Руски фактор одвраћања

Шта отварање представништва Министарства одбране Руске Федерације при нашем министарству значи за одбрамбену способност Србије?

Нема потребе више никоме објашњавати колико је Војска Србије последњих година напредовала и трансформисала се од слабе и запуштене у модерну и респектабилну, наоружану модерним и модернизованим борбеним системима. Томе је допринело економско јачање нашег друштва, али и процена државног и војног врха да држава која жели да буде потпуно независна и војно неутрална мора да има и довољно јаку војску да те вредности брани ако их неко доведе у питање. Никада не смемо заборавити ко нам је у том смислу највише помогао у најтежем тренутку, када се кретало од нуле и када је све било неизвесно. Русија и Белорусија су нам помогле скупим донацијама, а Русија и много више од тога – војнотехничком сарадњом на коректним и равноправним основама, без обзира на то што смо ми мала држава а они светска сила. Резултати те сарадње данас су и те како видљиви. И зато отварање представништва, канцеларије, или како ће се већ званично звати, Министарства одбране Руске Федерације (МО РФ) треба посматрати као тежњу да се још више унапреди нешто што је и иначе веома корисно за Србију.

[restrict]

НАТО КАНЦЕЛАРИЈА Не треба се чудити томе што је војнотехничка сарадња с Русијом жестоко нападана са Запада и од неких унутрашњих политичких структура које су под његовим утицајем. Нису се они радовали ни економском опоравку Србије, а камоли војном. Њихову пропаганду о томе да ће нас Русија прогутати, да ћемо постати руска губернија изолована од света и да полако клизимо у ОДКБ и потпуну зависност од Истока, демантовала је стварност. За нас је битно да Русија ову сарадњу схвата веома озбиљно и да је ничим не условљава. Руски изасланик одбране од пре неколико месеци је генерал-мајор Александар Зинченко, први генерал на тој дужности, што је јасан знак да је и за руску страну ова сарадња важна и да и они желе да је унапреде у складу с договором председника Александара Вучића и Владимира Путина.
Исто тако, отварање представништва јасан је знак да је с нашим међудржавним односима све у реду и да их није пореметио Вашингтонски споразум, како су то покушали лажно да представе НАТО лобисти у Србији. Сада покушавају да отварање канцеларије МО РФ прикажу као нешто изнуђено притиском Русије, и прављење баланса с канцеларијом за везу с НАТО-ом која је годинама активна у Генералштабу ВС. Ови кругови на НАТО канцеларију немају никаквих примедби јер, како кажу, она је неопходна због сарадње са КФОР-ом, док им је канцеларија МО РФ постала трн у оку и пре него што је отворена. Без обзира на сва ометања, канцеларија ће почети с радом и допринеће даљем учвршћивању наше суштинске независности и војне неутралности.

САРАДЊА С РУСИЈОМ И КИНОМ Србија се заиста труди да конкретним потезима јасно покаже целом свету, а поготово најмоћнијим силама Запада и Истока, да је наша намера да будемо независни и војно неутрални искрена и чврста. Временом су крајње намере великих, па и регионалних економских и војних сила, постале сасвим јасне. Запад не одустаје од потчињавања и распарчавања Србије и њену независност и војну неутралност прихвата само декларативно и условно, на одређено време. Наша очекивања да би се у том смислу нешто могло променити подстакао је амерички председник Доналд Трамп, али је просто депримирајућа упорност коју су недавно на седници Савета безбедности УН демонстрирале САД, Немачка и Велика Британија у новом покушају отимања српских територија, лавином лажних оптужби на рачун Србије. Да није било брзе реакције Русије и Кине, ко зна како би се све то завршило. И на том примеру јасно се видело да Србија ни по коју цену не сме да се одрекне својих моћних пријатеља и да с њима треба да унапређује економску и војнотехничку сарадњу.
Што се тиче куповине и продаје оружја, Русија је далеко толерантнија од САД, не само према Србији него и према другим државама. Трговину оружјем не користи за политичке притиске и уцене. Русија продаје најмодерније борбене системе (као што је ракетни систем ПВО С-400) и чланицама НАТО-а (Турска), док САД уцењују чак и чланице своје војне алијансе, а камоли друге државе. На пример, Турској неће да продају авионе Ф-35 иако је била суфинансијер пројекта, и из неких разлога неће да им продају ни ракетни систем ПВО „Патриот“. Хрватској су забранили куповину ескадриле авиона Ф-16 „Барак“ од Израела, након чега су Хрвати схватили како ствари у НАТО-у функционишу – па су нову куповину уговорили од САД. И Србија је тражила да купи авионе од САД, али за сада нема никаквог одговора. Све то говори да је војнотехничка сарадња с Американцима немогућа на равноправним основама, и да је српска одлука о унапређењу војнотехничке сарадње с Русијом најбоље решење.

ПИТАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ МОГУЋНОСТИ Војнотехничка сарадња с Русијом омогућила нам је да куповина руског оружја за нас постане само питање финансијских могућности. Поједностављен и директан контакт преко канцеларије МО РФ у Београду омогућиће боље информисање о карактеристикама нових руских борбених система, што ће допринети квалитетнијем избору оружја за наше потребе и добру прилику за уговарање нижих цена и повољнијег начина плаћања. Добра искуства током досадашње сарадње сугеришу да то можемо очекивати јер је у том смислу висок ниво толеранције показао и председник Путин у директним разговорима с председником Вучићем; он нам је сугерисао да купимо ПВО систем „Панцир“ јер се најбоље показао у реалним ратним условима.
Канцеларија ће омогућити далеко боље одржавање модерних борбених система, као и оних старијих, па и застарелих који су још увек у оперативној употреби, а које смо купили од СССР-а и Русије. Омогућиће нам и модернизацију, где је то могуће, и продужење века употребе оружја које још није за старо гвожђе (не треба заборавити да је застарела „Нева“ оборила у то време најсавременији амерички авион стелт технологије Ф-117).
То је за нас изузетно важно јер је директно везано за оперативне способности и борбену готовост ВС која је претежно опремљена совјетским и руским оружјем. Пракса показује да су директан контакт и договор далеко бољи од дописивања и телефонских разговора. Тако реално можемо очекивати да нам драгоцени ловци неће бити гвожђурија поред писте која чека резервни део да би постала моћно оружје. Нећемо доћи у ситуацију, као некада, да нам један авион служи за черупање резервних делова да би други могли да лете, него ће поправке бити брзе и ефикасне. То важи и за друге борбене системе који нас сада чине озбиљном војном силом. Немамо ми стотине моћних ловаца па да нам није важно да ли ће један лежати онеспособљен због резервног дела – ако само један искочи из строја, то је скоро десет одсто умањене ловачке способности.
Није у питању само борбена готовост ваздушне компоненте, где имамо модернизоване ловце Миг-29, нове хеликоптере Ми-17 и Ми-35, нови ПВО систем „Панцир“ и оне старије које је тешко побројати, него и средства копнене војске, посебно када стигну донирани модернизовани тенкови Т-72 и борбена возила БРДМ-2. Све захтева квалитетно одржавање и брзе поправке, што ће канцеларија несумњиво унапредити.
Представништво МО РФ ће нам омогућити бржу и квалитетнију организацију обуке и преобуке наших старешина у Русији пре испоруке купљеног наоружања. Данашњи борбени системи су толико сложени да један одлазак у Русију на обуку или преобуку није довољан да се усвоје сва потребна знања за квалитетно одржавање технике и евентуалне поправке. Директан контакт преко канцеларије допринеће томе да нам руски стручњаци увек буду на располагању у Србији, како би се даље усвајање знања од стране наших стручњака наставило све док то буде потребно. Сем тога, нашим војним кадровима биће олакшан приступ руским високим научним институцијама за усвајање општег војног знања из области тактике и оперативе у складу са светским трендовима и променама начина ратовања које диктирају модерни борбени системи. Јер Србија нема могућности да све те промене прати као што то може велика светска сила. Преко канцеларије МО РФ могућа је и повремена размена искустава ради што ефикасније употребе разних борбених система у чему су Руси, бар када смо ми у питању, увек били отворени и широке руке.

ТРН У ОКУ Најозбиљнија ометања о питању наше војнотехничке сарадње с Русијом долазе од САД, а манифестују се кроз уцене и претње које није лако игнорисати. Америка као највећа светска сила располаже широким спектром политичких, дипломатских, економских и војних потеза којима може угрозити стабилност и стратешки пут развоја Србије.
Код америчких дипломата јасно се виде два основна разлога сучељавања с Русијом преко Србије – први разлог је наравно геостратешки и тиче се овладавања Балканом, док је други разлог економски интерес, а тиче се преотимања и контроле тржишта оружјем. Најчешће се потежу претње санкцијама да одустанемо од куповине руског оружја уз прикривену сугестију да оружје купујемо на Западу, иако је редовно скупље а лошијег квалитета.
Покушавају да и саму војнотехничку сарадњу, па тако и отварање канцеларије МО РФ, представе као „недопустиве руске активности“, уз сугестију да ће то бити главна препрека српским евроинтеграцијама.
Ништа мање од САД, и ЕУ константно инсистира на прекиду српских везе с Русијом, поготово оних које се тичу војнотехничке сарадње. Иницијатор и подстрекач тако тврдог става је Немачка, што је цинично, јер и сама има интензивну економску сарадњу с Русијом.
Од стране Немачке углавном долазе претње економским мерама кроз ограничење трговине, сечење инвестиција и одлагање унедоглед уласка Србије у ЕУ. Омекшавање тврдог америчког става према Србији потпуно је раскринкало прикривени и подмукли став Немачке, добро маскиран значајним инвестицијама у Србију. Јер у мери у којој притисак САД ослаби, за толико се притисак ЕУ на Србију, иза кога стоји Немачка, повећа. Било је „пробних балона“ према Србији – када је под притиском попустила (потписивање Декларације ЕУ о председничким изборима у Белорусији и враћање неколицине српских снајпериста с војног такмичења у Бресту). Због таквих притисака Србија је одлучила да суспендује учешће у војним вежбама у иностранству. Остаје да се надамо да је тиме подвучена црта, и да ће Србија убудуће одбити све сличне уцене и претње. Од стране Русије таквих притисака и уцена нема.

ТОПОВСКО МЕСО Што се тиче отпора отварању представништва МО РФ, не треба занемарити ни унутрашње ретроградне снаге које се противе било каквим везама Србије с Русијом.
Чине их НАТО лобисти, и ово су ситуације у којима они оправдавају сврху свога постојања и новац који се на њих троши, са циљем да виде Србију у НАТО-у а ВС малу и слабу, као топовско месо за војне мисије западне алијансе по свету. Такође, уз нашу војску на коленима, и насилним методама лакше је преузети власт у Србији, а јасно је да ће канцеларија МО РФ путем војнотехничке сарадње подићи одбрамбене способности Србије на виши ниво.
У недостатку других аргумената, сада су се заједно с дипломатама САД и ЕУ „забринули“ око специјалног статуса руских представника, који би био сличан дипломатском. Понавља се иста мантра као са особљем Српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Подстичу се сумње да ће под дипломатским статусом бити прикривен руски обавештајни пункт који ће с територије Србије шпијунирати Запад, и понављају сличне лажи које су одавно раскринкане. Иза тих напада крију се притисци који треба да спрече отварање канцеларије и зауставе војнотехничку сарадњу Србије с Русијом, како би тренд модернизације и јачања ВС окренули у супротном смеру.
На крају треба рећи и то да ће представништво МО РФ у Београду бити јак фактор одвраћања од војне агресије на Србију јер ће се унапред знати да ће снабдевање резервним деловима за војну технику и у ратним условима бити редовно, а директан контакт је додатна гаранција да руска братска помоћ неће изостати ни онда када буде најпотребнија.

[/restrict]