ВУЧИЋЕВ ПРЕВЕНТИВНИ УДАР

У СУСРЕТ ВАШИНГТОНСКОМ ДИЈАЛОГУ

Хоће ли Вучића у Вашингтону дочекати изненађење на које га упозорава његов „политички нос“? Да ли је таква понуда уопште постојала у плановима Беле куће, или је њено најављивање део психолошког рата с којим ми суштински немамо никакве везе?

Држава Израел због свог геостратешког положаја и непостојања онога што се у војничком речнику назива „стратешка дубина“ од свог постанка до данас била је приморана на највећи могући ниво обазривости када је безбедност државне територије и нације у питању. Једна од главних израелских тактика у овоме је употреба превентивног удара и превентивног рата. Када се помене синтагма „превентивни удар“, данас свако ко се разуме у међународну политику прво помисли на Израел. Најчувенији пример је Шестодневни рат из 1967. који је Тел Авив започео превентивним нападом на Египат, Сирију, Јордан и Ирак због страха да су се ове арапске земље припремале за инвазију на Израел, али јеврејска држава сличне потезе у много мањој размери повлачи практично свакодневно. Сви они удари по Сирији о којима смо се наслушали током претходних година управо су то – превентивни удари.
Следећи ову логику, и председник Србије Александар Вучић одлучио је прошле недеље да повуче високоризичан, али потенцијално веома исплатив потез (што превентивни удар увек и јесте) и запрети да ће, у случају да га на предстојећим разговорима с приштинском страном у Вашингтону дочека некакво изненађење, одбити сусрет с председником САД Доналдом Трампом.

[restrict]

НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА „Очекујем замке и изненађења у Вашингтону, извинићу им се ако тога не буде. Ако сам у праву за изненађења, за захтеве које ће нам дати, не зато што имам информације већ зато што тако осећам (…) Али пошто мислим да знам шта може да буде садржај тог изненађења, пре ће бити да ћу да одбијем (састанак с председником Трампом), тако да до тог сусрета неће доћи“, рекао је Вучић. Изненађење које Вучић помиње је непристојна понуда о којој се говори од како се појавила идеја разговора Београда и Приштине под покровитељством Беле куће пре неколико месеци, тј. могућност да се поред економских питања која су договорена за агенду састанка појави и некакав „свеобухватни споразум“, односно признавање сецесије Косова и Метохије које би српске власти завртањем руке биле приморане да потпишу.
Вучићева најава да би, уколико се тако нешто деси, одбио састанак с Трампом је, у најмању руку, првокласни превентивни удар којим се, велика је вероватноћа, елиминише могућност „изненађења“ у случају да је оно заиста било припремано. Много би већи ударац на углед и моћ председника Трампа била чињеница да је тамо неки Вучић, председник тамо неке Србије, Сибирије или чега већ, одбио сусрет с њим (под условом да би остао доследан својој најави), него што би постизање било каквог „историјског споразума Србије и Косова“ могло да му користи. Трамп је успешан пословни човек, а не коцкар и неко ко безразложно повлачи ризичне потезе који би га могли скупо коштати. Осим када заиста процени да је потенцијални добитак много већи од могућег губитка, што у случају Косова никако није случај. Овде треба додати да Вучића нико није притискао да изађе у јавност с таквом изјавом, да је то могао глатко да прећути, али чињеница да је изрекао то што јесте говори да тако заиста намерава да поступи. Баш као што би Трамп одбијањем сусрета много више изгубио, него што би добио „освајањем“ споразума, и Вучић после ове изјаве, ако је прекрши, ризикује да изгуби много више него што је добио изговарањем тих речи.
Постоји, наравно, и могућност да је Вучић, преваљујући преко језика „пре ће бити да ћу да одбијем“ и „тако да до тог сусрета неће доћи“, играо на „сигурну карту“, јер је знао да такве понуде од Трампа неће бити, али то ни на који начин не умањује значај тих речи, јер ни код превентивног удара никада не постоји стопостотна могућност да ће до непријатељског напада доћи, а он, опет, постиже свој ефекат.
Не верујемо, а то смо већ писали, да Трампова администрација сада уопште има идеју да током састанка у Белој кући Србију доведе пред „свршен чин“ и преда јој ултимативни захтев да потпише некакво „коначно решење“. Назнаке да би се тако нешто могло десити не долазе из Беле куће него из кухиње „дубоке државе“ и искључиво од непријатеља Доналда Трампа и његове администрације. Најочигледнији мотив за тако нешто је обесмишљавање сваког другог споразума осим оног о српском признавању косовске сецесије и спречавање Трампа да на томе освоји још неки поен на спољнополитичком плану, колико год овај у очима највећег дела америчког бирачког тела био безначајан. Неупоредиво безначајнији од оног постигнутог споразумом Уједињених Арапских Емирата и Израела који не доноси поене само у елитним круговима америчке јеврејске заједнице на коју се Трамп умногоме ослања него и међу обичним бирачима евангелистичке вероисповести који Израел из верских разлога сматрају „Божјим провиђењем“ којем је Америка дужна да помогне како зна и уме.
Треба додати да је Трампова администрација када је Косово и Метохија у питању већ освојила неки поен, макар са западњачког гледишта, јер да није било ње и њеног одлучног рада на укидању приштинских такси на робу из Србије – током којег је, не заборавимо, Вашингтон оборио две „косовске владе“ – не би било ни предстојећег састанка у Белој кући, ни наставка дијалога у Бриселу. С друге стране, ЕУ и, пре свих, Немачка су немо и немоћно посматрале потезе Приштине (Брисел), али их и нескривено подржавале (Берлин).

СУЗЕ СЕРВЕРОВЕ Да на Западу постоји све израженија свест о томе да је маневарски простор за приморавање Србије на њој заиста недопустиве уступке у вези с Косовом потврђује текст чувеног антисрпског лобисте, радо виђеног аналитичара на београдским и луксембуршким „независним“ медијима Данијела Сервера у којем он Вучића критикује због ствари због којих би га 85 посто Срба похвалило. Под насловом „Чему толика невољност, Александре, чему?“, из којег само што се сузе не цеде, Сервер пише да се „Вучић све више окреће Истоку и разочарава оне што су мислили да он може бити српски националиста са довољно кредибилитета са те стране политичког спектра да повуче дефинитивни потез ка Западу“, читај призна сецесију, и додаје да „постоји много добрих разлога за Вучића да ради то што ради, и мало оних који би га навели на другачији став“.
У једном другом тексту Сервер реалистично предвиђа да се од разговора у Вашингтону не може очекивати озбиљнији пробој, осим на економском плану. „Сумњам да може доћи до споразума у односу на већа политичка питања која се тичу нормализације односа, пошто Београд делује неспремно да призна Косово као суверено и независно, а Приштина не може прихватити ништа мање.“
И специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак предвиђа да је економска сарадња једино о чему би у Вашингтону могло да се разговара. „Нисмо консултовани око датума нити око садржаја састанка, већ смо само информисани да ће се састанак одржати и да ће бити строго економске природе. То неће бити део процеса већ само састанак и немам разлога да сумњам у то“, рекао је он на 15. Бледском стратешком форуму у Словенији. Ово је у складу са општим ставом ЕУ која нипошто не жели да Вашингтону (макар не под вођством Доналда Трампа) препусти победу какву би представљало постизање коначног споразума, а докле су ове силе спремне да иду у томе говори и објављивање предлога оптужнице против Хашима Тачија пред претходни несуђени састанак у Вашингтону с краја јуна.
Лајчак је на Бледу рекао и нешто што би могло значити вишестрану промену досадашњег курса ЕУ у односу на питање Косова и Метохије. „Имамо црвене линије. Није у реду рећи да шта год две стране договоре, нама је то у реду, јер мој мандат каже да угао који треба да постигнем у процесу је да нормализација односа буде у складу са међународним правом, да буде прихватљива чланицама ЕУ и да би требало да смири ситуацију у региону“, рекао је он. Нормализација односа треба да буде у складу са међународним правом? Значи у складу са Повељом УН, Хелсиншком повељом и Резолуцијом 1244? Европска унија се у дијалогу који јој је слабошћу власти у Београду поверен на вођење 2010. године није тако понашала, иако је на површини глумила некакву „статусну неутралност“. Новост, а у ствари права „старост“ је и то да ЕУ у вези с Косовом и Метохијом има неке своје „црвене линије“, односно да јој не би у сваком случају било прихватљиво оно што би се, евентуално, Срби и Албанци договорили, него договор мора да буде и у интересу ЕУ. Лепо би било када би Лајчакове реченице, иако тако звуче, имале исто значење као када их изговарају и руски или неки други државници. Руско и европско инсистирање на томе да сваки договор мора бити у складу с међународним правом (па самим тим и са Резолуцијом 1244) никако није исто, иако би морало да буде. А и како свако друго решење, осим очувања територијалног интегритета и суверенитета Србије, може „смирити ситуацију у региону“? Признање сецесије само би још подгрејало већ зажарене аспирације Албанаца ка територији других земаља – Македоније, Црне Горе, па и Грчке.

[/restrict]

7 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu (glas naroda)

    (Vučićev preventivni udar) Vrlo zanimljiv i aktuelan članak.

    Izraelska vojna strategija – preventivni udar i prventivni rat, vreme je pokazalo, je najdelotvornija vojna politika za odbranu i bezbednost od spoljnog neprijatelja. Vučićev preventivni udar taktički je verbalnog-političkog karaktera, sa privilegovanom pozicijom kod medjunarodnih političkih predstavnika da govori jedno, a ispadne drukčije (na primer politika o Kosovu – Briselski sporazum, kojim je Kosovo dobilo sve državne atribute – zašto su ga Dačić i Vučić unapred potpisali).
    Srbija je imala više propuštenih šansi za “preventivni udar”, ali je šanse propustila, nije imala plan-viziju.
    PREVENTIVNI UDAR strateški ima isti cilj kao i strategija “Trojanskog konja” koja je poznata u istoriji, izvojevala fascinantnu vojnu pobedu. Ja sam zamišljao (da sam bio na poziciji visokog političara – predložio bih: …) da Srbija primeni taktiku preventivnog udara u vidu TAJNOG PLANA za Kosovo za vreme proslave šestogodišnje kosovske bitke na Gazimestanu: Da je S. M. napravio “tajni plan” za povratak stotine hiljada proteranih Srba na Kosovu u mirnodopsko doba – šest meseci pre proslave kosovske bitke: Da je stvorio srpsko jedinstvo (odredjen broj Srba iz Srbije za povratak na Kosovo u dogovoru sa kosmetskim Srbima: obezbedio lokacije i srpske kuće u koje će smestiti tajno povratnike i Srbe dobrovoljce: Da ih tajno naoruža i kosmetske srbe (u strogoj tajnosti): Pojača srpsku miliciju na terenu (srpski vojni kadrovi u pripravnosti): I kada dodje dan proslave 600-godišnjice kosovske bitke – da da predlog-apel Srbima koji su pod pritiskom albanskog separatističkog šovinizma proterani sa Kosova – da se vrate na Kosmet: Prva tačka, – da se vrate na Kosovu: Druga tačka – da niko ne sme od Srba da se svadja i ulazi u konflikt sa Albancima-Šiptarima: Verujem da u tom momentu, po tajnom pripremljenom planu – pedeset-sto hiljada bi se vratilo na Kosovu: Ako Albanci udare na Srbe biće spremno dočekani i odbijeni, bio bi to (gradjanski) sukob niskog intenziteta ali bi cilj bio ostvaren: POVRATAK i očuvanje Srba i srpskog KiM!!!…

  2. Završila se i ova „drama“. Ne znam koliko bi trebalo sve ovo ozbiljno shvatiti. Tramp je dobio poen (koliko velik pitanje je) na spoljnopolitičkom planu za izbore. Na birače u SAD će presudno (pozitivno) uticati snimak sa potpisivanja, gde Tramp vodi glavnu reč, a što se tiče suštine, biračima ionako ništa nije jasno (kao i mnogo toga u savremenom svetu). Što se nas tiče trebalo bi da, valjda, shvatimo da su se SAD „poigrale“ sa ekonomskom sadržinom odnosa Beograda i Prištine, a da je EU “ostavila” vruć krompir, tj. statusno pitanje. Pri tome ne bi trebalo izgubiti iz vida da je Grenel rekao da ne isključuje da se u narednom periodu mogu aktivirati i druge teme, ne samo ekonomska pitanja. Moguće je da se te „druge teme“ aktiviraju kada Srbija „dobro zagrize“ ove ekonomske (ako ih uopšte bude). U tom slučaju nema više „šahovskih minijatura“. Što se albanske strane tiče, ona je dosledna sebi – igra kako joj se kaže.

  3. Unutrašnji dijalog o Kosovu (glas naroda)

    (nastavak)

    IZRAEL živi u okruženje koje je do skoro negiralo postojanje izraelske države, smatralo je okupatorskom koju treba uništiti. Na toj osnovi Izrael je morao da primeni preventivnu politiku sa preventivnim udarima kao najbolju opciju. Da je vodio politiku bratstva i jedinstva, zajedništva… po principu političkog slepila, Izrael bi prošao kao Srbi na svojoj teritoriji Kosovu i Metohiji (da im se otme teritorija). Što se tiće Vučićevog “preventivnog udara” – prihvaćen je ko slogan ali ne može se nikako porediti sa Izraelskom preventivnom politikom, imajući u obzir da Srbija 50 godina nije znala-mogla da zaustavi “iseljavanje” hrišćanskih pravoslavnih Srba pod pritiskom albanskog-šiptarskkog separatističkog šovinizma, a kamoli danas kada je Srbija Briselskim sporazumom dala Kosovu sve državne atibute, još samo da pronadju kompromis o normalizaciji da se Kosovo država učlani u UN. Zašto Vučić 2013 god, nije PREVENTIVNOM POLITIKOM odbacio Briselski sporazum koji očigledno Kosovu odredjuje status albanske države, ali se to tumači drukčije dok se ne pronadje kompromis o normalizaciji za članstvo u UN?…

  4. Prevemtiivni udar je samo koska za Srbe,da ne kazem koje srbe.TO je igra reci koja bi trebala da proguta sve gorxcine koje sam bar ja licno doziveo.Dobro je sto se dogovaraju ekonomska pitanja zivot mora teci i treba da tece dalje.Dakle ja pozdravljam relaksaciju ekonomskih odnosa iako ja od tioga nemam ama bnas nista.Imam dodatni namet za pruge i puteve koje Srbiji ama ic netrebaju.Sta jos imam.Imam sramotu zbog onog bilateralnog susreta,kako veli vuucic.Ja u mom veku ne videh ni jednog Predsednika koji dozvoli da ga slikaju u onakvoj poziciji.Kao optuzenika ili djaka prvaka .Necuveno.Naravno to su svi videli pa i Rusi.Svaki komentar je bio umesan nevidim potyrreebu za izvinjenjiioma.Sta smo jos dobili.POkvarene odnose sa ovo malo prijatelja u svetu.Sa izraelom(un tu igru nikako nismo snmeli uci) sa Palestincima,sa Rusima sa Belorusima verovatno i sa jos nekim.Mene kao Srbina je Sramota sta ili na sta smo mi sve pristali a sto cemo tek saznati.Naravno da moramo gledati svoje interese ali ovakva politika je ,bar vza mene NEVIDJENA.Sramota me je sta rade u moje ime.I ko im je dao mandat da se ovako igraju sa Srbima.Ovo je naj blaza varijanta onog sta ja vidim.

  5. Bicu kratak, usrali smo kraci.

    – Okrenuli smo ledja Kini i rizikujemo da ispadnemo iz 16+1 projekta i puta svile,
    – okrenuli smo ledja Rusiji i pozicionirali se neprijateljski prema ruskoj drzavi, rizikujemo da nas zaobidje Turski tok,
    – milijardu muslimana ostre nozeve da pokolju i ovo malo Srba sto je ostalo ali to je nasa krivica,
    – napravili smo jos jedan korak ka potpunom gubljenju kosova.

    • Ako je ovo Vucicev “manevar” OK ali ako je mislio ozbiljno onda smo [srbi] [email protected]#e#$%li Licno mislim da je Vucic fasciniran ” svojom” vaznoscu-Predsednik Srbije-
      Amerikanci [upravljaci] LAZU, dakle ne postuju medjunarodne [potpisane ] ugovore. Dakle sve potpisane stvari i obecanja mozemo eskivirati / oni [USA] ne postuju ugovor sa Iranom ,Ugovor o ogranicavanju nuk.raketa sa Rusima,pokusavaju da razruse UN [izlaze iz medjunarodnih organizacija] ne postuju UN, Dejtonski ugovor je ista prica ,mnogo je tih primjera. Albanci su u teskim polozaju ako USA pocne postovati upotpisano….Nema Otimanja,pogroma, sile ,…..Licno mislim da ce medju Sipcima prevladati struja koja ne postuje potpisano-bolje za Srbe….

  6. Nastavak: ne mogu da vjerujem da je Vucic fasciniran Trampovom Satrologijom /Dao mi kljuc od bele kuce,reko’ udji kad hoces, dao penkala ….pa on je SHOWMAN… To je poznato / ja ga se sjecam jos iz 80-tih i 90-tih…Ako Vucic “glumi” da je “Santav” onda OK ali ako ne glumi……
    posebna su prica vjerovatno tajne klauzule…..To je vazno…Da li Vucic igra po semi koju je trasiro Tito “lijevo kao i desno” cik-cak…….??????
    A mozda je Tramp okreno List: posto nemoze nista Silom onda pokusava Milom” Ekonomska pomoc ekonomija itd…..
    Stara Indijska poslovica: ” Bez obzira da li slonovi vode ljubav ili se tuku —STRADA TRAVA” [USA, Kina, Rusija]
    Prevedeno na Srpski Mi cemo [email protected]#e*&ba.#@t…i !!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *