О вашој будућности се ради

Милован Глишић је народним, српским језиком објаснио да онај ко контролише дуг управља и целокупним животом дужника. Могло би се из тога закључити да није све у новцу, али је много тога у дугу

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ИЗМЕЂУ СРПСКОГ И ИСТОЧНОГ ПИТАЊА Кад бисмо књиге читали, лакше бисмо многе „неразумљиве“ догађаје схватили! Овако се разговарало у делу куће мог деде Танасија Илића што му није био одузет после „ослобођења“, Улица кнеза Милоша број 47 у граду Чачку. Ту су се, кад би дошли у Чачак, окупљали због доброте и куварског умећа моје бабе Стане, ујак Бранко Радичевић, његов београдски комшија Либеро Маркони (Слободан Марковић), Бранков зет а мој теча, сликар из Београда Зоран Петровић, уз наше рођаке Луку и Џанета Васикића, мог оца Лазара и тече, бившег трговца из Чачка Станимира Цана Благојевића, познатијег по надимку Цане Лафајет, уз још понеког пријатеља из Чачка. Док је баба Стана уз припомоћ своје рођене сестре Косаре износила своје умотворине, разговор у почетку спор би се убрзавао а поглед учесника би се усредсредио на говорника, што је био моменат да се ја онако мален сакријем под астал, избегнем одлазак у кревет, и ту скривен као миш останем слушајући приче.
Много тога нисам тад разумео, нит упамтио, прошло је од тада шездесет и више година, али су поједине реченице, као она о књизи с почетка текста остале урезане, као да су јуче изговорене.
Ових дана кад је поново отворено, ако је икад и затварано Источно питање, ваљало би прочитати истоимену књигу Васиља Поповића из 1928. године. Књига почиње следећим размишљањима: „У науци још нема пуне сагласности о опсегу Источног питања (питања Ближег Истока). Има најшире схватање, које све борбе за власт на европском југоистоку и предњоазиском западу, у целој историји или бар од Средњег Века, обухватају тим именом, а има их који то питање ограничавају на дипломатску борбу Русије и европских Великих Сила о османлиску баштину после Кучук-Каинџариског мира 1774. године.“
Станоје Станојевић, историчар и аутор Народне енциклопедије, нагласио је тесну везу између Српског и Источног питања, истичући да се „историја српског народа скоро поклапа са историјом источног питања“. У поменутој књизи на страни 178 још пише да се „дипломатски и војнички положај Турске поправљао уколико је грчки слабио“.

ЗАБРАНА КНЕЗА МИЛОША Рат између православља и ислама почео је овог пута у Нагорно-Карабаху. Идуће, 2021/7529. године биће 650 година од битке на Марици. Ове 2020/7528. на реци Марици ровови су поново ископани, а бодљикаве жице постављене.
Није згорег поново прочитати Главу шећера Милована Глишића. Судбина Радана Радановића, који не може да врати дуг, трагична је. Дуг је зао друг, каже народна пословица. Не знам зашто, али се сетих приповетке кад прочитах у новинама и чух са малих екрана, са апликацијама и без њих, како је у Београд и Србију стигао развојни фонд престижног имена Дави, Фали, Цепај (ДФЦ). Знајући за судбину Радана Радановића, замислих се и упитах: Хоће ли нам, сем дугова, још нешто остати кад они оду? Милован Глишић је народним, српским језиком објаснио да онај ко контролише, управља дугом, управља и целокупним животом дужника. Могло би се из тога закључити да није све у новцу, али је много тога у дугу.
Књаз Милош Обреновић је увео забрану да се због наплате дуга може узети, кућа, окућница, плуг и пар волова. Тиме је спасао сељака од потпуне пропасти, али неолиберални бивши комунисти, а садашњи капиталисти рећи ће за књаза да је „том одлуком успорио развој банкарског система у Србији“. Видимо како смо прошли кад се развој убрзао.
Занимљиви подаци се свуда могу пронаћи. У Именику телефонских претплатника града Београда за 1941. годину налази се следећи податак: Јосиф Броз, посредништво за купо-продају имања. Који ли је Броз у питању телефонски именика не открива. Мож да буде ал не мора да значи, одгонета или загонета српска народна изрека. Какве су последице остале од овог посредништва купопродаје имања знају упућени, али и они који се трговином никад нису бавили.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.