Дух културе и светла српске престонице

Српскa прeстoницa дoмaћин излoжбe ,,Крaљeви и свeтитeљи српски“

Кивoт Стeфaнa Дeчaнскoг у Истoриjскoм музejу

Излoжбa „Крaљeви и свeтитeљи српски“ aутoркe Вaњe Вуксaн бићe oтвoрeнa дo 20. нoвeмбрa, a пoсeтиoци мoгу дa видe брojнe дрaгoцeнoсти кoje свeдoчe o нajзнaчajниjoj српскoj срeдњoвeкoвнoj динaстиjи Нeмaњић и eпoхи кoja joj je прeтхoдилa

фото: www.decani.org

У оквиру изложбе „Краљеви и светитељи српски“ у Историјском музеју Србије до краја августа посетиоци могу да виде кивот краља Стефана Дечанског, који се износи пред јавност само у посебним приликама. Такође, публици је омогућено да се упозна и с рукописима од изузетног значаја, попут Синтагме Матије Властара из Зете, из средине 15. века, и Житија Стефана Дечанског са службом Стефану Дечанском од Григорија Цамблака из 16. века.
Изложена је и Дечанска хрисовуља, а до краја августа изложене су и староставне књиге из 15. и 16. века, објашњава Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Изложба „Краљеви и светитељи српски“ ауторке Вање Вуксан биће отворена до 20. новембра, а посетиоци могу да виде бројне драгоцености које сведоче о најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и епохи која јој је претходила.

фото: www.decani.org

Међу највреднијим предметима је печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетна плоча из Дежеве, део збирке Музеја „Рас“ у Новом Пазару, прва Дечанска хрисовуља, оснивачка повеља манастира Дечани из 1330, која се чува у Архиву Србије и многи други важни предмети.
Поставка је несвакидашња прилика да се виде не само накит, владарски новац и оружје већ и рукописне књиге. Драгоцености су припадале владарима из династије Немањића која је Србијом столовала више од две стотине година.
Изложба је подељена у дванаест целина, у којима су приказани српски владари, неке карактеристике и заједничке одлике, на пример попут имена Стефан и Урош. Поред тога, изложба „Краљеви и светитељи српски“ обухвата приказе изгледа дворова, владара као ратника њихове лозе, Српску православну цркву, те везе Немањића са црквом.
Кивот краља Стефана Дечанског, који се износи само у посебним приликама, биће враћен с рукописним књигама међу којима је и Житије Стефана Дечанског, матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.
Из музеја подсећају да је мерама здравствене превентиве предвиђен ограничен број посетилаца и обавезно коришћење заштитне маске, уз одржавање физичке дистанце.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Један коментар

  1. Vi ste još i bili “uviđavni” pa ste tekst stavili na jednu od poslednjih stranica. Naša vlast je “srpsku istoriju” stavila na poslednju stanu ili je stavila “van korica”. Kada čitalac “Pečat”-a danas vidi gde se nalazi manastir Dečani, ne može a da mu ne pripadne doza muke. Valjda će Bog i to jednoga dana vratiti tamo gde pripada.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *