ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Тешке последице по однос власти и академске заједнице?

Објављујемо Отворено писмо које су професори БУ прошле недеље упутили ректору, сенату и савету Универзитета у Београду, апелујући да се „поништи неодрживо решење Просветне инспекције и тиме да допринос сређивању прилика на Филолошком факултету“

Академска па и шира јавност у Србији већ неколико година зна за скандале и злоупотребе на Филолошком факултету у Београду: за крајње неуредно финансијско пословање, енормна примања малог броја запослених, недозвољено акумулирање кључних функција, бројне случајеве плагијата. Све то делом је омогућавао и смишљено негован организациони хаос, који је довео Филолошки факултет (ФФ) у стање потпуног институционалног и правног расула. ФФ годинама није у стању да донесе нови статут који би био усклађен са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета у Београду (УБ), да обави редовне изборе за кључна тела и да их ваљано конституише, па тако ни данас нема Етичку комисију, којој би могли да се пријаве случајеви плагијата и других облика неакадемског понашања.
Није никаква тајна да највећу одговорност за такво стање сноси проф. др Љиљана Марковић, која је била декан ФФ од 2016. до 2019. године, а затим в. д. декана до јула ове године када је разрешена дужности после јавне опомене коју јој је, због више повреда кодекса професионалне етике, изрекао Етички одбор УБ. Но та јавна опомена открива тек део моралног лика проф. др Љиљане Марковић. Етички одбор УБ се, по природи ствари, није могао бавити њеним готово невероватним финансијским огрешењима, на које је још 2018. указала Државна ревизорска институција, као што се није могао позабавити ни чињеницом да се њена научна каријера великим делом заснива на фиктивним публикацијама и плагијатима. Докази о томе постоје, али их Етички одбор УБ, као другостепени орган, може разматрати тек после Етичке комисије ФФ, а ова још не постоји. После свега овога, треба ли уопште рећи да је постављење проф. др Љиљане Марковић за специјалног саветника у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (Министарство просвете) изазвало чуђење и огорчење академске, и не само академске, јавности.
Разрешење проф. др Љиљане Марковић отворило је могућност да се рад ФФ врати у нормалне оквире и у том циљу је, у договору са ректором УБ, проф. др Иванком Поповић, направљен план како да се, пре почетка академске 2020–2021. године, изаберу нови декан и сва кључна тела ФФ. Имајући у виду и интерес студената и интерес академске заједнице, представници већине наставника и сарадника ФФ прихватили су, као прелазно решење до избора новог декана, да проф. др Анђелка Митровић, један од најближих сарадника проф. др Љиљане Марковић, буде в. д. декана ФФ. Министарство просвете било је упознато с овим планом и није на њега изнело никакве примедбе.
Наставно-научно веће ФФ, на тајном гласању на којем је учествовало готово 90% његовог састава, изабрало је почетком овог месеца чланове кључних факултетских тела. Резултати тог гласања недвосмислено су показали да наставници и сарадници желе да се стави тачка на безакоње и морално расуло, који годинама владају Филолошким факултетом, и било је јасно да ће њихово изјашњавање о кандидату за декана, заказано за 17. септембар, потврдити то опредељење. То изгледа није било прихватљиво за оне који су годинама, отворено или из сенке, управљали факултетом, па је в. д. декана, проф. др Анђелка Митровић најпре померила то гласање за неколико дана, а онда се појавила Просветна инспекција Министарства просвете, која је – тврдећи да се најпре мора донети нови статут ФФ – наложила да се поступак избора декана обустави.
Решење Просветне инспекције представља отворен и груб напад на законом зајемчену аутономију универзитета и не може се правдати никаквим формалним разлозима. Кораци предузети протеклих месеци на ФФ, у договору са ректором УБ и уз знање Министарства просвете, једини су легалан и легитиман пут да се превазиђе дубока криза која је урушила углед једне од најстаријих академских установа у Србији: само ће брз избор новог декана омогућити да се рад ФФ врати у законске и статутарне оквире.
Као дугогодишњи професори ФФ, апелујемо на вас да најодлучније затражите од Министарства просвете да поништи неодрживо решење Просветне инспекције и тиме да свој допринос сређивању прилика на ФФ. Сваки други исход имао би несагледиве последице по однос између власти и академске заједнице у Србији, јер би – а то сигурно нико не жели – озбиљно угрозио аутономију универзитета, без које ни УБ ни други универзитети у Србији не могу успешно да одговоре својим сложеним задацима.

Проф. др Ранко Бугарски
Проф. др Даринка Гортан Премк
Проф. др Владета Јанковић
Проф. др Леон Којен
Проф. др Љубомир Поповић
Проф. др Драган Стојановић
Проф. др Ђорђе Трифуновић