ДУХ КУЛТУРЕ И СВЕТЛА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Награда Музеја града Београда постхумно сликару Владимиру Величковићу

Признање великану и мецени

Заменик градоначелника Горан Весић уручио је постхумно додељену награду Музеја града Београда српском великом сликару Владимиру Величковићу, а признање је протекле седмице у Скупштини града у име породице примио Мишко Рувудић

Уручењу постхумно додељеног одличја великом уметнику Владимиру Величковићу – званично и награде за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда, уприличеном у Старом двору поводом Дана Музеја града Београда, присуствовали су заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић, градски секретар за културу Иван Карл и директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.
Весић је подсетио да је архитекта Александар Дероко био последњи стваралац у култури који је примио ову награду 1973. године. Њему Београд подиже ове године споменик на Топличином венцу, а како је заменик градоначелника рекао, има симболике у томе да ће га радити вајар Зоран Кузмановић, који је и аутор уручене скулптуре-награде.
„Музеј града Београда постоји 117 година и никада није имао своју кућу већ се налази на 14 локација. С поносом могу да најавим да ће до краја године бити расписан конкурс за коначну реконструкцију старе зграде Војне академије. Реч је о згради која се налази на углу Ресавске и Немањине улице и има 17 хиљада квадрата. Град ће следеће године почети реконструкцију те зграде, што ће коштати око 20 милиона евра, и тако ће на једном месту бити сачувано седам хиљада година наше историје. Требало би да реконструкција траје наредне три године“, истакао је Весић.
„Владимир Величковић је вероватно најзначајнији представник наше ликовне сцене у другој половини 20. века, али и читавог региона. Све и да није насликао ниједну слику, сама чињеница да је из Фонда Владимира Величковића стипендирано много наших студената, који су имали прилику да раде у Паризу и да их виде у Европи, довољна је да он заслужи ову награду. Зато је ова награда најмање што овај град и ова држава могу да учине како би се сачувало сећање на Владимира Величковића“, изјавио је заменик градоначелника.
Mузej грaдa Бeoгрaдa oснoвaн је 1903. гoдинe кao oпштински музej, a пoслe Другoг свeтскoг рaтa дoбиja дaнaшњи нaзив. Фoнд и збиркe чини вишe oд 140 хиљaдa примeрaкa дугe и бoгaтe истoриje Бeoгрaдa. Музеј има aрхeoлoшкo, истoриjскo и умeтничкo oдeљeњe, пoдeљeно у 25 oдсeкa сa 23 лeгaтa.

Зоран Љ. Николић, Марко Радоњић ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА Службени гласник, Београд Човек је изградњом града реконструисао самог себе, каже Роберт Парк у књизи Град (The City, 1925). И то је кључна мисао, која објашњава „експресивну жељу“ (А. Лефевр) и пут минуциозног истраживања аутора ове књиге. Њихов поглед ка чињеницама и видљивом граду открива његову невидљиву слику у слојевима историјског памћења и труду човека да од реке отме обалу и своје парче земље. У тој комплексној слици, „хетеротопији“ (М. Фуко) града у настајању на пустопољини савске обале препуне бара и рукаваца, урбана визија градитеља уобличила је идеју о Београду који је прешао реку, тражећи свој нови облик и идентитет у интензивном освајању простора, али и у „непрестаном индивидуалном открићу појединца“, како каже Маркес у аутобиографској књизи Living to Tell the Tale. Београђанин с друге обале Саве, загледан у „стари“ Београд градио је свој град, урбано лице свакодневног живота. То лице приказано је и описано у овој јединственој студији, џојсовској одисеји улицама новога града, динамичним пулсацијама урбане стварности и психографским и топографским траговима прошлих времена. Тајна Новог Београда је повеља града, палимпсест на који су аутори уписали и у којем су описали идеје и слике настајања, али и све мене и трансформације које су помогле да једна урбана целина стекне и заслужи своју тајну, коју сваки истраживач, али и обичан грађанин, открива у граду око себе и у граду у себи.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање