Pravi je trenutak za novi fašizam, zar ne?

TV serija „Utopija“

Američki rimejk kultne britanske serije „Utopija“, osim što se bavi ekstremnim rešenjima za spas planete, nudi i do sada najeksplicitniju demistifikaciju uloge društvenih mreža i uopšte medija u stvaranju „lažnih vesti“ i „istinitih laži“ koje „informišu“ mase manipulišući njihovim životima ne bi li sproveli planove utkane u to mnoštvo nedokučivih istina i laži, u kojima se krije ideja o nadi za spas čovečanstva tako što će se to čovečanstvo desetkovati. Ideji da je jedini istinski smrtonosni virus na ovoj planeti – čovek!

Za sve one koji su iz zapanjenosti, a onda možda i šokiranosti, zbog prizora kojima prisustvuju gledajući originalnu, britansku verziju televizijske serije „Utopija“, posle dve njene sezone prikazivane u prvom delu tekuće decenije, na kraju dospeli do njenog velikog obožavanja, a ima prilično onih koji su je prigrlili kao vrlo strastveni poštovaoci, pojava njene američke verzije nikako nije dobra vest. Znajući kako američki autori rimejkuju uspešne radove iz drugih sredina, uglavnom ih degradirajući u nastojanju da se spuste na nivo svoje na otklone od stereotipa nesposobne gledaoce, niko ko je prozreo prave vrednosti britanske „Utopije“ nije pozdravio ovaj rimejk. Jer, na stranu (ako je moguće) šokantne scene brutalnog i krvavog nasilja, britansku „Utopiju“ činio je interesantnom, pa i revolucionarno drugačijom tvorevinom, za mnoge čak i kultnom – suptilni britanski crni humor, hičkokovski, koji podrazumeva dozu inteligencije koja se opire stereotipima. Ali ova američka verzija „Utopije“, koristeći nasilje na brutalni, od bilo kakvog humora ogoljeni američko-holivudski način, uvodi sasvim novi element u seriju kome se sada iz sasvim drugih razloga ne može odoleti. Aktuelnost. Mada, navodno, nenamernu, kako piše na početku svake epizode. Da li? Eto još jednog elementa kome se u ovom momentu ne može odoleti, a koji i te kako poboljšava izglede na tržištu „Utopije“ – teorije zavere.

Neodoljivost teorija zavere

Naime, obe verzije „Utopije“ značajno se oslanjaju na neodoljivost teorija zavere. I to do mere da se komotno obe mogu porediti s najčuvenijim ostvarenjima što su se bavila čuvenim teorijama zavere kada su objašnjavani važni, pa i ključni trenuci u istoriji; recimo, „DŽFK“ Olivera Stouna bavio se brojnim varijantama iza scene oko atentata na Kenedija, ili nezaboravni „Svi predsednikovi ljudi“ o čuvenoj aferi Votergejt. Da i ne pominjemo desetogodišnju superkomercijalnu eksploataciju navodnog zataškavanja postojanja vanzemaljaca koju je tako uspešno promovisala serija „Dosije iks“. Primera je toliko da je čudno što ta gomila filmova i serija što raspaljuju maštu ljudi koje je život naučio da nikome na vlasti ne veruju nije dobila poseban žanr u tematskom razvrstavanju dramaturgije. Mada, američka „Utopija“ je tim povodom još privlačnija. Kontakt stvarnosti oko tekućeg medijskog i svakog drugog ludila povodom virusa korona sa prikazivanjem američke verzije „Utopije“ je ono što je možda sasvim slučajno, a možda i namerno (serija je montirana u vreme izbijanja pandemije!), izdvaja od originalne verzije, te postavlja u specifičan trenutak u istoriji s obzirom na niz u njoj viđenih scena koje podsećaju na stvarna zbivanja i u njima vrlo važne i uticajne ličnosti koje su se pojavile zajedno s pandemijom. Po tome nova „Utopija“ nema mnogo takmaca, uključujući i njenu britansku varijantu.
Priča je ista u obe verzije. Naravno s osavremenjivanjem u slučaju američkog rimejka i pomenutim prilagođavanjem pojedinih detalja američkim gledaocima. Ipak, nije ista, slučajno ili ne, vrlo jasna koincidencija glavnog negativca Mister Rebita (Gospodin Zec – igra ga odavno potrošeni ali za ovu ulogu odgovarajuće ogavni Džon Kjuzak, najpoznatije ime u ekipi serije) sa likom Bila Gejtsa, posebno u kontekstu njegovog navodnog angažmana oko otkrivanja vakcine protiv virusa korona. U seriji je, doduše, Gospodin Zec ultimativni antagonista. Uber negativac predstavljen kao sumanuti pobornik neofašističke struje elitista koji se zalažu za drastičnu depopulizaciju sveta (desetkovanje svetskog stanovništva zarad opstanka planete). Deluje da je upravo zbog ove ideje, kada odgledate svih osam epizoda prvog ciklusa, završenog tako da vapite za nastavkom, a njega će, naravno, biti (ako dozvoli korona!), „Utopija“ rimejkovana. Pravi je trenutak za novi fašizam, zar ne? Prenaseljenost, dekadencija, potpuna devastacija životne sredine, razorene ekonomije, ukratko Sodoma i Gomora u kojoj živimo, ubrzano vode ka kolapsu naše civilizacije. Spas od ovakvog ishoda neki vide u smanjenju svetske populacije. Ideja nije nova, ali utkana u paranoične teorije zavere „Utopije“ dobila je sasvim novi smisao i značaj u trenutku kada svetom vlada pošast za koju se sve više sumnja da je baš kao u seriji stvorena u laboratoriji i to, takođe kao u seriji, s namerom da se stanovništvo sveta potamani. Možda je najtužnije i najzabrinjavajuće to što su među svim dijalozima u seriji najlucidnije replike Gospodina Zeca kada objašnjava nužnost tamanjenja ljudi virusom. Svako mora da zasluži svoje mesto u prenaseljenom svetu, uzrečica je Gospodina Zeca koju najčešće izgovara u seriji. Nametnut gledaocima u istom trošku kao odvratni negativac, kao Gejts-Hitler, i kao spasilac sveta, zavisno od toga da li sebe vidite u grupi za tamanjenje, onoj koja ničim nije zaslužila svoje mesto u svetu, ili onoj eliti koja je izabrana, razume se, sama od sebe, da nastavi život u spasenom i otuda novom, savršenom, svetu obilja i konačno neometanog prosperiteta.

Sajber-fašizam u ogledalu serije

Ukoliko baš želite da „Utopiji“ pridate toliku važnost pa je tumačite na dublji način, možete u njenim idejama i porukama prepoznati neonihilizam jednako kao i sajber-fašizam u kome upravo, u društvu korone, živimo. Jer, osim što se bavi ekstremnim rešenjima za spas planete, ova serija nudi i do sada najeksplicitniju demistifikaciju uloge društvenih mreža i uopšte medija u stvaranju „lažnih vesti“ i „istinitih laži“ koje „informišu“ mase manipulišući njihovim životima ne bi li sproveli ideje utkane u to mnoštvo nedokučivih istina i laži. Tim komentarom se zapravo autori „Utopije“ najviše ističu prevazilazeći televizijsku zabavu do te mere da se pretvaraju u isporučioce vrlo zabrinjavajućih političkih poruka. Sablasnih. Do sada, čak ni u vreme prvog nacizma, nisu bile tako moćno ogavne, neizlečivo bolesno izvitoperene, zastrašujuće sociopatne. I dok nad nama već dugo vladajući neoliberalizam industriju zabave koristi za umetanje ideje sveopšte cinično lažne ljubavi među ljudima svih boja i polova, navodno ukidajući nejednakosti i nepravde, pa čak i pol, iz iste te kuhinje dolazi „Utopija“, koja donosi ovakav, kako se to popularno kaže, narativ u kome se u suštini poručuje da je jedini istinski smrtonosni virus na ovoj planeti – čovek! Mada, možda sve to ide jedno s drugim. I ultimativni, „svečisteći“ virus koji će lekovito desetkovati naš svet i navodna briga za čoveka u ogledalu tamanjenja milijardi ljudi radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno čovečanstvo budućnosti i samim tim mnogo, mnogo bolje sutra sa mnogo, mnogo manje brojnom populacijom očišćenom od „kukolja“. U tom kontekstu britanski cinični naslov serijala i te kako dolazi do izražaja. Samo, da li je utopija svet u kome živimo, ili taj navodno mnogo, mnogo bolji o čijem se stvaranju stara „elita“? Ko će od njih zaslužiti mesto u prenaseljenom svetu? Hitler-Gejtsovi ili bezimena raja? Čekamo drugu sezonu „Utopije“… Ako je dozvoli korona…