Јесен богата, зима рогата

Јесен, као и хиљадама година раније, стиже у лепу и питому Србију. Ништа је у том науму не спречи. Ни евроунијатски комесари, нит вашингтонски споразуми, нит генерали и љупке певачице

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Јесен богата, зима рогата, каже српска народна пословица, а како ће бити – видећемо. Јесен, као и хиљадама година раније, стиже у лепу и питому Србију. Ништа је у том науму не спречи. Нит известиоци и евроунијатски комесари, нит вашингтонски споразуми, нит генерали и љупке певачице. Нису је зауставили ни глагољиви епидемиолози.

ОКРУГЛО ПА НА ЋОШЕ У Речнику Луја Бакотића из 1936. године нема речи епидемиолог. Постоји реч епидемија, али епидемиолога нема. Значи да је ово занимање скорашња измишљотина, јер се појављује у српским речницима од шездесетих година прошлог века.
Свака новотарија да би се прочула код публике и успела уденути на јавној сцени, већ претрпаној политичко-љубавним јадима, мора што гласније кокодакати. Шта је у ствари епидемиолог? У новијим речницима је објашњење у складу са правилом, circulus vitiosus, које сам давних дана прошлог века научио у гимназији. Правило се односи на закључак који почива на претпоставци од које зависи закључак. Превод на српски језик би гласио: округло па на ћоше.
Распитивао сам се код познаника, да ли се ико од њих некад лечио код епидемиолога? Верујте, ниједан. Не, моји познаници одлазе код лекара. Најчешће код лекара опште праксе, али иду и код интернисте, ортопеда, лекара за плућа, ухо, грло, нос. Одлазе, кад затреба, и код кардиолога, физијатара, офталмолога, уролога. Воде децу код педијатра, али нико, ама баш нико, није отишао код епидемиолога кад му нешто фали. Чему онда то њихово свакодневно, а често и ноћно плашење народа? Шта смо ми обични скривили да нас епидемиолози плаше? Причају, мељу као празна воденица, а кад човек искрене зглоб, или се ушине – од њих никакве вајде нема. Зато их молим да престану да крекећу бар преко телевизија и новина. Нека своје учене расправе воде у оквиру удружења или нек се дописују са лелемудама из Светске заразне организације. Молим да се окану грађана државе Србије.

НЕЛАГОДА ОД СКРАЋЕНИЦА Одушевљењу које је распламсала корона придружили су се и финансијски стручњаци. Отвара се у Србији канцеларија америчког фонда за развој, скраћено ДФЦ. Увек сам се нелагодно осећао кад су скраћенице у питању (ММФ, БДП, БНД, КГБ, ЦИА, БИА, М6, Г5, НВО, ТРТм2). Увек иза скраћених наслова се појави нешто друго од оног што су нам на сав глас таламбасали. Упозорава ме познаник из Америке, да поменути ДФЦ није Фонд којим управља Мајка Тереза већ им је задатак да државу у коју дођу доведу до што већег задуживања а онда им, на име отплате дуга, узму рудно благо, воду или већ шта имају. Ово је с једне стране утешно, значи држави Србији је још нешто остало од претходне приватизације, а с друге, шта ћемо ми радити ако нам сад отму воде, њиве и ливаде. Хвала познанику, али понешто и ми знамо.
На српски језик је преведена књига Џона Перкинса Исповест убице економије. У књизи описује метод којим се саветници, посредници, специјални изасланици и остали експерти служе, да државе које су намерачили прихвате америчку новчану помоћ за развој инфраструктуре коју ће опет изградити америчке компаније. Сем што смо читали књиге ми смо на својој грбачи носили, Богу хвала и преживели, разне саветнике: Гузенбауер, Пицгауер, Блер, Радовић, Свилановић, Ђелић, Крстић, Фратини и други.

ДУЖНИЧКО РОПСТВО У министарствима државе Србије и Трезору, после 5. октобра 2000, саветовало нас је око хиљаду експерата. Не би ваљало да нам се све поново обија о главу. Уместо силних путева које ћемо уз помоћ Дави, Фали, Цепај (ДФЦ) развојног фонда изградити, могли бисмо сами, поправити пут од села Крушчице до Ариља. Седам километара је у питању. У Крушчици, Богу хвала, има доста деце која морају пешачити до школе. Ваљда су и она наша деца, или се на нашу децу позивамо само кад су избори у питању. Немојмо нашу децу терати у дужничко ропство. Мали су, а ми смо једно НАТО-ММФ ропство преживели. Нисам сигуран да имамо снаге за још једно.
Вечна памјат Момчилу Крајишнику.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *