Светионик – Љетњи слани медаљони

Аш баштуна и двојка шпади из шпила италијанских карти триестина, фото Н.М.

Туризам је покушај сакрализације древне праксе ходочашћа

Море на српском
Никад мора није било превише у књигама на српском.
Руку на срце, мора је мало и у мору свјетске књижевности.
Маре и капетан
Пожалила се Маре капетану, кад су се оно срели у староградској улици, да јој тамо неки момци стално добацују: – Маре, курво! Маре, курво!
– А ви знате, шјор капетане, стара сам жена; тим сам се занатом ја престала бавит имаће томе 40 година!
– Ех, Маре. Имаће и мени 40 година како не навигавам, ма ме народ и даље зове: шјор капетане!
Нема граница
Учили смо из СФРЈ уџбеника да се „наша земља граничи с Италијом, Аустријом, Мађарском, Бугарском, Румунијом, Грчком и Албанијом, а да нас с југа запљускује Јадранско море“.
Занимљиво: не граничимо се с морем, него нас оно, гле, запљускује.
То је есенцијално тачно, не само у појасу плиме и осеке него и тамо гдје комад обале утоне временом, или пак нестане у хипу, током каквог јаког земљотреса.
Искушеник
У тренутку када га је у манастирској цркви усред вазда блудног љета узео да искушава демон приказавши му се материјално, искушеник га је Александар одгурнуо. И погријешио.
Од тада је дуго имао руке које заударају, па се и није руковао. Држао их је у морској води у коју је, по игумановом савјету, кануо кап Богојављанске водице и мало лимуновог сока.
Данас је власник важне лекције:
С демоном нема разговора. Дистанца.
Пешкарија
Пешкарија је име за рибљи дио приморске пијаце.
Бајковит би био овај избор од 12 најквалитетнијих заливских риба: зубатац крунаш, бранцин, пагар, орада, мармора, гоф, пешешпада, лица, ража, голуб, груј, шпар.
Али се никад на некој заливској пешкарији, да се памти, није догодио у понуди речени – рибарски флеш ројал!
Имање
Кућу на мору, испред ње јахту, обилат рачун у неколико банака, може да има талентовани свак ко данас зна да ћути.
Ужанца
Ужанца је – у преводу с нулте надморске – нешто између обичаја и навике.
Ужанца је да се риба с градела, у тањиру покапа лимуновим соком.
Која кап да се исциједи и у вино.
О сољењу
Каже ми шеф кухиње ресторана „Јадран“:
„Занемаримо ли остале зачине, најтеже је солити.
„Неко воли сланије, неко не. Сланик на столу држимо, али – не зна свако ко узме да руча себи да досоли! Није навикао…
„Осим тога, постоје и јела која је забрањено солити. У бузару се, рецимо, не ставља ни зрнце, јер сву потребну со шкољке саме пусте док се отварају на ватри…“
Туристички разлози
Једни одлазе на море да би од људи побјегли у самоћу, а други пак бјеже од самоће међу приморце, и у гужву, међу све друге, једнако попризване морем.
Дефиниција туризма
Туризам је покушај сакрализације древне праксе ходочашћа.
Нова мора
„До јуче сам био жељан нових мора!“ – каже ми професионални поморац чији су преци стигли у Залив 1692. и све вријеме давали Приморце од обје сорте: који хвале море пловећи, и који хвале море држећи се краја.
„Али више нисам. Google Earth открио нам се погубним за жеље. Сада видимо све; и природне атоле у облику срца, и вјештачке – у облику палме. Авантура се первертирала. Нових мора више нема за поморце. Једва да их је ту и тамо преостало за туристе.“
Плаво-бијели хумор
С петка на суботу догодила се у обалном мјесту саобраћајна несрећа. Ништа озбиљно, срећом, и без жртава. Али је свако могао да препозна како до јуче скупоцјени аутомобил младог поморског официра од тог јутра не вриједи много: закуцао се на равном путу у обални зидић, наоко из чиста мира…
О томе како се и зашто догодио удес, повела се међу мјештанима расправа. „Младост нема своје законе у памети, него у крви!“ – цитирао је Андрића професор српског језика у пензији, окружен женама с борсама пуним блитве и фрешких сардуна са пјаце.
„А, што би друго било…“ – проспекулисао је најбољи карташ у мјесту. „Петак вече, лудовало се, и попило! Враћали су се аутом из Котора. И сад: да она није имала у руци аша баштуна*, а он да у руци током вожње није имао двојку шпади* – до ове несреће не би ни дошло!“
(*Баштуни, шпаде, купе и динари су боје у играма италијанским картама.)
Porto Montemauro
– ?
– 1001 за ноћ. Па ради са мном шта хоћеш.
– OК.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Један коментар

  1. Nikola brilijantan kao i obicno…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *