АГЕНДА

Приближавајући се дану парламентарних избора у Црној Гори, после којих, како се верује, у овој земљи ништа неће бити исто – а потом промена неће мањкати ни на целом Балкану – сабирамо утиске што их је својом хиперактивношћу на граници хистерије у минулој недељи посејао Мило Ђукановић, архитекта црногорске судбине у последње три деценије. Његово обраћање уочи избора, и „мотивационе“ поруке упућене гласачима, важне су упутнице за разумевање менталног склопа властодршца и прилика у његовом феуду по много чему јединственом у Европи, али и за разумевање принципа који одлучују о довршењу друштвеног и политичког система намењеног Западном Балкану.
Једна од најупечатљивијих изјава у „раскринкавајућем“ маниру, она по којој ће Монтенегро-силник бити упамћен, у мери у којој је идеолошки демаскиран, беше ова: „Победићемо на овим изборима Цркву, завршићемо тај посао како смо и наумили, и имплементираћемо Закон о слободи вероисповести – што пре то схвате, то боље по њих.“
Јесте Ђукановић на другом изборном скупу глатко одвалио лаж да се „на изборима одлучује да ли ће Црна Гора и даље ићи ка европској будућности, или ће превладати концепт који европску цивилизацију доживљава као ’трулу’, а НАТО као ’Трећи рајх’“, јесте он потом изазвао општи мук говорећи оно што политичар од самопоштовања безмало никада не чини, те се потанко распричао и пожалио на деловање безбедносних служби Србије и њихових истакнутих појединаца, али све поменуто није га разголитило тако као порука да ће „завршити посао“. На Балкану, готово митском месту за завршавање важних белосветских послова, уједно и легендарном месту геополитичког изазова и опсесије светских моћника који умеју да се пренемажу како наводно баш на овим просторима нису опослили важан програмски задатак, један локални властодржац, ето, обећа: Ја ћу то завршити! Да ли се Мило – као човек задатка и мисије, извршилац неолибералних и атлантистичких налога, обратио само својим суграђанима или пре неком другом, оном што га гледа „издалека“, и чија очекивања и иначе испуњава? Одговор се, дакако, наслућује. „Завршићемо тај посао“ – непроцењива је реченица која открива матрицу мишљења, лични темперамент, али и систем правила која владају у стварности чији је Ђукановић трудољубиви војник.
Када је у минулим годинама центар коме црногорски велможа полаже рачуне од њега очекивао да се „активно прикључи довршењу мисије НАТО-а на овом простору“, он је то учинио, тај посао је завршио – Црна Гора се учланила у НАТО. Када је невидљиво срце таме којем се он заклиње на испуњавање задатака од њега затражило да призна Косово и Метохију као државу, и тај посао је завршио. Није марио што је небројеним грађанима његове земље управо тај чин постао болно место националног стида. Поменута очекивања су испуњена, али ту се, наравно, није могло стати, прогрес не признаје предах, иде се даље. Шта би могло бити то даље и боље? Па, управо Закон о слободи вероисповести, којим се директно, и подло, атакује на Српску православну цркву, на идентитет и самопоштовање већинске Црне Горе! Овај је закон велики Милов улог. Обављање таквог „посла“ толико је значајно да би многи други велики задаци Балкану намењени од стране глобалне воље и ума били лакше и брже оствариви.
Ђукановићева десна рука у „завршавању послова“, црногорски премијер Душко Марковић после прикључења Црне Горе домаћинској НАТО породици рекао је: „Након успјешно окончаног учлањења у НАТО, европска агенда најважнија је тема, обећавам пуну посвећеност земље наставку реформи и спремност на испуњење свих обавеза из интеграционог процеса.“
Називајући и формално исправно правце програмског деловања црногорске врхушке под Ђукановићевим равнањем, „десна рука“ је тада нагласила како је та европска агенда молитва господња за режимску елиту. Као и Ђукановић у свом предизборном иступању, премијер је разоткрио метод и суштину програмског деловања у државама под наглашеним патронатом међународне заједнице, односно под управом институционално организованих, али и свих незваничних центара моћи Запада: испуњавају се задаци дефинисани и задати одређеном агендом. Агенда – листа не увек транспарентних идеолошких и стратешких циљева и приоритета – кодно је име за скуп брутално наметнутих обавеза и задатака за земље којима се захтеви одређене агенде сервирају, без могућности да бирају, условљавају или их делимично испуњавају. Агенда се спроводи, на њеном уграђивању у друштвени крвоток предано се ради, реформе теку, посао „завршава“, и тиме се заслужују подршка и уважавање „међународне заједнице“. У пракси, захтеви агенде прецизно су исписани под одговарајућим бројевима и поставкама, и најчешће су у директној супротности с националним интересима земље која агенду спроводи.
Како спознати пуни садржај програмске агенде по којој Ђукановић данас „завршава послове“? У дану када је он своју душу обећавао западном хегемону, о овој теми је на другом месту проговорио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, пружајући нам увид у историјски континуитет некадашњих агенди Запада и ове најновије коју спроводи црногорски режим: „Аустроугарска монархија је у оквиру свога плана за Балкан имала неколико ставки: никад српска држава преко Дрине, западно од Дрине; никад српски народ преко Дрине. То могу бити само Босанци, морају да добију друго име. Завадити што више Београд и Цетиње. То је било и прије и послије Берлинског конгреса, а посебно никад Београд и Цетиње заједно. Никад сједињење Србије и Црне Горе.“
Најактуелнија агенда коју су иначе „запримиле“ практично све владајуће политичке снаге на Балкану, како из земаља чланица ЕУ, тако и кандидата за чланство, данас је фамозна Агенда 2030.
Шта све њено увођење у живот подразумева духовито је коментарисао Мајк Адамс (за naturalnews. com), објашњавајући како дешифровати Агенду 2030 – у свом „преводу УН-овог нацрта агенде за глобалистичку владу контролисану корпоративним интересима“. Ево кратког примера из овог тумачења. Циљ 1) Зауставити сиромаштво свуда и у свим његовим облицима, а превод је: Пребаците све на социјалну помоћ владе, ваучере за храну, стамбене субвенције и додатке које ће их учинити послушним робовима глобалне владе. Никада не допустите људима да напредују не би ли помогли себи… Циљ 5) Постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојака, а превод је: Криминализовати хришћанство, маргинализовати хетеросексуалност, демонизовати мушкарце и свуда промовисати ЛГБТ агенду. (Проницљиво разоткривање стварног значења свих 17 циљева Агенде у овом маниру било би урнебесно комично да по свом значењу није застрашујуће).
Рецимо и ово: за све балканске државе, па и за Црну Гору и Србију, Агенда 2030, као и испуњавање задатака у складу са захтевима ове и других агенди, данас као да немају алтернативу. Какву будућност то призива можемо наслутити из неколико овде речених напомена. Духови пак несклони пасивном и малодушном разматрању стварности, духови расположени за јерес слободе у размишљању, одлучност у вери да се за идеју и правду треба борити и ризиковати, закључују: И над Агендом може да се успостави – агенда. Нова, хуманија, по мери слободе и божје воље, на другачијим вредностима од оних према којима је данас уређен и условљен овај наш трагично-жалосно-похлепни „сав нормалан свет“. Надајмо се да ће велику Наду у том правцу ојачати и предстојећа црногорска изборна недеља.