Ruski faktor odvraćanja

Šta otvaranje predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri našem ministarstvu znači za odbrambenu sposobnost Srbije?

Nema potrebe više nikome objašnjavati koliko je Vojska Srbije poslednjih godina napredovala i transformisala se od slabe i zapuštene u modernu i respektabilnu, naoružanu modernim i modernizovanim borbenim sistemima. Tome je doprinelo ekonomsko jačanje našeg društva, ali i procena državnog i vojnog vrha da država koja želi da bude potpuno nezavisna i vojno neutralna mora da ima i dovoljno jaku vojsku da te vrednosti brani ako ih neko dovede u pitanje. Nikada ne smemo zaboraviti ko nam je u tom smislu najviše pomogao u najtežem trenutku, kada se kretalo od nule i kada je sve bilo neizvesno. Rusija i Belorusija su nam pomogle skupim donacijama, a Rusija i mnogo više od toga – vojnotehničkom saradnjom na korektnim i ravnopravnim osnovama, bez obzira na to što smo mi mala država a oni svetska sila. Rezultati te saradnje danas su i te kako vidljivi. I zato otvaranje predstavništva, kancelarije, ili kako će se već zvanično zvati, Ministarstva odbrane Ruske Federacije (MO RF) treba posmatrati kao težnju da se još više unapredi nešto što je i inače veoma korisno za Srbiju. [restrict]

NATO KANCELARIJA Ne treba se čuditi tome što je vojnotehnička saradnja s Rusijom žestoko napadana sa Zapada i od nekih unutrašnjih političkih struktura koje su pod njegovim uticajem. Nisu se oni radovali ni ekonomskom oporavku Srbije, a kamoli vojnom. Njihovu propagandu o tome da će nas Rusija progutati, da ćemo postati ruska gubernija izolovana od sveta i da polako klizimo u ODKB i potpunu zavisnost od Istoka, demantovala je stvarnost. Za nas je bitno da Rusija ovu saradnju shvata veoma ozbiljno i da je ničim ne uslovljava. Ruski izaslanik odbrane od pre nekoliko meseci je general-major Aleksandar Zinčenko, prvi general na toj dužnosti, što je jasan znak da je i za rusku stranu ova saradnja važna i da i oni žele da je unaprede u skladu s dogovorom predsednika Aleksandara Vučića i Vladimira Putina.
Isto tako, otvaranje predstavništva jasan je znak da je s našim međudržavnim odnosima sve u redu i da ih nije poremetio Vašingtonski sporazum, kako su to pokušali lažno da predstave NATO lobisti u Srbiji. Sada pokušavaju da otvaranje kancelarije MO RF prikažu kao nešto iznuđeno pritiskom Rusije, i pravljenje balansa s kancelarijom za vezu s NATO-om koja je godinama aktivna u Generalštabu VS. Ovi krugovi na NATO kancelariju nemaju nikakvih primedbi jer, kako kažu, ona je neophodna zbog saradnje sa KFOR-om, dok im je kancelarija MO RF postala trn u oku i pre nego što je otvorena. Bez obzira na sva ometanja, kancelarija će početi s radom i doprineće daljem učvršćivanju naše suštinske nezavisnosti i vojne neutralnosti.

SARADNJA S RUSIJOM I KINOM Srbija se zaista trudi da konkretnim potezima jasno pokaže celom svetu, a pogotovo najmoćnijim silama Zapada i Istoka, da je naša namera da budemo nezavisni i vojno neutralni iskrena i čvrsta. Vremenom su krajnje namere velikih, pa i regionalnih ekonomskih i vojnih sila, postale sasvim jasne. Zapad ne odustaje od potčinjavanja i rasparčavanja Srbije i njenu nezavisnost i vojnu neutralnost prihvata samo deklarativno i uslovno, na određeno vreme. Naša očekivanja da bi se u tom smislu nešto moglo promeniti podstakao je američki predsednik Donald Tramp, ali je prosto deprimirajuća upornost koju su nedavno na sednici Saveta bezbednosti UN demonstrirale SAD, Nemačka i Velika Britanija u novom pokušaju otimanja srpskih teritorija, lavinom lažnih optužbi na račun Srbije. Da nije bilo brze reakcije Rusije i Kine, ko zna kako bi se sve to završilo. I na tom primeru jasno se videlo da Srbija ni po koju cenu ne sme da se odrekne svojih moćnih prijatelja i da s njima treba da unapređuje ekonomsku i vojnotehničku saradnju.
Što se tiče kupovine i prodaje oružja, Rusija je daleko tolerantnija od SAD, ne samo prema Srbiji nego i prema drugim državama. Trgovinu oružjem ne koristi za političke pritiske i ucene. Rusija prodaje najmodernije borbene sisteme (kao što je raketni sistem PVO S-400) i članicama NATO-a (Turska), dok SAD ucenjuju čak i članice svoje vojne alijanse, a kamoli druge države. Na primer, Turskoj neće da prodaju avione F-35 iako je bila sufinansijer projekta, i iz nekih razloga neće da im prodaju ni raketni sistem PVO „Patriot“. Hrvatskoj su zabranili kupovinu eskadrile aviona F-16 „Barak“ od Izraela, nakon čega su Hrvati shvatili kako stvari u NATO-u funkcionišu – pa su novu kupovinu ugovorili od SAD. I Srbija je tražila da kupi avione od SAD, ali za sada nema nikakvog odgovora. Sve to govori da je vojnotehnička saradnja s Amerikancima nemoguća na ravnopravnim osnovama, i da je srpska odluka o unapređenju vojnotehničke saradnje s Rusijom najbolje rešenje.

PITANJE FINANSIJSKIH MOGUĆNOSTI Vojnotehnička saradnja s Rusijom omogućila nam je da kupovina ruskog oružja za nas postane samo pitanje finansijskih mogućnosti. Pojednostavljen i direktan kontakt preko kancelarije MO RF u Beogradu omogućiće bolje informisanje o karakteristikama novih ruskih borbenih sistema, što će doprineti kvalitetnijem izboru oružja za naše potrebe i dobru priliku za ugovaranje nižih cena i povoljnijeg načina plaćanja. Dobra iskustva tokom dosadašnje saradnje sugerišu da to možemo očekivati jer je u tom smislu visok nivo tolerancije pokazao i predsednik Putin u direktnim razgovorima s predsednikom Vučićem; on nam je sugerisao da kupimo PVO sistem „Pancir“ jer se najbolje pokazao u realnim ratnim uslovima.
Kancelarija će omogućiti daleko bolje održavanje modernih borbenih sistema, kao i onih starijih, pa i zastarelih koji su još uvek u operativnoj upotrebi, a koje smo kupili od SSSR-a i Rusije. Omogućiće nam i modernizaciju, gde je to moguće, i produženje veka upotrebe oružja koje još nije za staro gvožđe (ne treba zaboraviti da je zastarela „Neva“ oborila u to vreme najsavremeniji američki avion stelt tehnologije F-117).
To je za nas izuzetno važno jer je direktno vezano za operativne sposobnosti i borbenu gotovost VS koja je pretežno opremljena sovjetskim i ruskim oružjem. Praksa pokazuje da su direktan kontakt i dogovor daleko bolji od dopisivanja i telefonskih razgovora. Tako realno možemo očekivati da nam dragoceni lovci neće biti gvožđurija pored piste koja čeka rezervni deo da bi postala moćno oružje. Nećemo doći u situaciju, kao nekada, da nam jedan avion služi za čerupanje rezervnih delova da bi drugi mogli da lete, nego će popravke biti brze i efikasne. To važi i za druge borbene sisteme koji nas sada čine ozbiljnom vojnom silom. Nemamo mi stotine moćnih lovaca pa da nam nije važno da li će jedan ležati onesposobljen zbog rezervnog dela – ako samo jedan iskoči iz stroja, to je skoro deset odsto umanjene lovačke sposobnosti.
Nije u pitanju samo borbena gotovost vazdušne komponente, gde imamo modernizovane lovce Mig-29, nove helikoptere Mi-17 i Mi-35, novi PVO sistem „Pancir“ i one starije koje je teško pobrojati, nego i sredstva kopnene vojske, posebno kada stignu donirani modernizovani tenkovi T-72 i borbena vozila BRDM-2. Sve zahteva kvalitetno održavanje i brze popravke, što će kancelarija nesumnjivo unaprediti.
Predstavništvo MO RF će nam omogućiti bržu i kvalitetniju organizaciju obuke i preobuke naših starešina u Rusiji pre isporuke kupljenog naoružanja. Današnji borbeni sistemi su toliko složeni da jedan odlazak u Rusiju na obuku ili preobuku nije dovoljan da se usvoje sva potrebna znanja za kvalitetno održavanje tehnike i eventualne popravke. Direktan kontakt preko kancelarije doprineće tome da nam ruski stručnjaci uvek budu na raspolaganju u Srbiji, kako bi se dalje usvajanje znanja od strane naših stručnjaka nastavilo sve dok to bude potrebno. Sem toga, našim vojnim kadrovima biće olakšan pristup ruskim visokim naučnim institucijama za usvajanje opšteg vojnog znanja iz oblasti taktike i operative u skladu sa svetskim trendovima i promenama načina ratovanja koje diktiraju moderni borbeni sistemi. Jer Srbija nema mogućnosti da sve te promene prati kao što to može velika svetska sila. Preko kancelarije MO RF moguća je i povremena razmena iskustava radi što efikasnije upotrebe raznih borbenih sistema u čemu su Rusi, bar kada smo mi u pitanju, uvek bili otvoreni i široke ruke.

TRN U OKU Najozbiljnija ometanja o pitanju naše vojnotehničke saradnje s Rusijom dolaze od SAD, a manifestuju se kroz ucene i pretnje koje nije lako ignorisati. Amerika kao najveća svetska sila raspolaže širokim spektrom političkih, diplomatskih, ekonomskih i vojnih poteza kojima može ugroziti stabilnost i strateški put razvoja Srbije.
Kod američkih diplomata jasno se vide dva osnovna razloga sučeljavanja s Rusijom preko Srbije – prvi razlog je naravno geostrateški i tiče se ovladavanja Balkanom, dok je drugi razlog ekonomski interes, a tiče se preotimanja i kontrole tržišta oružjem. Najčešće se potežu pretnje sankcijama da odustanemo od kupovine ruskog oružja uz prikrivenu sugestiju da oružje kupujemo na Zapadu, iako je redovno skuplje a lošijeg kvaliteta.
Pokušavaju da i samu vojnotehničku saradnju, pa tako i otvaranje kancelarije MO RF, predstave kao „nedopustive ruske aktivnosti“, uz sugestiju da će to biti glavna prepreka srpskim evrointegracijama.
Ništa manje od SAD, i EU konstantno insistira na prekidu srpskih veze s Rusijom, pogotovo onih koje se tiču vojnotehničke saradnje. Inicijator i podstrekač tako tvrdog stava je Nemačka, što je cinično, jer i sama ima intenzivnu ekonomsku saradnju s Rusijom.
Od strane Nemačke uglavnom dolaze pretnje ekonomskim merama kroz ograničenje trgovine, sečenje investicija i odlaganje unedogled ulaska Srbije u EU. Omekšavanje tvrdog američkog stava prema Srbiji potpuno je raskrinkalo prikriveni i podmukli stav Nemačke, dobro maskiran značajnim investicijama u Srbiju. Jer u meri u kojoj pritisak SAD oslabi, za toliko se pritisak EU na Srbiju, iza koga stoji Nemačka, poveća. Bilo je „probnih balona“ prema Srbiji – kada je pod pritiskom popustila (potpisivanje Deklaracije EU o predsedničkim izborima u Belorusiji i vraćanje nekolicine srpskih snajperista s vojnog takmičenja u Brestu). Zbog takvih pritisaka Srbija je odlučila da suspenduje učešće u vojnim vežbama u inostranstvu. Ostaje da se nadamo da je time podvučena crta, i da će Srbija ubuduće odbiti sve slične ucene i pretnje. Od strane Rusije takvih pritisaka i ucena nema.

TOPOVSKO MESO Što se tiče otpora otvaranju predstavništva MO RF, ne treba zanemariti ni unutrašnje retrogradne snage koje se protive bilo kakvim vezama Srbije s Rusijom.
Čine ih NATO lobisti, i ovo su situacije u kojima oni opravdavaju svrhu svoga postojanja i novac koji se na njih troši, sa ciljem da vide Srbiju u NATO-u a VS malu i slabu, kao topovsko meso za vojne misije zapadne alijanse po svetu. Takođe, uz našu vojsku na kolenima, i nasilnim metodama lakše je preuzeti vlast u Srbiji, a jasno je da će kancelarija MO RF putem vojnotehničke saradnje podići odbrambene sposobnosti Srbije na viši nivo.
U nedostatku drugih argumenata, sada su se zajedno s diplomatama SAD i EU „zabrinuli“ oko specijalnog statusa ruskih predstavnika, koji bi bio sličan diplomatskom. Ponavlja se ista mantra kao sa osobljem Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Podstiču se sumnje da će pod diplomatskim statusom biti prikriven ruski obaveštajni punkt koji će s teritorije Srbije špijunirati Zapad, i ponavljaju slične laži koje su odavno raskrinkane. Iza tih napada kriju se pritisci koji treba da spreče otvaranje kancelarije i zaustave vojnotehničku saradnju Srbije s Rusijom, kako bi trend modernizacije i jačanja VS okrenuli u suprotnom smeru.
Na kraju treba reći i to da će predstavništvo MO RF u Beogradu biti jak faktor odvraćanja od vojne agresije na Srbiju jer će se unapred znati da će snabdevanje rezervnim delovima za vojnu tehniku i u ratnim uslovima biti redovno, a direktan kontakt je dodatna garancija da ruska bratska pomoć neće izostati ni onda kada bude najpotrebnija.

[/restrict]