Odlazak Isidore Ž.

Isidora Žebeljan (1967–2020)

Operom Zora D., koja zauzima posebno mesto u istoriji srpske muzike, jer je to prva srpska opera koju su naručili strani producenti i koja je svetsku premijeru imala u inostranstvu (Amsterdam, 2003), Isidora je zacrtala svoj umetnički put kojim će putovati do kraja. Opera je nastala kao porudžbina operskog takmičenja Dženesis opera prajzis iz Londona i doživela 22 izvođenja u četiri evropske zemlje za samo četiri godine. The rest is history

Unesko je 2009. godinu, stogodišnjicu rođenja Ljubice Marić, prve srpske kompozitorke i akademika SANU, uvrstio u svoj kalendar značajnih godišnjica, i to je na tom spisku godišnjica za 2008. i 2009. bila jedina godina iz Srbije. Nedavnim preranim odlaskom Isidore Žebeljan – najmlađeg akademika SANU (primljena sa 39 godina) i prve žene profesora kompozicije u Srbiji – više nemamo žena akademika u muzici, ali su ostali duboki i značajni muzički tragovi iza njih. Iako je Isidora mislila da umetnost zavisi od suda vremena i bila vrlo svesna da će pravu ocenu o njenoj muzici doneti vreme, već za života ostavila je veliki i raznovrstan kompozitorski legat.
Operom Zora D., koja zauzima posebno mesto u istoriji srpske muzike, jer je to prva srpska opera koju su naručili strani producenti i koja je svetsku premijeru imala u inostranstvu (Amsterdam, 2003), Isidora je zacrtala svoj umetnički put kojim će putovati do kraja. Opera je nastala kao porudžbina operskog takmičenja Dženesis opera prajzis iz Londona i doživela 22 izvođenja u četiri evropske zemlje za samo četiri godine. The rest is history.
Nakon uspeha opere Zora D. Isidora Žebeljan dobija porudžbine značajnih institucija i festivala, kao što su Venecijansko bijenale (Konji Svetog Marka, 2004), Festival u Bregencu (opera Maratonci, 2008; Zujte strune, za simfonijski orkestar, 2013), Dženesis fondacija iz Londona (Pesma putnika u noći, 2003), Univerzitet u Kentu (Polomka kvartet, 2009), Opera iz Gelzenkirhena (Simon izabranik, 2009. i Nahod Simon, 2015), Fondacija Berlinske filharmonije (Klin-čorba, 2014). Komponovala je za Bečke simfoničare, Brodski kvartet, Oktet Berlinske filharmonije, Holandski kamerni hor, London Bras… Njene kompozicije su se nalazile na festivalima u Torinu, Sijeni, Geteborgu, Vroclavu, Oslu, Jerusalimu, Barseloni, Milanu, a dela su joj izvodili Beogradska filharmonija, Academy of St. Martin in the Fields, Simfonijski orkestar iz Geteborga, Simfonijski orkestar RAI Torino, Kraljevska filharmonija Galicije, Nova filharmonija Vestfalije, Lutoslavski kvartet, ansambl Sentijeri selvađi iz Milana.
I u prvoj operi i kasnije Isidora Žebeljan koristi naše muzičko nasleđe, jer takav joj je bio genetski kod, koji nosi od srećnog, bajkovitog i magičnog detinjstva u Zrenjaninu. Ili kako je govorila, sve te čestice koje sam sakupljala u tim trenucima, čestice ljubavi, radosti, ushićenja, traženja i pronalaženja, sve je to stvorilo posebno mesto u mapi duše, i to me je čuvalo i čuva i dan-danas na opasnom putu kojim svi prolazimo tokom života.
Od Zore D. ona često upotrebljava lestvice narodne muzike koje imaju prekomernu sekundu, a ritmičko-metričke komponente njene muzike često se odlikuju mešovitim balkanskim ritmovima. Sama opera obojena je mikroelementima muzičkog folklora, i to srpskog (vojvođanskog), rumunskog i južnobalkanskog. U kompoziciji Zujte strune Isidora u formi pesme i igre duhovito i nadahnuto koristi autohtono muzičko nasleđe u brzom, divljem, otkačenom balkanskom plesu sa fonom Mocartove Čarobne frule. Za beogradsku postavku komada Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića 2002. komponovala je melodiju sa odlikama narodne muzike iz centralne Srbije, ukrašenu melizmima i predudarima, po svojoj formi nalik boleru. Čudesno je tu temu svirao njen suprug, jedan od njenih muškaraca (otac, muž, sin – Petar, Borislav, Petar) oboista Borko Čičovački uz Isidorinu pratnju na Koncertu u Studiju 6 pre dve godine. Meni se najviše sviđala jednostavna i tamna kompozicija za solo klavir Dark velvet, sa svojom beskrajnom Malerovskom intimnom nostalgijom.
Kao svaki odgovoran umetnik Isidora je smatrala da je klasična muzika u Srbiji na najnižoj tački otkad postoji pojam klasične muzike u srpskoj svesti. Međutim, mislila je da bi srpska muzika mogla da nađe visoko mesto među evropskim muzičkim porodicama, ako bi se prezentacija naše muzike činila sa ljubavlju, dostojanstvom i poštovanjem. Zalagala se da naši izvođači koriste svaku priliku da izvode srpsku muziku u inostranstvu, a takođe i da se naši muzikolozi ne stide divnih srpskih elemenata muzike jednog Dušana Radića, Ludmile Frajt ili Ljubice Marić, da bismo mogli da na svetskim koncertnim podijumima slušamo mnogo sjajne muzike i Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića i drugih naših kompozitora.
Dužina puta nije važna nego kakvo je bilo putovanje. Isidora Žebeljan blesnula je kao kometa na našem muzičkom nebu i za sobom ostavila sjajan trag.