ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

ЗАБРАНА ЗЛАТНЕ ЗОРЕ | СТРАХ ОД СВИТАЊА

Грчко правосуђе повукло је, проглашавањем некада треће најјаче политичке партије за злочиначку организацију, потез који се ретко виђа у демократској пракси. Да ли би оно што многи јавни делатници и у Грчкој и у иностранству сматрају победом над фашизмом, у ствари могла бити победа фашизма?

Савет министара Француске Републике декретом је 10. јула 2013. забранио, односно распустио екстремнодесне политичке покрете „Трећи пут“ и „Националистичка револуционарна омладина“. Разлог за ову одлуку, како је годину дана касније, пошто је постала правоснажна, саопштено био је тај што је процењено да се не ради о политичким покретима него о „приватним милицијама“. Повод за ову одлуку била је такозвана „Афера Клемен Мерик“, односно погибија антифа активисте Клемена Мерика током сукоба његове групе с неколико припадника екстремнодесне поткултуре „скинхедс“. Мерик и другари чекали су, наиме, тог кобног 5. јуна 2013. читавих 40 минута да „скинси“ изађу из продавнице у којој су их приметили да би их напали. У тучи су били мање вешти него у провоцирању и чекању, па је Мерик преминуо од ударца у главу који му је задао Естебан Мориљо.
Превише је компликовано да сада улазимо у све детаље судског процеса и питања је ли Мориљо имао „боксер“, или није, да ли се радило о прекорачењу нужне одбране, или не, је ли у питању убиство из нехата, или с предумишљајем, што су ствари којим се француско правосуђе бави већ седам година. Битно је да су два политичка покрета одмах забрањена због тога што је првоосумњичени (забрањени су пре званичног подизања оптужнице) био повезан с њима.

ПОЛИТИЧКО УБИСТВО Суштински, једина разлика између поменутог случаја који се одиграо у Француској и актуелне одлуке грчког правосуђа да екстремистичку партију „Златна зора“ прогласи за злочиначку организацију јесте у томе што су покрети из Француске били маргинални, а „Златна зора“ је била трећа по снази политичка странка у Грчкој.
Повод за криминализацију „Златне зоре“ је погибија, односно убиство антифа активисте и репера Павлоса Фисаса 18. септембра 2013. године у Атини за које је одговорност признао присталица ове партије Јоргос Рупакиас. Док се о смрти Мерика на интернету могу наћи готово сви детаљи, нисмо успели да сазнамо како је тачно дошло до убиства Фисаса, само да је избоден ножем и да је сам, док је још био при свести, полицији идентификовао убицу.
Шта год да је било, искоришћено је за уништавање једног политичког покрета у пуном узлету, па би се пре могло рећи да је жртва политичког убиства, које је несумњиво почињено, пре „Златна зора“ него несрећни Фисас.
Политички активизам на нивоу наведених екстрема треба посматрати попут хулиганства. Не би било велике разлике да су Мерик и Мориљо, односно Фисас и Рупакиас, били само навијачи различитих, ривалских фудбалских клубова који су се срели на неком месту и потукли. Таквих је примера прегршт од погибије Бриса Татона у Београду, до оне Марка Ивковића у Истанбулу, али да ли је икоме пало на памет да због повезаности убица са фудбалским клубовима забрањује Партизан, или Галатасарај? Не. Зашто је онда другачије када је политика у питању? Ни ту се не користи увек иста логика, нити исти аршини.

ЈЕСУ ЛИ АМЕРИЧКЕ ДЕМОКРАТЕ ЗЛОЧИНЦИ? Миках Хавијер Џонсон, присталица покрета „Блек лајвс метер“, сачекао је 7. јула 2016. у Даласу у заседи, по окончању протеста због полицијских убистава двојице црнаца, групу полицајаца и на њих отворио ватру. Убио је петоро и ранио деветоро, пре него што је и сам убијен, а током преговора с полицијом изјавио је да „жели да убија белце, посебно полицајце“. Иако је тврдио да делује сам, истрагом је утврђена његова повезаност с више црначких екстремистичких организација, укључујући и БЛМ.
Председник САД Доналд Трамп на згражавање либералне јавности не само у САД тражи да покрет Антифа због метода којима се служи буде проглашен за терористички. За БЛМ, претпостављамо због политичке осетљивости питања, то још није тражио, али с обзиром на то колико се повећава број напада на полицију повезаних са том организацијом, ни то не би требало да нас изненади у случају да победи на предстојећим председничким изборима. Имајући у виду повезаност покрета БЛМ и Антифа с Демократском странком, да ли би, онда, било очекивано и нормално да једна од две велике партије у САД буде проглашена за злочиначку организацију и забрањена, а њено руководство осуђено на затворске казне? Наравно да не, без обзира на то што пола света верује да би америчком политичком врху требало судити за разне злочине.
Такође, када је политичко насиље у питању, последњих година у свету је много израженије оно које долази са екстремно левог крила. Немамо податке за Грчку, али по статистикама немачке Федералне обавештајне службе, објављеним 20. јула ове године, у 2019. екстремни левичари били су одговорни за 4.557 тешких кривичних дела, док су их десничари починили упола мање – 2.224.
У случају „Златне зоре“ и Грчке посебно је занимљив мало шири политички контекст. „Златна зора“ и „Сириза“ – екстремна десница и екстремна левица – почињу осетно да јачају с избијањем финансијске кризе у тој земљи. На парламентарним изборима у јуну 2012. „Златна зора“ осваја пето место и 18 мандата, а „Сириза“ друго место и 71 мандат. Три године касније, у јануару 2015, „Сириза“ побеђује, а „Златна зора“ постаје трећа политичка снага, иако је изгубила један мандат услед кампање која се против ње водила годину и по дана. Следи референдум на којем Грци масовно кажу „не“ мерама ЕУ, али лидер „Сиризе“ Алексис Ципрас резултате игнорише и упркос референдуму склапа споразум с Тројком. Зато на парламентарним изборима 2019. „Сириза“ губи 59 посланичких мандата а на власт се враћа системска десница у виду „Нове демократије“ и Киријакоса Мицотакиса. Несистемски политички покрети у Грчкој су од 2012. или забрањени, или компромитовани и све се враћа на старо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *