Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Kosovo i Specijalni sud
Već se po ko zna koji put pokazalo da sudovi iza kojih stoji međunarodna zajednica, Zapad pre svega, nisu u funkciji pravde već njegovih političkih interesa
4.000 DOSIJEA Udruženje ratnih veterana OVK-a saopštilo je i pokazalo 7. septembra na konferenciji za novinare da je u njihove ruke dospelo preko 4.000 dosijea iz Specijalnog suda. Oni tvrde da su im dokumenta, u kojima se nalaze imena i adrese svedoka i drugih osoba sa kojima su sarađivali istražitelji Specijalnog suda, dostavljena anonimno. To bi, valjda, trebalo da znači kako oni imaju simpatizere i prijatelje u Hagu.
Gostujući u televizijskoj emisiji „Oko 7“, sekretar Organizacije ratnih veterana OVK Faton Kljinaku ispričao je kako je paket stigao u kancelariju OVK i zašto su odlučili da neke primerke daju medijima. „Dovezli su ih u paketu i ostavili na prijemnici. Predsednik Gucati, potpredsednik Haradinaj i ja izašli smo i zaključili da ne bi trebalo da diramo paket jer smo se plašili da se nešto ne dogodi. Tada smo videli da u njemu postoje dokumenti. Slučaj smo odmah prijavili medijima, jer nismo nikad verovali tužilaštvu ili međunarodnoj pravdi, pa smo želeli da obavestimo ljude o ovom događaju,“ objasnio je Kljinaku.
Ono potencijalno najvažnije Kljinaku ipak nije pokazao, a to bi bili podaci o imenima zaštićenih svedoka, što bi, u stvari, predstavljalo najvažniji i najosetljiviji deo pošiljke. Ali je zato naglasio, kako bi javnost usmerio u drugom pravcu, da su pronašli komunikaciju između Specijalnog tužilaštva i tužilaštva Srbije u vezi sa saslušanjima svedoka koja su vođena u vremenu tokom i posle rata. Kljinaku smatra da su ta saslušanja u Srbiji rađena pod pritiskom, a ukoliko ne bi sarađivali, postojala je mogućnost „da bi mogli biti ubijeni“.
„Oni neprestano komuniciraju sa tužilaštvom srpskog okupatora. I ne samo ovaj sud, već i Unmik i Euleks. Sarađivali su sa Srbijom kako bi optužili bivše borce OVK. Znamo da se sve što Srbija istražuje radi u određene svrhe. Tražili smo da to učini lokalni sud, ali poslanici su napravili veliku grešku kada su glasali za Specijalni sud. Tražili smo izmenu zakona o ovom sudu zbog istrage svih ratnih zločina,“ naveo je Kljinaku.
Na pitanje šta je sadržaj ovih dosijea, on je ponovio da su u pitanju saslušanja i komunikacije Specijalnog tužilaštva sa kolegama iz Srbije, koji su želeli da saslušaju neke svedoke. „Oni su 2008. godine, 2009. i 2015. imali kontinuiranu komunikaciju o tim saslušanjima“, naveo je Kljinaku.
[restrict]
HAG BEZ KOMENTARA U paketu sa, navodno, 4.000 dosijea bilo je i pismo sa porukom da će uskoro stići još 7.000 takvih dosijea. Prištinski mediji su objavili fotografije pomenute dokumentacije na kojima se vidi da je mahom reč o zahtevima Specijalnog istražnog tima (SITF, kojeg je nasledilo Specijalizovano tužilaštvo) za saradnju i za dostavljanje informacija, Beogradu i Prištini.
Iako iz Specijalizovanih veća nema potvrde, Udruženje ratnih veterana je takođe saopštilo 8. septembra da su istražitelji Specijalnog suda boravili u njihovoj kancelariji u Prištini i tom prilikom preuzeli kopiju ovih dokumenata. Sadržaj tih dokumenata je nepoznat i još uvek se ne zna da li su autentični.
Tu „zagonetka“ postaje još zanimljivija jer u Specijalnom sudu (Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo) u Hagu ne žele da komentarišu tvrdnje Udruženja ratnih veterana OVK da poseduje dokumenta Specijalnog suda, sa imenima i adresama svedoka i drugih osoba sa kojima su sarađivali istražitelji tog suda. Baš tako je odgovoreno na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) upućen portparolki Specijalizovanih veća Angeli Grip: „Nemamo komentar.“ I portparol Kancelarije specijalnog tužioca Kristofer Benet je odgovorio na sličan način: „Kancelarija specijalnog tužioca ne komentariše ovo pitanje.“
NEMOĆ MEĐUNARODNE PRAVDE To samo govori kakve i kolike su se čudne stvari dešavale u vezi sa pokušajima suđenja albanskim zločincima. Specijalizovana veća su četvrti sud koji pokušava da procesuira odgovorne za zločine tokom i nakon rata na Kosovu, tačnije, od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
S obzirom na to da je Kosovo pod jurisdikcijom međunarodne zajednice, doskora je u njenoj isključivoj nadležnosti bilo i deljenje pravde na Kosovu. Najpre je to bio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), koga su osnovale Ujedinjene nacije, pred kojim je procesuirano pet slučajeva koji su se odnosili na rat na Kosovu. Dva pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova su osuđena, dok su bivši komandanti ove oružane grupacije a kasnije visoki funkcioneri – Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj – oslobođeni odgovornosti. U delokrugu Haškog tribunala su bili događaji do kraja rata na Kosovu, tako da nije mogao da procesuira kasnije počinjene zločine.
Kada je u pitanju procesuiranje niže rangiranih lica, na samom Kosovu bio je zadužen UNMIK, kao misija UN. Međutim, sudski postupci su se odugovlačili jer su, kako je isticala tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, svedoci bili zlostavljani.
Ovde treba pomenuti jedan izveštaj Saveta Evropskog komiteta za pravne poslove i ljudska prava, prema kojem je međunarodna administracija „favorizovala pragmatični politički pristup, smatrajući da je potrebno da kratkoročno promoviše stabilnost po svaku cenu“. Tako je, po rečima tadašnjeg šefa UNHCR na KiM Denisa Meknamare, stvorena atmosfera „tolerancije netolerancije“, jer zapadne vlade nisu u dovoljnoj meri pritiskale čelnike OVK da se okonča nasilje.
Kosovska tužilaštva i sudovi su tek od 2016. godine postali nadležni za procesuiranje ratnih zločina, što, na prvi pogled, znači da su međunarodne institucije najodgovornije zašto je za skoro dve decenije doneto manje od 20 konačnih presuda za ratne zločine.
Neistražena i nekažnjena ostala su masovna kidnapovanjima pri kraju i posle rata, baš kao i navodi i tvrdnje o postojanju tajnih logora na severu Albanije u kojima se trgovalo organima otetih lica. O tome je prvi pisao američki novinar Majkl Montgomeri. Navodne dokaze je prosledio UNMIK-u, koji je obavestio Haški tribunal. Istrage misije UN a potom EULEKS-a o ovom slučaju nisu imale sudski epilog. O preprekama u dokazivanju pomenutih tvrdnji pisala je Karla del Ponte u svojim memoarima objavljenim 2008. godine.
Nakon toga, specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti sproveo je istragu i 2010. je objavio izveštaj u kojem tvrdi da je oko 500 civila, od toga oko 400 nealbanaca, mahom Srba, kao i oko 100 Albanaca, oteto nakon povlačenja srpskih snaga i ulaska KFOR-a, te da je deo njih prebačen u Albaniju u cilju trgovine organima. Savet Evrope je usvojio Martijev izveštaj 2011, zatraživši „nezavisnu istragu“.
Naporedo sa ovim otkrićima SAD i EU sve više su naglašavale važnost formiranja specijalnog suda, ističući da kosovsko pravosuđe nije u stanju da procesuira nekadašnje lidere OVK, od kojih su neki međuvremenu dospeli na visoke funkcije, a da Euleks nema kapaciteta da to učini.
Istovremeno, ipak, EU i SAD su verovatno imale u vidu da bi osnivanje međunarodnog suda moglo da podrije političku poziciju i imidž Kosova, jer je njegovo pravo na samoopredeljenje i proglašenje nezavisnosti definisano kao jedinstven slučaj (sui generis) jer je „posledica represije Miloševićevog režima koja se graničila sa genocidom“. Te je sadašnji Specijalni sud za ratne zločine OVK osnovan kao posebno veće kosovskog suda, a ne kao ad hok međunarodni tribunal kao u slučaju Jugoslavije i Ruande. Štaviše, time je izbegnuta i mogućnost da se Martijev izveštaj nađe pred Savetom bezbednosti, što bi pak dovelo do formiranja međunarodnog tribunala i omogućilo uticaj Rusije na njegov rad.
KOMPROMITACIJA SUDA Eto zašto ne treba da čudi što u Specijalnom sudu nema komentara na prištinsku ujdurmu sa dokumentima suda.
Prisetimo se da je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu krajem juna ove godine, uoči pregovora između Beograda i Prištine u Vašingtonu, obelodanilo optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, lidera Demokratske partije Kosova, Kadrija Veseljija i drugih lica čija imena nisu objavljena. I to mnogo pre nego što ju je sudija za prethodni postupak potvrdio. Sudija ima šest meseci da potvrdi ili odbaci ovu optužnicu, a do danas u javnosti ni jedna optužnica nije potvrđena ili odbačena. Ali, nije bilo ni tog sastanka u Vašingtonu.
Sada imamo i ozbiljan pokušaj kompromitacije tog suda, iz čijeg tužilaštva bez pomoći nekoga iznutra nije moglo 4.000 poverljivih dokumenta da završi na vratima Udruženja veterana OVK.
„Ukoliko su dokumenta autentična, postoji realna opasnost po život prvenstveno za svedoke, a onda i opasnost za rad Suda. Ukoliko je blef, onda samo žele da zaplaše svedoke. U svakom slučaju, šteta je učinjena,“ reći će advokat i bivši sudija Goran Petronijević ѕa „Sputnjik“, iznenađen saopštenjem Specijalnog suda u kome se kaže da nemaju komentar i da su informaciju o svemu dobili iz medija.
ZAŠTITA SVEDOKA „Sada je sve moguće, pa čak i da sud privremeno, ili na duže zaustavi rad. Što znači da moraju da se preduzmu ozbiljne mere; da se sprovede istraga u sudu, a hitno moraju da se preduzmu mere za zaštitu svedoka,“ navodi Petronijević.
Sud svojim pravilnikom nije predvideo kako da postupi u ovakvim slučajevima, što dodatno komplikuje stvari, a Petronijević smatra da Kosovo sigurno neće zaštititi svedoke. A sud u Hagu je kosovski sud, gde su tužioci Amerikanci, i to oni koji su pod kontrolom bivše američke admnistracije.
Zaštita svedoka je jedan od najvećih izazova još od osnivanja Specijalnog suda. Upravo je to i glavni razlog što se ovaj sud nalazi u Hagu kako bi se izbegla mogućnost zastrašivanja svedoka „imajući u vidu da se radi o osetljivim pitanjima i činjenicama da se neki od osumnjičenih u pojedinim delovima kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu“, navodi se u saopštenju Vlade Holandije iz 2016. godine, kada je ovaj sud i formiran.
Prema nezvaničnim informacijama, oko 400 ljudi je dalo iskaz u prilog optužnicama, a njih 30 bi trebalo da se pojavi sa punim ili skrivenim identitetom na procesu u Hagu. Takođe, glavni svedoci iz Martijevog izveštaja, uključujući i pojedine pripadnike OVK, navodno su odavno sklonjeni sa Kosova u zapadnoevropske zemlje u kojima žive sa izmenjenim identitetima. Slučaj prištinskih „papira“ sve njih dovodi u pitanje. I fizički, bukvalno.
[/restrict]
