Зечевизија – И после Мила Мило

Као да се ништа није догодило 30. августа, Јавни сервис Црне Горе баца се дрвљем и камењем на (сада већ бившу) опозицију Милу Ђукановићу и велича његов режим

Пре мање од годину дана најавили смо на овом месту пад последње тоталитарне диктатуре у Европи и тај се догодио пре него што је било ко очекивао. Народ је срушио режим Мила Ђукановића чим је успео да се – Божјим чудом! – ослободи страха и дугогодишње репресије, свеопштег застрашивања, шпијања и уцена уграђених у државни систем. Без обзира на једва трећину гласова, које је на изборима успео да сабере и која ће се топити како се буду успостављале Скупштина и Влада, са Миловом творевином заувек је готово. Наравно да он, Ђукановић, то никада неће признати. Док цинично глуми демократу и фингира добре парламентарне обичаје, као признајући пораз и мирећи се са одласком у опозицију, он се ногама и рукама упиње да затрпа исход народне воље. Вељовићевим апаратом принуде он и даље застрашује грађане и организује окупљања попут оног недељног, које је показало сав хорор његове демонске тековине: комунистичко-усташки говор мржње, који призива трагедију повратка на старо. Он инструментализује државне медије као у најгоре време своје владавине, што се, пре свега, односи на државну телевизију, која је и даље Милово власништво. Као да се ништа није догодило 30. августа, Јавни сервис Црне Горе баца се дрвљем и камењем на (сада већ бившу) опозицију Милу Ђукановићу и велича његов режим, о чему у отвореном писму, од 4. септембра, пише театролог проф. др Драган Копривица: „Јавном сервису би неко путем писма, телеграма или мобилног, морао дојавити да се у Црној Гори десио историјски заокрет, да ДПС није побиједио, а да је Ђукановић јавно признао да се преселио у опозицију… Али све то не важи за ригидне умове у ТВЦГ за које и даље важи ‘И после Мила Мило’… Напросто је дегутантно колико Јавни сервис до бесмисла гура под тепих побједу нових снага у ослобођеној Црној Гори. По Шундићу и друштву, ДПС је опет побиједио!“
Врхунац карикирања професионализма у дневнику Јавног сервиса проф. Копривица види у читању дугог писма амбасадора Црне Горе Ферхата Диноше у Приштини челнику УРЕ Дритану Абазовићу да се окане коалиције која више воли Равну него Црну Гору и приклони Милу. „Док се писмо до у бескрај превлачило преко цијелог екрана, сва Црна Гора је сузе ронила, али од смијеха, због читања писма, из офа, од стране неименоване спикерке Јавног сервиса. Ганутљивим тоном, на којој би јој позавидјела и сестра Батрићева, читала је Ферхатов ламент над Црном Гором, километарске вапаје упућене Дритану Абазовићу да ретерира… Екстремно дугим ишчитавањем Ферхатовог лелекања и преклињања РТЦГ је доживјела нови трагикомични фијаско, али ће та бизарна тужбалица и њена презентација остати за памћење и хумористичке коментаре. Због оваквих ригидних ТВ дневника и очитог непризнавања управе РТЦГ и генералног јој, Шундића, да је у Црној Гори дошло до промјена, након и званичне смјене власти, читаву зграду Јавног сервиса треба конзервирати за Музеј воштаних фигура и окамењених умова, који би посјећивали туристи цјелог свијета да виде како изгледа посљедња медијска Бастиља на Балкану и у Европи… Европа и цио свијет су признали резултате избора од 30. августа 2020. године. Још само да то и управи РТЦГ дође до свијести, да са другом генералним, Шундићем, то некако преломе у мозак. Јер та екипа и даље важи као експертски тим за заустављање сказаљки времена, које је отишло напријед… Нема више повратка на старо, на лупешку и корупционашку државу. Што то прије буде јасно свима, биће боље за народ Црне Горе у цјелини, без обзира на вјере и нације, а за мир и просперитет ове земље.“
Али стотине хиљада мобилних телефона, заједно са њиховим власницима, служе у последњих девет месеци сврси другачијој него да јављају Миловој Бастиљи о њеном паду. Ако ћемо право, Мила је сурвао и у прошлост експедовао мобилни телефон. Ко се могао надати да ће Теслина кутија шибица, која нас повезује са планетом и преноси оно што видимо и мислимо, постати тако моћно оруђе демократије, масовна повратна спрега Шенон–Виверове основне шеме комуникације, која се у Црној Гори затворила и најавила алтернативу глобалној дубокој држави? Смартфон данас доводи у питање сваки тоталитарни систем. Јавни сервиси ауторитарних режима поред њега постају немоћни, па и смешни, што се добро види из описа проф. Копривице. У спрези са интернетом уздиже се на обзорју нови горостас јавног општења, најава фактичког краја свих диригованих медија: Дајковићев мобилни линк пред кордоном полиције у ноћи Подгорице. Он каже: „Сви гледамо ваша лица и пратимо шта радите. А ви чините шта вам је воља.“ Смрзава се саркастични осмех на лицима Милових жандара и погледи почињу да беспомоћно шарају. Заиста их гледа цео свет. Сви памте убиство Џорџа Флојда у Минеаполису преношено уживо са мобилног.
„Хајде“, довикује им и даље храбри нови свет, „ко ће први?“ Присуство смартфона парализовало је кордон у вечери победе. Али се исти тај кордон већ сутрадан прихватио новог непочинства: да штити србомрзачку оргију на Тргу независности и обезбеђује Милов злопут братоубилаштва и насиља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *