„Новичок“ и стари трикови

Москва верује да ће Берлин остати истрајан поводом „Северног тока 2“ и консолидовати око себе земље Централне Европе, које воде битку за преживљавање економије – као најважнијег елемента независности

Поново се, прошле недеље, паралелно са наставком протеста против белоруског председника Александра Лукашенка, наставила и битка за изградњу магистралног гасовода „Северни ток 2“. Цевовод који је већ 96 одсто завршен и у који су руске и европске компаније инвестирале милијарде долара, у самом финишу доводи се у сумњу због наводног тровања руског блогера Алексеја Наваљног. Тачније, активирали су се такви гласови у Немачкој, чиме се врши притисак на канцеларку Ангелу Меркел да у последњи час одустане од витално важног пројекта који гарантује и немачкој и европској привреди бржи и сигурнији привредни развој у 21. веку. Да ли ће ова игра око Наваљног уродити плодом или ће здрав економски интерес превладати, још остаје да се види, јер су свакаква изненађења увек могућа. С друге стране, Меркелова и њена влада, као и друге европске државе којих се овај енергетски споразум дотиче, имали су протеклих година мноштво прилика да стопирају пројекат уз обиље различитих изговора који су им били на располагању. Па то ипак нису учинили. Зашто би било вероватно да би овог пута поступили другачије због блогера Наваљног, нико не објашњава.

[restrict]

„ФЛУИДНО“ ПИТАЊЕ Зато немачки шеф дипломатије Хајко Мас, у интервјуу за „Билд ам зонтаг“, истиче важност реализације „Северног тока 2“ и позива да се ситуација око Алексеја Наваљног не повезује с овим пројектом. „У сваком случају, не верујем да ће нас Руси принудити да променимо позицију у вези са ’Северним током 2’. Онај ко то тражи мора да буде свестан последица. У изградњи гасовода учествује преко 100 компанија из 12 европских земаља“, нагласио је Мас, додавши да је око пола тих компанија из Немачке и да не треба „сужавати дискусије“ око Русије само на тему „Северног тока“.
Слично, али не идентично мишљење, изразио је потпредседник Бундестага и један од лидера опозиционих немачких либерала Волфганг Кубицки, оценивши да би „у светлу постојећих информација било несврсисходно моментално прекинути градњу“ гасовода, већ треба сачекати резултате развоја ситуације са Наваљним. Како је објаснио, ако Москва не покаже спремност за спровођење истраге, биће потребно размотрити „питање даљих санкција“. „Имајући у виду да пројекат још није завршен, увек је могуће прекинути његову реализацију“, подвукао је Кубицки. На тај начин није одагнао сумње да би све могло да има штетне последице по „Северни ток 2“, али није ни изразио недвосмислену подршку таквој идеји. С те стране јасно је да у немачкој јавности ово питање остаје и даље „флуидно“. Јер, да хоће – пројекат би моментално стопирали.
Шеф посланичке групе у Бундестагу владајућих социјалдемократа Ролф Муцених, међутим, оцењује да су овакве дискусије „помало дволичне“. Он сматра да Немачка не сме да одустане од „Северног тока 2“, без обзира на „тровање Наваљног“ и да „савест Немачке не би била чиста“ ако би се пројекат обуставио. „Наша репутација у сфери енергетске политике је умрљана. Узмите Либију, Саудијску Арабију. Ако критичари ’Северног тока 2’ хоће да буду доследни, онда треба да обрате пажњу и на ове проблеме“, преноси „Франкфуртер алгемајне цајтунг“. Функционер СПД-а појаснио је да је руски гас неопходан Немачкој као „мост“ за прелазак на алтернативне изворе енергије. Немачка је, иначе, поставила себи амбициозни циљ да у наредним деценијама у потпуности пређе на обновљиве изворе енергије, што ће бити веома тешко, па природни гас у том смислу служи као нека врста еколошке алтернативе у ослобађању од „тешких“ загађивача, попут угља и нафте. „Када бих могао да сарађујем само са демократским државама, то би било сјајно. Али ту постоји велики проблем“, нагласио је Муцених.

ШТЕТА ПО РУСКЕ ИНТЕРЕСЕ ОСТАЈЕ У Немачкој је „случај Наваљни“ покренуо још један круг дискусија и полемика о сарадњи и санкцијама Москви – која у потпуности одбацује одговорност или умешаност у погоршање здравственог стања овог жестоког критичара руског председника Владимира Путина. Посебно је осетљиво то што је Наваљни, из регионалне болнице у Омску – где је најпре смештен и у којој је провео прва и најкритичнија 44 часа, када му је спасен живот и стабилизовани главни витални параметри – у стању вештачке коме пребачен у централну берлинску болницу „Шарите“, као лични гост канцеларке Ангеле Меркел. Она је и саопштила прошле недеље да су код Наваљног пронађени трагови злогласног нервног агенса „новичок“. Руска лекарска комора зато је затражила да се оформи заједничка комисија њихових и немачких стручњака, па ако се недвосмислено утврди да је тровања било, да се покрену истражне радње у Русији да би се открили евентуални починиоци. Руски лекари, иначе, тврде да здравствени проблеми који су откривени код Наваљног током њихових прегледа не одговарају симптомима тровања нервним агенсом.
Свакако да је ово наводно тровање у само једном дану нанело више штете Кремљу него сав опозициони и „критички“ рад Наваљног протеклих година. Елементарна политичка логика указује да би Москва требало да буде последња која је заинтересована за произвођење такве међународне кризе – у тренутку када се белоруски савезници суочавају с највећим проблемима у новијој историји, а кључни енергетски пројекти („Северни“ и „Балкански ток“) налазе пред реализацијом. Покушати тровање политичког противника „новичоком“, који је већ озлоглашен након, такође неуспелог напада на шпијуна Сергеја Скрипаља и његову ћерку Јулију у британском граду Солзбери, у овом тренутку било би одраз крајњег политичког дилетантизма. Они који Путина оптужују за тровање Наваљног, осим што инсинуирају да су он и његови сарадници убице, још их пред читавим светом извргавају руглу као потпуно неспособне, јер њихове „жртве“ увек преживе. Али штета по руске интересе остаје, па се не може отети утиску да је „новичок“ послужио да се још једном испроба стари трик против Русије.
Око тога се и води битка сада. Амерички председник Доналд Трамп одбио је да директно осуди Русију за „случај Наваљни“, за разлику од појединих западних лидера који су то учинили, али и од неких припадника његове администрације. „Морамо да се односимо према томе са свом озбиљношћу. Ако је то заиста тако, тако ћемо и поступити. Не знам тачно шта се догодило, али ми делује да је то трагедија. То је ужасно, то не сме да се догађа. Немамо за сада никакве доказе, али ћу проучити ово питање“, нагласио је Трамп. И тиме одмах на себе навукао нову лавину критика да поново одбија да осуди Русију и Путина за „ауторитарно понашање“. Он је пред новинарима потврдио да има добре односе с руским лидером и додао да „неће бити срећан“ ако се открије да иза тровања стоји руска влада. „Занимљиво да сви стално говоре о Русији. Нисам против тога да говорите о Русији, али мислим да је Кина сада та земља о којој треба да говорите много више него о Русији, јер су активности Кине сада много горе, ако посматрамо шта се догађа у свету“, био је јасан амерички лидер.

ПРОТИВЉЕЊЕ МОЋНЕ БИЗНИС ЗАЈЕДНИЦЕ Према наводима „Франкфуртер алгемајне цајтунга“, политичари из четири водеће немачке партије сматрају да не треба искључити могућност обустављања изградње руског гасовода, али да је изричито против тога моћна бизнис заједница у овој земљи, као и министар економије Петер Алтмајер. На трагу свих ових информација, своју оцену дала је и утицајна америчка агенција „Блумберг“. Како се наводи, немачка владајућа коалиција с канцеларком Ангелом Меркел на челу не намерава да поводом ситуације са Алексејом Наваљним подржи захтеве за прекид реализације пројекта „Северни ток 2“. При томе, америчка агенција се позива на своје изворе у немачком парламенту. Како се наводи, неки од разлога за одбијање прекида изградње гасовода су подршка немачке индустрије пројекту, као и „дубоке везе с Русијом“. Осим тога, мотивација за наставак изградње је и „отворено непријатељство САД“ према пројекту, неопходност да се компанијама исплате компензације у случају прекида и губитак бројних радних места.
И у руском парламенту преовладавају сличне оцене. Заменик председника Комитета за економску политику Државне думе Владимир Гутењов сматра да су важне последице на које указује немачки бизнис, али да постоје и друге околности ако „Северни ток 2“ не буде изграђен. „То је снижење конкурентности целе европске економије, посебно Немачке, која је велики извозник. Поскупљење ће се негативно одразити на конкурентност европске робе, поготово у светлу јачања евра према долару. Још важније је ограничавање не само политичког већ и економског суверенитета водећих европских држава: Немачке, Аустрије, Швајцарске, Француске, Италије и донекле Шпаније. Слабост коју би испољила Немачка створиће преседан који ће све више ширити екстериторијалне могућности САД“, навео је Гутењов и оценио да је Берлин способан да истраје и консолидује око себе земље Централне Европе, које сада „не решавају питање јефтиних енергената, нити односа према Русији, већ преживљавања своје економије као најважнијег елемента независности“.

[/restrict]