношћу (?) отишао у сасвим супротном смеру. Преговори са Европском унијом су обустављени, опште расположење је сасвим туробно, сви су нервозни а преостало је тек неколико недеља да се спасе уговор и обаве припреме за излазак Уједињеног Краљевства из економске зоне ЕУ јануара 2021. Џонсон је, међутим, како неки коментатори примећују са одређеном дозом злобе, мора се рећи, већ успео да остане упамћен по преговарачком стилу који је потпуно другачији од стила његове претходнице. Брегзит се, како сада ствари стоје, ипак може завршити као бракоразводна парница где родитељи разапињу децу свако на своју страну, присвајају фотографије и плоче а при томе ноћу кришом износе намештај – без споразума.
Уосталом, морамо да приметимо, да ли постоји и један једини детаљ у биографији Бориса Џонсона који није наговештавао његово понашање налик неодговорном, размаженом и тврдоглавом деришту? Не, господо бирачи, гласали сте за дотичног господина, сад седите, гледајте и уживајте.
Да ли смо сведоци партије вештог покераша или само уживо гледамо негодовање тог деришта? На одговор ћемо морати да сачекамо.
Џонсон је добио прошлогодишње изборе и с њима лепу већину у парламенту уз помоћ које лако може да прогура разноразне одлуке. Горепоменути гласачи то све помно прате. На почетку кризе изазване вирусом корона конзервативци су уживали поверење око 60% становништва. Прошлонедељно испитивање јавног мњења које је спровео „Обзевер“ први пут је показало да су лабуристи Кира Стармера прешли у вођство. Мало вирус корона и непопуларне мере ограничавања слобода кретања и рада, мало тотални хаос око брегзита и расположење нације се драстично променило. Џонсону свакако не иде у прилог ни то што је „Дејли телеграф“ 23. септембра објавио чланак о високом владином научном саветнику за вирус корона, сер Патрику Валансу у ком је обелоданио да овај господин поседује деонице вредне 600.000 фунти у једној фирми која производи вакцине. Сукоб интереса, виче се на све стране. „Не, он нема везе са комерцијалним одлукама дотичне фирме“, каже Џонсонова влада. Други саветник, сер Џон Бел има 773.000 фунти деоница у швајцарској фирми „Ла Рош“ која је маја ове године Британији продала 13 милиона корона тестова који не ваљају. И као да све то није довољно, главни корона саветник Крис Вити се појавио на насловним страницама новина на фотографији која га приказује како маше песницом и дере се на премијера и неколико преплашених министара. Корупција, хаос? То су само неке од речи тренутно у употреби.
Како било, Уједињено Краљевство пред собом сада има два врло велика изазова. До почетка септембра смо сви мислили да има само један, онда се Борис нагло сетио да бисмо поново могли да се играмо брегзита. Рок истиче у јануару. Што се ковида тиче, већ се спомиње могућност да студенти неће моћи да иду кућама за Божић. Ова влада има ту ретку могућност и привилегију да уради оно што нико у историји још није успео. Да прекрши све могуће међународне законе и норме понашања а да истовремено успе да укине и Божић. Око следећег можемо сви да се сложимо, Едвард Други и његов подвиг из 1340. права су ситница у односу на данашње укидање Божића.
Борис Џонсон је велики поштовалац лика и дела Винстона Черчила. Заједничко им је, на пример, то што обојица имају и америчко држављанство. За разлику од Черчила који је остао упамћен као лидер који је земљу водио до победе у светском рату, Џонсон може остати упамћен као лидер који је, попут двогодишњег детета, све играчке побацао из кревеца па се сад дере из петних жила не би ли на себе привукао што више пажње. А Божића ће бити и после њега и после брегзита. Биће.

[/restrict]