Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Како су сегрегација и технолошко назадовање упропастили америчко здравство, и зашто се унутар потхрањеног и урушеног здравственог система подаци о зарази „крећу спорије од вируса корона“
Епидемија новог вируса корона нанела је тежак ударац читавом човечанству, при чему је највише погодила до сада највећу светску суперсилу – Сједињене Америчке Државе. Нема сумње да САД и даље руше рекорде о питању буџета за куповину оружја и војне опрема, али су у рату против „невидљивог непријатеља“, вируса Сарс-ЦоВ-2, доживеле неочекиван, застрашујући и убедљив пораз.
[restrict]ЛОША ЕПИДЕМИОЛОШКА СЛИКА Статистика показује да је до 10. августа корона усмртила преко 162.000 Американаца, док је према подацима Универзитета Џон Хопкинс зараза потврђена код више од пет милиона људи. „Тај број шокира ум и слама срце. А сваки пут када се повећа, из корена је промењен нечији живот, породица је очајна а друштво на ивици снаге“, поручио је Џон Бајден, кандидат Демократске странке на предстојећим изборима. Међутим, процењује се да је заражених заправо много више, чак 20,2 милиона.
Најновија истраживања упозоравају да ће смртоносни вирус остати у популацији годинама, а можда и дуже. Катастрофално лоша слика епидемије у САД последица је споре реакције актуелне администрације, неспремног здравственог система, исхитреног „отварања“ економије уз непридржавање социјалне дистанце свуда по држави… Све то је довело до безмало апокалиптичних призора – од фотографија медицинских сестара које покушавају да се заштите од заразе навлачењем кеса за ђубре преко болничких мантила, преко снимака кочоперних и насилних потрошача који одбијају да носе заштитне маске у супермаркетима, до крајње егоистичних потеза америчке владе која је науштрб других држава покушавала да избоксује, чак отме већ плаћене залихе важних лекова, вакцина, заштитне опреме и сличног…
АХИЛОВА ПЕТА Да је Америка из битке са ковидом 19 изашла са ореолом „светског лузера“, сада посредно признаје и амерички председник. Он је на крају морао да одустане од агресивних захтева за „покретање“ привреде, па је чак и наденуо заштитну маску, иако се месецима опирао и тврдио да то неће учинити. Поред набројаних, голим оком видљивих рупа у америчкој одбрани пред пандемијом, мање су позната још два разлога за историјски губитак САД и посрнуће њиховог здравственог система.
Један од њих је чињеница да се у америчком здравству, упркос дигитализацији која је у свим сферама друштва давно узела маха, и дан-данас као средство комуникације често користе обичан папир и факс, што се показало као Ахилова пета усред епидемије вируса корона, где је кључно брзо доношење одлука и њихово претакање из речи у дела. У Америци је често болно каснила „трансмисија“ нужних мера у циљу заштите становништва, што се одразило и у броју смртних случајева, већем чак и од укупног броја погинулих америчких војника укључених у конфликте по свету током читавог 20. века.
Лист „Ју-Ес-Еј тудеј“ позива се на графикон објављен на интернет-страници „Impeach Trump“ („опозвати Трампа“), начињен на основу података добијених од Одбора за ветеранска питања (Department of Veterans Affairs) и америчког Министарства одбране, а према којима је укупно 140.181 Американац изгубио живот у биткама током пет великих оружаних конфликата у прошлом веку, почевши од Првог светског, Корејског и Вијетнамског рата па до ратова у Авганистану и Ираку.
ВИШАК СМРТИ После краткотрајног успоравања почетком лета, број смртних случајева због вируса у Сједињеним Државама непрестано расте, захваљујући чињеници да по савезним државама стално ничу нова жаришта епидемије. С обзиром на велику смртност у Америци због ковида 19 на дневном нивоу, амерички експерти, руководећи се подацима „Вирус корона истраживачког центра“ при Универзитету Џонс Хопкинс, страхују да би таквом прогресијом број мртвих до краја године могао да премаши број погинулих америчких војника и у преостала „три главна конфликта“, међу које убрајају Грађански рат (140.414 погинулих на обе стране), Други светски рат (291.557 погинулих војника на страни САД) и рат у Персијском заливу.
Ни то није све – „Тајмс“ је указао на „вишак смрти“ у односу на исти период прошле године, будући да је од марта до јула ове године умрло 190.600 људи више него у исто време 2019. године. На основу тога аналитичари извлаче закључак да је „стварни број умрлих због вируса корона у САД за око 50.000 људи већи него што то показује званична статистика“. Зато се многима чини гротескна брига Трампове администрације с почетка епидемије да би број жртава ковида 19 могао да премаши 2.977 погинулих у терористичком нападу 11. септембра 2001. године. Тај број је за само неколико седмица надмашен за неколико десетина пута…
ХЈУСТОНЕ, ИМАМО ПРОБЛЕМ Све то је у супротности са, на пример, напорима Кине да уз помоћ науке и најсавременије технологије збрине и заштити своје становништво, нарочито после открића да су локалне власти у Вухану у почетку заташкавале размере епидемије и природе саме болести, што је Пекингу дало додатну мотивацију да пред очима света тражи лек за смртоносни вирус.
Слично је и у многим другим државама, у којима је електронско комуницирање већ годинама део свакодневне праксе. Док се у целом свету труде да убрзају тестирања и сузе број ризичних контаката заражених, у САД у појединим савезним државама здравствени департмани добијају резултате тестова на ковид-19 са трагичним закашњењем, свако на свој начин, у различитим формама – неки преко дигиталних веза и компјутера, а други у виду папирнатих извештаја и путем застареле, данас већ превазиђене технологије факсирања. Странице, које се полако исписују и „испадају“ из факс-машине на сто (или испод њега), то су сцене које не само у Европи – припадају прошлости. Машине за факсирање докумената доживеле су свој врхунац крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, после чега су безмало у свим порама друштвеног живота замењене компјутерима.
Али не и у Америци. Факсирање још увек царује, на пример, и у познатој јавној болници „Харис“ у Хјустону, где је ситуација због великог броја заражених тако тешка да је локална власт позвала грађане да не излазе из кућа. Детектован је и проблем, али помоћи нема, јер је немогуће извршити „модернизацију“ одмах и сад, а нарочито не у време епидемије и опште несташице свега.
Укратко, проблем су лабораторије које тамошњем „кризном штабу“ – одељењу здравства – шаљу резултате тестирања факсом, што је системом домина покренуло низ нових проблема. Др Умаир Шах, директор одељења здравства округа коме припада Хјустон, открио је да колеге из локалних болница понекад покушавају да му доставе факс на његов приватни број – мобилног телефона. Другим речима, на справу која је давно прегазила доба факс-технологије и с њом не може да се повеже.
Ни то није све, жали се др Шах – чак и када резултати тестирања успешно „прођу“ кроз застареле факс-машине, посао тек почиње, јер бирократије никад доста: лабораторијска документа тада падају у шаке особљу, а оно мора да их сортира, пресавије сваки посебно и спакује у коверат који опрема упозорењем „поверљиво“, па их тек потом физички доставља у одељење за епидемиологију. Тамо следи обрнут процес – отварања коверата и распакивање налаза… Све то кочи откривање нових жаришта, успорава проналажење носилаца заразе и потрагу за њиховим контактима, а последично доводи до окаснелих одлука надлежних органа о самоизолацији или карантину.
Описани проблем није детектован само у Хјустону већ широм САД. „Лос Анђелес тајмс“ пише да се „то догађа свуда по Америци, тамо где подаци не стижу дигитално, већ преко телефона, физичке поште или факсова“; путем застареле технологије која је још увек у употреби јер „не одступа од стандарда здравства у погледу приватности података“. Све то доводи до „уских грла“ и фаталних кашњења, због чега се зараза брзо и лако шири. Или, како упозорава др Шах, „у Америци се животно важни подаци крећу спорије од – смртоносне болести“.
РЕСПИРАТОРИЗашто у САД нема довољно респиратора? Још у време Барака Обаме наручени су бројни респиратори од фирме „Њупорт медикал инструментс“, која је према уговору требало да их испоручи по крајње повољној цени. Али убрзо је друга, већа компанија – „Ковиден“, која израђује неупоредиво скупље, „мерцедес“ респираторе – купила предузеће „Њупорт медикал инструментс“ и потом га ликвидирала уз објашњење да није заинтересована да влади испоручи јефтине апарате. Тим потезом је „Ковиден“ себи осигурао монопол и тржиште за несметану продају својих, прескупих респиратора. |
УНИВЕРЗАЛНА ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА И СЕГРЕГАЦИЈА Други узрок колапса америчког здравства повезан је са чињеницом да САД немају универзално здравствено осигурање нити здравствени систем који би обухватио све становнике (као што је то случај у Европи). Искорак у том смеру учинио је у свом мандату Трампов претходник Барак Обама, али је потоња администрација недовршени „Обамакер“ систем решила да поткопа и поништи.
Одговор на питање зашто Америка нема ефикасан здравствени систем недавно је сажео нобеловац Пол Кругман. Он је у „Њујорк тајмсу“ написао да „сваки дан доноси нови индикатор наше пропасти“ јер држава „није кадра да се избори са пандемијом у тренутку када се ’вођа слободног света’ претворио у гробара међународних институција, и у колевци демократије владају ауторитарци“. Нобеловац затим проблематизује судбоносно питање „Како се све урушило – тако брзо?“ и долази до закључка који Американцима није стран, а проистиче (како је недавно подсетио и Џо Бајден, Трампов супарник на наредним председничким изборима) из „робовласништва, изворног греха који је упрљао нашу државу“.
„Неамерички пријатељи ме понекад питају како то да најбогатија и тако велика држава нема здравствени систем који би обухватио све грађане. Одговор је – раса! Мало је недостајало да 1947. године добијемо универзалну здравствену заштиту, али су је сегрегационисти блокирали због страха да би то довело до интегрисаних болница, што је ’Медикер’ заиста и учинио 1960. године. Већина савезних америчких држава које су одбациле да прошире ’Медикер’ у оквиру закона о доступној здравственој заштити, иако би савезна влада сносила већину трошкова, јесу некадашње робовласничке државе“, упозорава Кругман.
ТРОШАК ПРИВАТИЗАЦИЈЕ Све то је био окидач за фатално урушавање америчког здравства. Истина је да Америка може да се похвали изузетним успесима и иновацијама на подручју медицине, али шта све то вреди када је један сићушни вирус оголио тужну стварност у којој није способна да обезбеди здравствену заштиту најрањивијим слојевима становништва, за разлику од многи других земаља света. Стога у САД последњих месеци стално недостаје кревета и доктора. Ни у нормалним временима их нема довољно, изузев за најбогатије. Крајње приватизован систем здравства окренут је што већој заради, и зато не располаже залихама ни додатним капацитетима који са тачке профитабилности представљају – „непотребан трошак“.
Тако се америчко здравство у доба пандемије ковида 19 показало као „џин на стакленим ногама“, како оцењује један од локалних лекара, бесан и што су се на почетку пандемије у САД пацијентима папрено наплаћивали чак и тестови на вирус корона, уместо да је то било део превентиве; цена се кретала до неколико хиљада долара, зато је тестирање многима било недоступно. Кад се све сабере, не чуди да су током епидемије дебљи крај извукли управо најсиромашнији и најугроженији Американци. Ако пођемо од мисли Махатме Гандија да се величина неког друштва огледа у томе како брине за своје најугроженије, онда није тешко закључити да је Америка током ковид-кризе потонула на испиту хуманости.
