Руска морнарица добила „оружје Судњег дана“ 

„Посејдони“ могу да изазову цунами невиђених размера извођењем подводне нуклеарне експлозије крај обале САД и да на релативно „чист и еколошки“ начин сравне са земљом највеће америчке градове

Pатна морнарица Руске Федерације увећаваће своје борбене способности увођењем нових и најмодернијих система наоружања, укључујући и хиперсонично оружје и подводне дронове типа „Посејдон“, најавио је прошле недеље руски председник Владимир Путин. Обраћајући се на централној војнопоморској паради поводом Дана Војнопоморске флоте у Санкт Петербургу, Путин је најавио да ће „јединствене предности и увећање борбених способности ратне флоте бити достигнуте путем широке примене напредних дигиталних технологија, хиперсоничних ударних система без премца у свету и беспилотних подводних апарата“. Руски лидер истакао је да у састав савремене ратне морнарице улазе „бродови опремљени високопрецизним наоружањем, стратешке подводне крстарице и мултифункционалне подморнице, најновији авиони и друге летелице, јединствени примерци наоружања и специјалне технике“. Како се може разумети из ових речи, Москва планира да настави убрзани развој војнопоморске компоненте својих оружаних снага, што је и претходних година било међу највишим приоритетима државног планирања, са значајним достигнутим резултатима.

[restrict]

ГЛАВНА СНАГА ФЛОТЕ РФ – ЉУДИ „Ниво опремљености наше ратне морнарице непрекидно расте. Ове године у њен састав биће примљено 40 бродова и пловила, а пре неколико дана на три водећа бродоградилишта Русије започета је градња још шест нових бродова дуге пловидбе. Главна снага Војнопоморске флоте РФ били су и остају људи. Поморску службу бирају по зову срца, разумевајући да су за то неопходни храброст, дисциплина и челични дух. Знам: наследници, унуци и праунуци морнара-победника никада неће изневерити Родину, биће верни завету великог руског адмирала Павла Степановича Нахимова – мислити пре свега о слави Русије и родне флоте“, подвукао је руски председник, обраћајући се војницима, официрима и грађанима из специјалног чамца.

Дан Ратне морнарице прославља се ове године 26. јула, а установљен је 22. јуна 1939, одлуком Савета народних комесара (владе) СССР-а и тада је одређено да то буде 24. јула. Тек 1980. одлука је преиначена и одређено је да се дан ратне морнарице слави у последњу недељу јула, без обзира на датум, како би се празнику придружиле „широке народне масе радника“. После распада Совјетског Савеза ове прославе, као и многе друге, пале су у други план, све до 2006, када је Путин потписао указ којим се проглашавају професионални празници и дани сећања у свим родовима руске армије. За дан ратне морнарице поново је одређена последња недеља у јулу.

Навршила се, тако, 81 година од прве савремене прославе дана ратне морнарице. Званична историја Руске императорске флоте, међутим, датира још од 1696, иако је први палубни брод у Русији (са веслачима испод палубе) изграђен још 1151, за време кнеза Изјаслава Мстиславовича. Конструкција овог брода омогућавала је веслачима да раде без опасности да буду засути непријатељским стрелама, док је стрелцима на палуби био слободнији простор без ометања од стране веслача и посаде. Ови бродови под називом „насад“, доста велики за то доба, били су специфични по симетричности са обе стране, јер су имали две крме, напред и позади, па су били у стању да промене смер без заокретања – само веслањем „у рикверц“.

НАЈВЕЋА ПРЕРАСПОДЕЛА МОЋИ Први руски брод изграђен по „европским стандардима“, „Фредерик“, поринут је у воду код Нижњег Новгорода 1636. за време првог цара из династије Романових Михаила Фјодоровича, али није био дуговечан – насукао се већ на првој пловидби Волгом у Персију. Руска бродоградња добила је потом велики замах, њени морнари пловили су и Северним леденим и Тихим океаном, а Петар Велики покренуо је званично изградњу ратне флоте 30. октобра 1696, што је био увод у Велики Северни рат (1700–1721), којим су Руси ставили тачку на вековну шведску доминацију на северу Европе. Након ове победе Русија је званично проглашена и призната као европска Империја, добила је широк приступ Балтичком мору, као и територије данашњих независних република Естоније, Летоније и Литваније. Престоница нове Империје постаје Санкт Петербург, Путинов родни град, у коме је овог 26. јуна одржана велика поморска парада. Занимљиво је да је у Великом Северном рату на страни Русије била Прусија, док су уз Шведску стале Енглеска и Турска. Украјински козаци, слично као данас, били су подељени и део их је подржао Швеђане и Турке, али их је већина стала уз Русију.

Круна овог рата била је битка код Полтаве (28. јуна 1709. по шведском календару), у данашњој источној Украјини, где је Петар Велики разбио 37.000 Швеђана предвођених младим краљем (27) Карлом Дванаестим. Овај пораз је пресудно утицао на пораз у целом дуготрајном рату и незадовољство шведске аристократије је, највероватније, био разлог убиства Карла девет година касније. Његов наследник Фредерик Први морао је да закључи с Русијом 1721. мир у Ништаду којим је озваничена највећа прерасподела моћи у овом делу Европе у протеклих неколико векова. Већ 1725. Руска императорска флота имала је 130 једрењака, од чега 36 моћних линијских бродова, као и скоро 400 великих веслачких лађа изграђених у 24 бродоградилишта широм Руске империје. Од тада, све до данас, ниједно крупно европско и светско питање не може да буде трајно решено без учешћа Русије.

Триста година је прошло од тад и Русија поново, као у време Петра Великог, најављује повећане амбиције на Балтику. Сувише дуго, рекло би се, траје „шведска блокада“ овог дела Европе, сада оличена у америчком војном присуству, са идејом да поморска моћ НАТО чланица обузда и спречи легитимне руске интересе. Један од најеклатантнијих примера је дипломатски рат који се води око изградње гасовода „Северни ток 2“, којим се жели спречити обострано корисно економско и трговинско повезивање Москве и Берлина, као некада Руског царства и Пруске. Истовремено, гуши се ионако смањен руски излаз на Балтик, преко Санкт Петербурга и Калињинграда. Све то, несумњиво, тек ће довести до адекватне руске реакције и зато западни аналитичари већ плаше наводном руском агресијом, знајући да ће Москва убудуће бити много активнија и присутнија.

ЗАСТРАШУЈУЋИ „ПОСЕЈДОН“ Далеко од тога, међутим, да је само Балтик у питању. Руска поморска моћ, иако слабија у овом тренутку од западних конкурената, значајно расте у светским оквирима и укључује стратешку компоненту глобалног обуздавања. На тај начин, за разлику од СССР-а који је трпео катастрофалне последице трке у наоружању 1980-их, овог пута други морају да прате ритам који задаје Русија. Две ставке, које и Путин помиње, јесу хиперсонично оружје и подводни дрон „Посејдон“ – који могу да носе и нуклеарне и конвенционалне бојеве главе. Оба оружана система посебно забрињавају Американце јер за сада не могу нити да им парирају, нити да сами произведу нешто слично. И, како недавно са осмехом рече Владимир Путин, када Американци буду имали хиперсонично, Русија ће већ развити контрахиперсонично оружје.

Како је недавно најавило руско Министарство одбране, управо су завршени радови на опремању ратне морнарице подводним дроновима „Посејдон“ и хиперсоничним ракетним системима „Циркон“. О „Посејдону“ је први говорио управо Путин, још 1. марта 2018. у посланици руском парламенту, о чему је „Печат“ тада писао („Војна моћ Русије гарант светског мира“, бр. 510). За ратну морнарицу посебно је битан „Посејдон“, застрашујући беспилотни подводни апарат опремљен нуклеарним или обичним ракетама, способан да се креће на веома великим дубинама, јер нема људску посаду која трпи притисак на дну океана. Зато их је немогуће и уочити. Ови апарати имају интерконтинентални домет, готово су нечујни и крећу се брзинама које вишекратно превазилазе све постојеће подморнице и торпеда. Имају високе маневарске способности, практично су неухватљиви за противника и не постоји технологија која би омогућавала њихово пресретање.

Њих подморнице носе у посебним одсецима и у неком тренутку их пусте и удаље се, а они даље раде аутономно – такође на нуклеарни погон. На удару им могу бити носачи авиона и читаве поморске групације, приобална постројења и инфраструктура. Способни су да у изузетно кратком времену униште виталну војну и економску снагу противника и баце га на колена. Руски лидер је тада истакао да нуклеарни погон овог беспилотног апарата има јединствено мале димензије, али производи огромну енергију: 100 пута је мањи од савремених подморница, али даје 200 пута веће убрзање! За западну јавност је застрашујуће сазнање да „Посејдони“ могу поред обале да изазову цунами невиђених размера, извођењем подводне нуклеарне експлозије.

 ОРУЖЈЕ СУДЊЕГ ДАНА Тиме могу на релативно „чист и еколошки“ начин да сравне са земљом велике америчке градове, а највећи међу њима су управо на обалама океана. Основна намена ових оружаних система и јесте да застраше, а не да буду примењени у реалној борби, јер би то значило уништење стотина милиона, па можда и милијарди људи на планети. Зато су га већ и прозвали „оружјем Судњег дана“. Иако је то првокласно офанзивно наоружање, његова намена је да буде гарант узвратног разарајућег удара, како некоме не би пало на памет да изненадним ракетним нападом покуша да уништи највећи део руског нуклеарног потенцијала, а да затим преостало обара својим противракетним системима – и тако обезбеди победу у нуклеарном рату. На овај начин се гарантује да ће значајан део стратешког потенцијала Русије остати нетакнут, ма шта да се деси, и бити спреман за узвратни ударац. За то ће се побринути руска ратна морнарица и њен најистуренији део – стратешка подводна флота.               

РАВНОТЕЖА СТРАХА

Министарство одбране Русије саопштило је и да су успешно завршена испитивања хиперсоничне ракете „Циркон“ са фрегате „Адмирал флоте Совјетског Савеза Горшков“ и да су ова тестирања потврдила „јединствене тактичко-техничке карактеристике ракете по домету и прецизности, као и њену хиперсоничну брзину“. Брзина „Циркона“ је око 9 маха, што је више од 3.000 метара у секунди, односно преко 11.000 километара на час. На овим брзинама сви постојећи ПВО и ПРО системи су немоћни – не могу да открију, још мање да је пресретну. Посебан квалитет ракете је у томе што маневрише, мења правац током лета и тиме онемогућава компјутерске прорачуне њене путање, имајући у виду њену брзину и домет од преко хиљаду километара. То је растојање ваздушном линијом као од Београда до Берлина, Кијева или до Крима. Руски експерти поручују да је циљ овог технолошки најнапреднијег наоружања да донесе квалитативну предност на терену, без трошења огромних војних буџета, како то раде САД. И опет подвлаче да је то одбрамбено оружје, створено са основним циљем да унесе равнотежу – чак и ако би наступио нагли квантитативни дисбаланс у потенцијалима Русије и целог НАТО-а. Са укључивањем „Посејдона“ и „Циркона“ у наоружање надводне и подводне флоте, равнотежа страха ће, на релативно јефтин начин, бити загарантована, макар војни буџети на Западу били и удвостручени.

[/restrict]