Откривање велике феминисткиње

НОВО У СВЕТУ | Кејт Киркпатрик: „Симон де Бовоар. Модеран живот“

За „Печат“ из Берлина Зоран Андрић

In medias res: после ове књиге читалац ће Симон де Бовоар гледати другим очима. Ауторка Кејт Киркпатрик, доцент на Кингс колеџу у Лондону, у новој биографији омогућује увид у живот и мишљење славне интелектуалке 20. века, чија дела иду у централне феминистичке текстове који ни до данас нису изгубили актуелност. На чувено тврђење Де Бовоарове „Нико се не рађа као жена, већ то постаје васпитањем“ надовезује Киркпатрикова своју теорију, сходно којој филозофија Де Бовоарове није настала под Сартровим утицајем него је, насупрот томе, имала велики утицај на Сартрово мишљење. Ипак је садржају њене филозофије након сусрета са Сартром мање пажње посвећивано, при чему Киркпатрикова, служећи се новим изворима, показује да је однос према Сартру био више нијансиран но што је то досад било познато. На основу нових објављених дневника и писама, аутор нам показује зашто је дошло време да се живот и дело Симон де Бовоар накнадно осветли и критички процени. Иако је Де Бовоарова сама у многим својим текстовима писала да живот жена не сме да буде редукован на стереотипе и жељене представе, њен живот је био редукован на однос према Сартру и на њене бројне еротске ескападе.
Као личност, Симон је читаве деценије морала живети у искривљеној јавној слици чије су консеквенце покаткад биле болне. Кроз ову биографију боље се разуме каквог је карактера била Симон де Бовоар, како је велика феминисткиња мислила и како је оно што је чинила врло често коришћено да би одвраћало од њених начелних мисли. Тако ова биографија представља комплексну и детаљима богату слику припаднице француског егзистенцијализма, негде и „краљицом егзистенцијализма“ названом – изван свих клишеа и пребрзих судова. Симон де Бовоар, рођена 1908, најпознатији је и најутицајнији филозоф 20. столећа, али и један од најспорнијих. За живота је шокирала своје грађанско окружење кроз слободан однос са Жан-Полом Сартром и можда још више кроз своју монументалну феминистичку студију „Други пол“ (Le Deuxième Sexe), неку врсту Библије феминистичког покрета. Након њене смрти 1986. критика је укрстила копља о значењу њене егзистенцијалистичке филозофије и феминизма. До данас преовладава класични мизогини аспект читања по коме је реч о мање оригиналној Сартровој „ученици“, чији је егзистенцијализам наводно у литерарним делима популаризован. Томе насупрот наглашавају феминистичке интерпретације да је она утицала на Сартра и да је питање пола постулирала као централну филозофску категорију.
Британски филозоф Кејт Киркпатрик настоји да у светлости недавно (2018) објављених дневника и писама, у ed. Pléiade, портретише Де Бовоарову у новим тоновима и њене 1958. објављене мемоаре на појединим местима коригује и допуни. Посебно је млада Симон занимљива. Филозофско питање слободе се појављује врло рано у великом интензитету, још пре сусрета са Сартром 1929. Чувен је „пакт“ њих двоје као екстремно интензивни интелектуални однос који је напоредо допуштао и љубавне односе, на пример са њеним рођаком Жаком или са заједничким познаником Ренеом Маеом.
Киркпатрикова описује емоционалне проблеме који су настали из вишестраних преплета, укључујући и однос Де Бовоарове према млађим женама које су биле интимне са Сартром, без склоности ка скандализовању. Вишестрани љубавни преплети, укључујући и лезбејске, водили су очекиваним компликацијама и одбацивањима, отежавајући живот свима. Киркпатриковој уверљиво полази за руком да на 500 страница опише личност Де Бовоарове са свим типичним одликама епохе, социјалних посебности и полног статуса и да све противречности споји у грандиозну филозофску и литерарну биографију. Ово је врло одважан подухват којим се интелектуална икона Симон де Бовоар не идеализује, али и не осуђује. Једном речју, пред нама је фактима и занимљивим детаљима богат портрет, написан мудрим тоном који одликује ову књигу од прве до последње странице.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *