Нови „тријумф“ у рату против пиратерије : „Случај Спаркс“
После вишегодишњег праћења начина којим су се кршили закони и толико на западу цењена људска права, дошло се до неопходних „доказа“ да се изведе, „до сада невиђено обимна и по пирате штетна“ акција у којој су ухапшена лица која су наводни предводници и оснивачи најзлогласнијих пиратских група удружених у „Сцену“ (Спаркс, Роверс, Гекос, Дронс итд). По извештајима организација које су је извеле ова је акција толико успешна да је интернет пиратерија до те мере уздрмана да се може рећи да је доведено у питање и њено постојање у будућности. Нажалост, све то је далеко од истине…
Осамнаест држава са три континента на челу, наравно, са, замислите, америчким Министарством унутрашње безбедности(!?), прослављеног „Хоумленд секјуритија“ из бројних филмова и серија, изгледа свемогућом уберполицијском структутом која не штити само америчку безбедност и законе већ је проширила своју надлежност и на цели свет, недавно су обзнанили још један „девастирајући ударац“ светској пиратерији. Још једна у низу победа извојевана је у сарадњи бројних организација из поменутог интернационалног полицијског и обавештајног конгломерата који су сви напорно, студиозно и изнад свега неустрашиво више година радили на овом „случају“. Што је, кажу, резултовало наводним хапшењем неколико особа и затварањем „бројних“ интернет сајтова који су се бавили илегалном разменом дигиталног материјала који је заштићен одредбама о интелектуалној својини.Група „гнусних и страшних пирата“
На мети је овом приликом била група „гнусних и страшних пирата“ који су се кукавички крили иза лажних имена њихове „Сцене“ у оквиру које су деловали као групе Спаркс, Роверс, Гекос, Дронс итд. Сви су они радили против интереса мултимилијардерских корпорација превасходно америчке забавне индустрије лиферујући народу материјал (филмове, телевизијски материјал, музику, компјутерске програме, књиге..). После вишегодишњег праћења (шпијунирања) без сумње нелегалног, којим су се на ко зна које све начине кршили закони и та толико на западу цењена (нигде суштински постојећа) људска права, дошло се до неопходних „доказа“ да се изведе ова, „невиђено обимна и по пирате штетна“ акција у којој су наводно ухапшена извесна лица (неименована, наравно) наводни предводници и оснивачи поменутих пиратских група. Ова је акција толико успешна, по извештајима организација које су их извеле, да је интернет пиратерија до те мере уздрмана да се може рећи да је доведено у питање и њено постојање у будућности у овом обиму. Те и сличне празне и бесмислене изјаве које преносе послушни медији из напредних западних земаља које су учествовале у овој акцији (поред Америке, заправо под њеном командом, нашле су се одлучне и у овом случају активне скандинавске државе на челу са Данском и Шведском, затим Холандија, Немачка, Кипар, на коме су извршена нека од хапшења, Чешка, Француска, Италија, Велика Британија, Швајцарска, Шпанија, Румунија, Португалија, Пољска, Литванија, Канада, па чак и Кореја) подигле су прашину у сајбер-свету која је трајала неких пет минута, а онда је изазвала салве погрда, исмејавања и критике на друштвеним мрежама, а посебно на сајтовима преко којих комуницирају корисници „пиратског материјала“. Да ту има прилично добро обавештених и интелигентних људи чија је још увек неспутана, неконтролисана и неиспрана памет заправо главна мета оваквих акција и лажних извештаја о њиховим успесима, довољно је било прочитати само неколико коментара који су у суштини истоветни оним из претходних година када су такође врли заштитници милијардера који се крију иза „интелектуалних својина“ на сав глас објављивали своје победе у борби против пирата. Најчешће и онда, а посебно сада, су људи постављати питање како је могуће да је поменути „Хоумленд секјурити“ уопште надлежан да води ову „битку“ ван граница Сједињених Држава? То би било исто као када би, рецимо, наш СУП почео да лови пирате који лиферују наше филмове и серије у Америци или било где другде на свету! Наравно, нисмо ми Америка. Они су се прогласили вечно дежурним заштитницима свега доброг на овом свету, посебно оног на чему зарађују, и самим тим као главни батинаши и револвераши са шерифовским значкама, имају право да гоне све оне које прогласе криминалцима ма где се они налазили. Укључујући и свако ћоше, сваки мрачни кутак (читај компјутер у вашем стану!) сајбер-света који су, узгред, створили и који на све знане и многе незнане начине илегално шпијунирају и контролишу од када постоји интернет. Дакле, зашто сада овај напад и ова „победа“? Зашто уопште овај провизоријум интернационалне сарадње свакојаких организација, органа и полицијских структура?
Није, наиме, ништа ново да се зарад ове изузетно битне борбе за профит забавне индустрије оснивају наднационалне организације које у својој надлежности не познају границе, а самим тим ни суверенитет појединачних држава. Поменуте земље које су ушле у ову битку су саме пристале да у овом делу изгубе суверенитет и да Американци јуре на њиховој територији сајбер-пирате, па чак и да их хапсе. Невероватно је да се ова матрица силеџијског понашања и поред велике критике међу заштитницима људских права и основних правних принципа на којима почива наша цивилизација без проблема понавља и да се сва та велика права, слободе и правни принципи једноставно негирају. Најновија интернационална акција против пирата је најбољи доказ за ову тврдњу, а и реакције такозваних обичних људи. Многи се питају како је могуће да је такозвана интелектуална својина толико значајна да су створене моћне интернационалне организације да их заштите од пирата, односно да чак и криминализују обичне људе само зато што су крајњи корисници филмова и осталог материјала које им бесплатно уступају пиратски сајтови. Односно, да ли су вишегодишње акције праћења (и убацивања агената у редове пирата, као и плаћених „преобраћених“ пирата који су, као у овом најновијем случају, шпијунирали своје дојучерашње сараднике) током којих су коришћени драгоцени и скупоцени полицијски ресурси десетина држава и утрошени милиони долара државног новца, дакле средства из каса које пуне порески обвезници, оправдане у смислу истинске штете по људе, законе и правду коју они можда чине. Или су такви, рецимо, нарко-дилери и њихови интернационални картели, шверцери људи и оружја, мафијашке организације, интернет преваранти који организовано разним незаконитим радњама људима узимају милионе, преваранти са банковним картицама, лопови најважнијих тајни држава и компанија и бројни други истински опасни и штетни криминалци који управо интернет користе као главну позорницу за своје операције. Не. Изгледа да су компаније индустрије забаве које су власници интелектуалних права и својине ти које најпре треба заштитити. И ако актуелни случај хапшења група пирата који стоје иза такозване „Сцене“ није довољно илустративан шта тек рећи о поновљеној операцији против пирата који су се дрзнули да не поштују интелектуалну својину Европске комисије која је зарад власника ових права по сваку цену одлучна да потпуно игнорише најбазичнија људска права, односно да једноставно забрани коришћење интернета на начин на који се до сада користио. Они покушавају да поново протуре одредбу којом би се провајдерима интернета наложило да „филтрирају“ материјал који се поставља на интернет. Другим речима, они би били у обавези да проверавају да ли је такав материјал под заштитом интелектуалне својине и ако јесте да забране његово постављање на странама било као материјал за преузимање или бесплатни стриминг. Ко нема права да одређени материјал понуди другима преко интернета мораће да буде онемогућен од стране провајдера интернет везе. То је упрошћено кључни део такозваног Члана 17 Директиве Европске комисије која се тиче заштите носилаца копирајта на дигиталном тржишту. У току је њено полирање после првог неуспелог покушаја да се у оригиналној ригидној верзији усвоји и примени.
Сајбер-полиција и Велики брат Европске уније
И док се напредна законодавна тела Европске уније брину како да уведу сајбер-полицију и Великог брата у заштити милијарди холивудске забавне индустрије, а да у том подухвату оставе утисак великих и правдољубивих бораца за поштовање капитала и најважнијих принципа на којима почива западна цивилизација, Американци су у агонији од страха од потпуне пропасти њихове забавне индустрије после фијаска оживљавања тамошње биоскопске мреже недавно делимично отворене после вишемесечног затварања због корона вируса. Наиме, ни „Тенет“ ни Дизнијев „Мулан“, иако је требало да напуне биоскопе и удахну пост-ковид живот у тамошње биоскопе, то нису успели. Заправо потпуно су оманули на том задатку. „Мулан“ је додатно изгубио стотине милиона планираних долара и од кинеског тржишта услед тамошњег игнорисања овог филма због политичких коментара главне глумице који су увредили кинеску јавност. Узгред, биоскопи су и без пандемије короне били озбиљно уздрмани појавом „Нетфликсових“ стриминг копија које нуде филмове по далеко повољнијим условима па је збир несрећних околности и штета изазвао очајнички покушај каквог-таквог санирања губитака тиме што ће се повести рат против пирата. Иако су и ови данашњи ловци на дигиталне гусаре као и сви претходни врло добро упознати са чињеницом да су конзументи пиратских сајтова људи који не могу или не желе да иду у биоскопе и да се укидањем сајтова за бесплатно преузимање филмова и телевизијских серија неће ништа променити. Они неће потрчати у биоскопе јер сада не могу да скидају филмове. Остаће кући и наћи неки другу забаву, а „Нетфликс“ и његови клонови ће најпре бити неко коме ће се окренути. За новац који би иначе дали за породично гледање једног филма у неком мултиплексу, а због чега су одавно престали да залазе на таква места, они породично могу да гледају стотине филмова и серија у току сваког месеца. „Нетфликсова“ демократија у вођењу посла индустрије забаве је већ уздрмала велике филмске фестивале који су овој компанији и њеним следбеницима отворено објавили рат. Холивуд се окренуо пиратима, али је само питање времена када ће морати да нападне своје интернет конкуренте. У сваком случају сасвим је извесно да актуелна „велика победа“ над пиратима ништа неће променити. Пирати ће се вратити (нису ни отишли), а суноврат холивудске индустрије забаве ће се наставити јер су његови узроци далеко дубљи и компликованији од пиратерије. Много више отуда у овом моменту делује да је горе помињана интернационална акција против пирата тек још један пораз моћних у рату моћних против немоћних.