ДУХ КУЛТУРЕ И СВЕТЛА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Црњански, Селимовић и Змај добијају споменике у Београду

Сећања у камену и бронзи

Великанима српске књижевности Милошу Црњанском, Меши Селимовићу и Јовану Јовановићу Змају биће ускоро подигнути споменици у граду који су задужили својим делом и својим пријатељством

Према речима заменика градоначелника Горана Весића, споменици знаменитим српским књижевницима биће подигнути с обзиром на њихов значај и допринос националној култури.

ЗМАЈ

Иницијатива за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају потекла је од Игора Мировића, председника Владе АП Војводина, и тај споменик биће поклон Војводине Београду.
Подсећања ради, Јован Јовановић Змај је у српској престоници живео дванаест година, у кући на углу Крунске улице и Кнеза Милоша, на месту данашње турске амбасаде, где је и радио као лекар.
„Захвални смо Војводини на дивном поклону и то само показује како су чврсте везе између Београда и Новог Сада. Споменик Змају биће подигнут на углу улица Чика Љубина и Змај Јовина“, открива Весић, који је иначе (у својству грађанина) поднео предлог за подизање споменика Црњанском и Селимовићу.

ЦРЊАНСКИ

„Познато је да је Црњански, по повратку из емиграције у Београд, био признат и цењен, али да није био део владајуће номенклатуре што га је лишило многих признања које је за живота заслужио“, коментарише Весић.
Црњански је једно време живео у хотелу „Ексцелзиор“, а потом у стану у Улици маршала Толбухина 81. Споменик овом српском великану биће подигнут у парку Мањеж или на Ташмајдану, а идеју је поздравила и Задужбина Милоша Црњанског.
Према речима Мила Ломпара, председника Задужбине Милош Црњански, ово је прави начин да се у Београду обележи не само велики модерни српски песник него и песник најлепше поеме „Ламент над Београдом“.

МЕША

Споменик Меши Селимовићу биће постављен на платоу, на углу улица Краља Петра и Господар Јованове који ће пре тога бити проглашен јавном површином и уређен као урбани џеп.
Истрајан у својој огромној љубави према Београду, Селимовић је приликом селидбе из Сарајева претрпео љутњу и негодовање тамошње јавности. Отворени напади на писца кренули су 1970. године и то одмах након првих вести о пишчевом исељењу у српску престоницу, а које су освануле у тамошњим медијима.
„Београд је – Београд. Тамо је ширина… Ићи ћу тамо где је ширина…“, говорио је Селимовић, радујући се повратку граду у којем је провео младост, где је студирао, а где је и његова супруга Дарка желела да живи. Селимовић је са својом породицом стигао 1973. године и једно време, у ишчекивању свог стана, живели су код великог пријатеља Добрице Ћосића. До краја живота живео је у свом стану у Јовановој улици број 39.
Као и све велике љубави које се никада не завршавају, Београд се нашао и у последњој жељи великог писца, у аманету који је оставио својој породици: ,,Желим да Дарка, Маша и Јасенка живе у Београду, јер у Босни има људи који су кивни на моје држање, на моју независност и на мој успех, па би се могли ситно освећивати мојој породици.“

Књиге о духу престонице

Ехо Београда

У издању београдске издавачке куће „Академска књига“ из штампе је управо изашла књига кратких прича о Београду писца Васе Павковића „Ехо Београда“! У кратким цртама Павковић прича о познатим и непознатим лицима наше престонице, његовом пролећном светлу и зимском смогу, а у књизи ћете наћи приче о Мирославу Караулцу, Мићи Поповићу, Владимиру Величковићу, о Коларчевој галерији, Рајку Митићу, Воји Чолановићу, пијаној троли, шармантном Дунаву, киши у Кнезу… о Београду који ишчезава. О књизи аутор каже: „Слушајући и гледајући људе на тим путовањима, у возилима и пешице, осећао сам како ме жива грађа говора на улицама Београда – тај ехо живота – одушевљава и надмашује. То ломљено злато – најбоље је што Београд има…“
Васа Павковић (Панчево, 1953), песник, прозаиста и књижевни критичар, објавио је петнаестак песничких књига, десетак књига критика и есеја и три романа. Такође, приредио је низ антологија и панорама савремене српске књижевности, као и издања из њене традиције.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање