Меган и Хари – Побуна против монархије или ријалити шоу?

Ових дана се боримо. Ко против короне, ко против оних што спроводе мере против короне. Ми на британским острвима имамо још и ту привилегију да са занимањем ишчекујемо коначни (ваљда) расплет драме зване брегзит. Искуство нам, међутим, казује да што се више приближава излазак из Уније судбоносног 1. јануара 2021, то ће се више повећавати број „случајева“ ковида. Хистерична какофонија ће доживети врхунац ту негде око Божића

Баш смо цинични, рећи ће савесни борци против Ковида. Наравно да јесмо, цинизам се рађа из пораза, како је тврдила америчка књижевница Перл Бак, па ко је пажљиво испратио наше случајеве Маркала и Рачка, на пример, Садамовог оружја за масовно уништење, Асадовог бомбардовања сопствених цивила бојним отровима, те руског тровања новичоком бившег британског шпијуна Скрипаља и псеудоопозиционара Алексеја Наваљног, тај има пуно право да политичарима, телевизији и новинама не верује… ништа.
Уколико вам већ није мука од ковида и брегзита, можете да се позабавите америчким изборима. Двојица кандидата заједно имају око 150 година а при томе се понашају као размажена, увређена деришта. Како су у земљи од 350 милиона становника успели да нађу баш ову и овакву двојицу, остаје за све комплетна мистерија. Ту је и случај хапшења новинара Асанжа, његово полутајно суђење у Лондону и јавно мучење смо на овим страницама испратили пре једно месец дана. Судија се повукла у своје одаје како би донела коначну одлуку, или да сачека да јој је издиктирају надлежни! Медији Асанжа не спомињу. Чак и они медији (Гардијан) који су објављивали Викиликс депеше. Ћуте.

ШПАНСКА СЕРИЈА У БРИТАНИЈИ Но да не бисмо пали у тоталну депресију, можемо да се позабавимо, на пример, млађим генерацијама британске краљевске породице. Па они за то и служе, да забаве рају и одвуку пажњу од важних тема.
Принц Хари Виндзор је млађи син Чарлса, принца од Велса, и леди Дајане Спенсер. Брак је завршен разводом, а Дајана се после виђала са Додијем Фаједом, сином египатског тајкуна, власника чувене лондонске робне куће Хародс. Леди Ди и Доди су погинули у Паризу 1997. године. Хари и његов старији брат Вилијам су тако остали без мајке и на њихов живот је утиснут печат породичне трагедије. Обојица су завршили војне школе и Хари је био на авганистанском бојишту. Старији брат Вилијам је будући наследник престола. Венчао се с Кејт Мидлтон, одговарајућом девојком из добре породице, и данас војвода и војвоткиња од Кембриџа имају троје мале деце. Њихове слике су на насловним странама свих новина и редовно разнеже и најокорелија републиканска срца.
Али Хари? Шта ћемо радити с Харијем?
Млађи брат је народски човек. Воли да се дружи с војницима с којима је служио у Авганистану, игра рагби, понекад се обуче у нацистичку униформу (постоји фотографија) и пијан пева и маршира около… Па шта, рећи ће неко. Његова рођена баба, краљица Елизабета Друга, и читава породица су снимљени како тридесетих година увежбавају нацистички поздрав подизањем руке – неми је филм па се Хајл Хитлер не чује ако га је било. Но ништа за то. Хари је, ето, живахан. И још пати због трагичне смрти мајке, објашњава дворски биограф.
А онда је Хари срео Меган.
Меган Маркл је пореклом из Лос Анђелеса, дете разведених родитеља, оца белца и мајке црнкиње. Старија је од Харија, жели да буде глумица и играла је мање улоге у неким серијама.
Хари се заљубио и довео Меган у Бакингемску палату и упознао је с породицом. Деда, принц Филип, војвода од Единбурга, саветовао му је да глумице ипак нису за озбиљне везе а отац и брат да не жури. Но Хари (или Меган?) је био упоран.
Свадба је уприличена 2018. године и била је достојна принца. Телевизија и новинари су били одушевљени. Толико су сати програма, новинарских стубаца и фотографија објавили да њиховој срећи није било краја. Краљевска породица је тако лепо и топло примила једну распуштеницу и мелескињу да то само може да потврди тврдње да је британски дух сасвим отворен, потпуно демократски и спреман да прихвати другачије идеје, људе и промене.
Наредне године је дошло и дете, принц Арчи (Арчи Харисон Маутбатен Виндзор). Нација (медији) је била потпуно егзалтирана. Па сад имамо принца мешане крви! Стварно смо нација сасвим савремених погледа на свет.

Меган је тако стигла од сумњивог предграђа Лос Анђелеса до најмоћније краљевске породице на свету у свега неколико ситних корака. Одрасла на телевизијским серијама и васпитана Гуглом, Меган је добро научила све постулате америчког сна: „само то уради“, „хоћу све и то хоћу сад“, „ако довољно нешто желиш, то ћеш и остварити“, „урадићу то на мој начин“, „сами стварамо сопствену традицију“… Тако је приступила и Бакингемској палати, као пословној прилици. Какав би ту само ријалити шоу могао да се направи! Краљица да игра саму себе. У посету јој долазе Ким Кардашијан, Кање Вест и Доналд Трамп (под условом да је изгубио изборе)…
Почели су да излазе наслови у новинама да у породици има неслоге. Спомиње се краљица. Почиње да се прича, о ужаса, да Меган и Хари не долазе на традиционални божићни ручак у Сандрингем. Младенци желе приватност, смета им штампа. Хари се жали да су новинари убили његову мајку, леди Дајану а сад хоће да малтретирају и његову жену.

ЗАКУЛИСНЕ РАДЊЕ Да се зауставимо на тренутак. До сада смо само направили преглед појавних облика сусрета и сукоба два света. Сада је време да завиримо иза кулиса.
Меган Маркл је углавном довољно једноставна и јасна. Родитељи су обични и сасвим вероватно скроз пристојни људи без компликованог породичног стабла и вишевековног баласта историје и традиције. Меган је просечна девојка која сања о слави и новцу. Хоће оно што сви медији промовишу и што би и сви други (наводно) хтели. Одрасла је на ТВ сапуницама, где се обична девојка из народа и принц срећу на удаљеном острву, заљубљују се, онда он открива свој идентитет (иначе врло вешто скриван читава три дана) и срећни пар иде назад у краљевину Лимбург (на пример) где је обична девојка дочекана као потпуно освежење и где њене оригиналне идеје наилазе на општу, хистеричну радост и безрезервну подршку. Она, сви се слажу, просто зрачи позитивном енергијом. То тако у петпарачким серијама. Стварност је међутим…
Но ко је особа у другом углу овог краљевског ринга. Ко је и шта представља краљица Елизабета Друга?
Да бисмо њу и њене мотиве бар донекле разумели, хајде да направимо један мали кроки и обележимо историју и традицију које Елизабета представља. Она је, наиме, много више од особе. Она је најмоћнија жена света. Елизабета је отелотворење историје и традиције.
Кренимо од почетка – 1066. године. Ваља се. Страни освајачи Нормани (Французи) су те године, у бици код Хејстингса, јужно од Лондона, поразили Енглезе. Краљ Харолд је погинуо а Виљем Освајач је овладао острвом све до шкотских брда и гудура. Одмах је дао да се попише сва имовина нових поданика. Domеsday Book постоји и дан-данас и садржи попис сваке краве, свиње, кокошке, детета, мушкарца, жене, куће, пута, бунара и плота који су се те 1086. године затекли у Енглеској.
Потом је, 1215. године, група великодостојника написала чувени документ Magna carta libertatum, велику повељу слободе, први уставни документ у историји света; Велика повеља је ограничила моћ краља и поставила питање демократских и људских права појединца. Повељу је потписао краљ Јован Беземљаш (John Lackland), те двадесет пет барона који су се обавезали да надгледају имплементацију документа. Јован Беземљаш је био лош. Био је толико лош и непопуларан да већ 800 година нема ниједног Џона у краљевским породицама. А када погледамо списак имена дотичних барона, видимо углавном норманска имена. Којим су се језиком споразумевали ти освајачи? Француским.
Енглески сељаци су обрађивали земљу и гајили стоку. Норманска аристократија је производе тог рада стављала на трпезу и јела тако да су и данас имена животиња на испаши англосаксонског порекла, а имена меса тих истих животиња на столу су норманског, француског порекла: ox-beef (во-јунетина), calf-veal (теле-телетина), sheep- mutton (овца-овчетина), swine-pork (свиња-свињетина), deer-venison (јелен – месо од јелена).
Чувени Ричард Први, звани Лављег Срца (1157–1199) говорио је француски. Иако рођен у Енглеској, језик покореног народа није говорио. А и што би. Био је аристократа који је живот провео у Француској и у крсташким походима.
Изгледа да је први енглески краљ који се служио првенствено енглеским језиком у вођењу послова био Хенри IV, који је живео крајем 14. и почетком 15. века. Требало је, дакле, Енглезима више од три века да свом језику поврате статус званичног.
Онда се десио чувени Хенри VIII (1491–1547) коме папа није дозволио да се разведе. Проблем је решио на једноставан начин: прекинуо је све везе са Католичком црквом и укинуо манастире. Основао је англиканску цркву и ставио себе на њено чело. Сасвим елегантно, нема шта. Папа га је екскомуницирао, али шта мари, мала је то цена за некога ко хоће да се разведе. Уосталом, упркос папи и свима другима, имао је он шест жена укупно.
Тако се из брака са женом број два, Аном Болен родила ћерка која ће ударити темеље британској империји – Елизабета Прва. Жена-змај која се није никада удавала, није имала деце и која је однела одлучујућу војну победу против супериорне војне силе, шпанске армаде и тако спасла Енглеску од инвазије.
Потом, Енглези воле да кажу да је прва револуција била њихова из 17. века (1642–1651). У грађанском рату је Кромвелова парламентарна страна победила и краљ Чарлс Први је погубљен (1649). Кромвелова војна власт и терор су били кратког даха и монархија је убрзо поново успостављена. Дакле, то је револуција на енглески начин, убијеш једног краља, докажеш да није богом дан, али не укинеш монархију, доведеш другог краља – хоризонт бескрајног историјског сивила.
Као што видимо из овог примера, код Енглеза ништа није ни црно ни бело као што се многима на континенту (погрешно, наравно) чини. Њихов свет је сачињен од нијанси сиве. У време референдума за брегзит већина се фокусирала на теоретско питање „за“ или „против“ изласка из Европске уније. Како сада већ јасно видимо, то теоретско питање се у пракси претворило у преговарање, натезање, мучење, цимање, варање, лагање, потезање за адвокатима… једном речју – опште сивило. Енглези немају јасан филозофски или духовни, религиозни оквир за своје делање. Освајачима, некоме ко управља моћном империјом, потребан је флексибилан, назовимо то тако, оквир. У зависности од дневних, тактичких потреба – стратегија је већ кабаста категорија.

Још једна краљица је овде важна – Викторија. Владала је шездесетак година у 19. веку (умрла 1901) у време највеће експанзије Британске империје. Била је удата за немачког принца Алберта Сакс-Кобург Готу. Викторија је и сама припадала немачкој лози Хановера, а садашње енглеско презиме Виндзор породица је узела 1917. године како би се решила непријатних асоцијација са тада врло мрским немачким непријатељем.
И тако долазимо до Елизабете Друге. Она има скоро сто, а на трону је 68 година. Током своје владавине била је на челу 32 државе. И даље је званично монарх 16 земаља, као на пример Уједињеног Краљевства, Новог Зеланда, Аустралије, Канаде, Барбадоса, Бахама, Јамајке, Гренаде, Белизеа итд. Радила је са 14 премијера, од Винстона Черчила преко Ентони Идна, Харолда Макмилана и Вилсона до Блера, Камерона, Терезе Меј и сада Бориса Џонсона. За разлику од Меган која је глумица у сапунским операма, Елизабета је завршила аутомеханичарски занат и током Другог светског рата је и радила, испомагала као механичар-приправник. Када је леди Дајана, тада већ разведена од Чарлса, погинула 1997. године, краљици је требало два дана да се покаже у јавности. Па Дајана Спенсер није више била члан домаћинства Виндзора, зар не?
Млађана Меган Маркл и Хари неће да трпе дворске норме понашања и протокола, те се селе у Канаду па одатле у Лос Анђелес. Она се враћа глуми, каже. Праве ријалити шоу (а приватност?). Чека их светла естрадна будућност. Краљица им ту, нормално, забрани да користе реч „краљевско“ (Royal) и привилегије које иду уз то а таман су потрошили онолике паре на организовање производње мајица од органског памука и сличног. Сад се свађају са Чарлсом (тата, принц од Велса) ко ће плаћати обезбеђење. Ту су се већ појавили и менаџери, адвокати… Холивуд је то, сви би неке паре од тога да направе.
А краљица мирно седи у Бакингемској палати. Од 1066. наовамо колико су само пута одгледали овакве и сличне представе? Но ипак, можда је овај случај другачији. Да ли је краљица још део британске стварности? Или ће стварност постати глумица која у улози краљице седи на каучу поред Кање Веста и Ким Кардашијан.
Заиста, манимо се короне, брегзита, лудих Американаца Доналда и Џоа, Асанжовог мучења, људских права, економских криза и ратова. Шта ће бити с Меган и Харијем? У марту следеће године ћемо сазнати да ли ће им краљица опростити и да ли ће моћи да се врате у скромни, топли породични дворац. Како тренутно ствари стоје, мрка капа!