ДУХ КУЛТУРЕ И СВЕТЛА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Артлинк фестивал на Kалемегдану

Деца као ледоломци

Фестивал је ове године одржан у скраћеном издању од 10. до 12. септембра, у сарадњи са Београдском тврђавом и подршком града Београда, на неколико локација на Калемегдану у оквиру Калемегданског летњег фестивала – у близини споменика Победник и у Музичком павиљону

Удружење уметника АртЛинк већ 15 година бави се промоцијом младих музичких уметника, а и подржава их. Идеја уметничке директорке Јованке Вишекруне Јанковић да се младим музичарима обезбеде наступи с реномираним уметницима, као и мајсторски курсеви и радионице, реализована је уз сарадњу регионалних организација попут Центра западног Балкана, фестивала Сарајевска зима и Берат (из Албаније), те Капош феста из Мађарске, који у својим програмима представљају младе уметнике и њихове менторе. За место у оркестру Камерата Балканика, који подржавају АртПлус из Тиране и Међународни центар за мир у Сарајеву, а финансира Фонд западног Балкана, конкурисали су класични музичари из региона млађи од 25 година. Нешто попут легендарне Музичке омладине, ако се још неко сећа шта је то било и шта је радила у време Југе.
Музичари одабрани на аудицији припремили су своје програме с менторима путем интернета и наставили с пробама у Београду. Наступили су на фестивалу АртЛинк са диригентом Бенџамином Хемхутсом из Белгије. АртЛинк фестивал је ове године одржан у скраћеном издању од 10. до 12. септембра, у сарадњи са Београдском тврђавом и подршком града Београда, на неколико локација на Калемегдану у оквиру Калемегданског летњег фестивала – у близини споменика Победник и у Музичком павиљону. Публика је све пратила и путем стримова уживо, а сам концерт је организован према правилима које је одредио ковид, са (одлично) озвученим инструментима због преноса и малобројном публиком. После концерта у Београду Камерата Балканика наступа 14. септембра у Тирани, јер је овај програм део иницијативе Balkan Artist Hub, коју су АртЛинк и Европска асоцијација фестивала покренули са партнерима из региона.
Фестивал је званично отворен уводним говорима, где је укратко све сумирала Кетрин Девентер, генерални секретар Европске асоцијације фестивала, захваливши младим музичарима који су пробили лед, јер је ово први музички фестивал који се догађа уживо од марта. Тужно. Прво вече Камерате Балканике било је посвећено италијанској музици, у сарадњи са Италијанским институтом за културу. У Вивалдијевом Концерту за две виолине као солисте чули смо наше младе наде Дуњу Каламир и Марију Радовановић. Музикално, чисте интонације, истанчане технике, и код солиста и код младог оркестра, Вивалди је зазвучао весело, радосно и полетно, а тако ће бити и до краја концерта. У Вивалдијевом Пролећу солисткиња у првом ставу била је Лаура Лози из Тиране, а у другом и трећем Дуња Каламир, која барокну музику тумачи на чудесно аутентичан начин. У Лету смо чули надахнуту Марију Радовановић као солисткињу. Албинонијев Адађо и музика Ениа Мориконеа, као подсећање на великог композитора који је преминуо ове године, допунили су програм. На крају, као изненађење, шефица канцеларије УН у Београду Симона Мирела Микулеску отпевала је, сасвим пристојно уз пратњу оркестра, песму посвећену миру у свету и 75 година УН. Наравно, није се сетила да помене и 75 година победе над фашизмом.
Након Камерате наступио је млади пијаниста Жан-Пол Гаспариан, Steinway уметник са богатом међународном каријером. Снажног звука, али и префињеног пијана, публици се представио Шопеном, Скрјабином, Рахмањином и Брамсовом сонатом. Музички тренуци Рахмањинова звучали су, упркос свим техничким ограничењима, величанствено и моћно.
Следеће вечери Камерата Балканика наступила је под слоганом Уметници за природу у Григовој Холберг свити и Бетовеновој Пасторалној симфонији аранжираној за гудачки оркестар, јер Бетовенова година још увек траје. Полетно је звучала Григова играчка музика, као што то умеју и раде млади људи. До Бетовена, поново смо чули Вивалдијев двоструки Концерт у а-молу, са солистима Лауром и Маријом, мало пребрзо и задихано, али увек свеже. Бетовенову Пасторалну Дизни је користио за своје анимиране Симфоније, па је то дело познатије од осталих симфонија. Млади музичари су се врло професионално и ангажовано посветили музици која је написана за много већи састав. Али ако може то исто за клавир четвороручно, зашто не би могло за гудачки оркестар. Заслужили су велики аплауз, који ће добити када се ситуација са короном заврши.
Последњег фестивалског дана у подне у Музичком павиљону су свирали млади АртЛинк виртуози, а увече – Западнобалкански секстет. У исто време Камерата је наступила у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду (програм ArtLink i Diplomacy). Концизно, сажето и садржајно, утисак је овог фестивала, што би се могло препоручити и онима који имају навику да трају толико дуго и несадржајно да публика на крају престане да долази. Једино су у живим преносима недостајали снимци Београдске тврђаве, која сама за себе представља уметничку творевину. У оваквим концертима треба да учествују музичари и музика, али и околина и визуелни моменти, што преносу, за који знамо које све мањкавости има, даје непоновљиву слику уметничког догађаја.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *