Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Civilna odbrana danas
Kako bi izgledala borba sa pandemijom virusa korona i poplavama da Srbija ima civilnu odbranu koja je nekada u međunarodnim okvirima služila za ponos našoj zemlji
U odnosu na pre tri decenije civilna odbrana u Srbiji dostigla je najnižu kotu razvoja. To zaostajanje mogućnosti u odnosu na potrebe poprimilo je neželjene razmere, što se pokazalo tokom učestalih poplava i za vreme pandemije virusa korona. Ako na nivou države postoje institucije koje se koliko-toliko bave civilnom odbranom i zaštitom stanovništva, dotle je u opštinama to svedeno na puku slučajnost ili na meru koja je zadržana na nižem nivou u odnosu na ,,slavno“ doba i to samo zahvaljujući vrednim entuzijastima koji nisu dozvolili da baš sve propadne.
Jedna nesrećna žena je ovih dana suznih očiju, kršeći ruke, za televiziju (koja je servis građana u Srbiji) kazala da su joj se u poslednjih nekoliko godina kućne stvari tri puta našle u vodi i da je bila nemoćna pred tom bujičnom silom. Triput je plavljena i tri puta je morala da stvari odnese na smetlište. Voda je u njenu kuću, ovih junskih dana, prodrla za samo nekoliko minuta. Ta slika ukazuje na svu nemoć stanovništva da se odbrani od poplava i na činjenicu da je u Srbiji civilna odbrana zapostavljena ili umanjena.
DOZLOGRDIŠE POPLAVE Kada su nas 2014. godine pogodile, kako su tada tvrdili stručnjaci, hiljadugodišnje vode, činilo se da će to biti opomena koja će pokrenuti mehanizme države i društva na sveobuhvatnu akciju, kako bismo jednom za sva vremena raskrstili s poplavama. Bila je to istorijska šansa jer se tačno videlo kuda je sve voda plavila, kojim koritima i putevima su nagrnule bujične vode… Da se krenulo u sveobuhvatne akcije, a mogle su da se organizuju i dobrovoljne radne akcije, danas bi štete bile manje, a neke delove Srbije je poslednjih godina poplava posetila dva do tri puta. Stanje na terenu je alarmantno, jer se nije mnogo odmaklo od situacije iz 2014. godine. U mnoštvu negativnih primera jedan je i pozitivan. Naime, u Lučanima je podizanjem nasipa deo površina spasen od poplava. Površina koja je ranije redovno plavljena, sada je zaštićena od poplava.
Kada se država sredinom marta uhvatila ukoštac s virusom korona koji se brzo širio, preduzete su mere da bi se stanovništvo zaštitilo od preteće zaraze. Zdravstvo je stavljeno u poziciju da predupredi epidemiju, a državne institucije sile dobile su konkretne zadatke. Pri tome je u nedostatku organizovanog sistema civilne odbrane deo tih zadataka pripao vojsci, odnosno policiji. Zahvaljujući angažovanju zdravstva, vojske, policije i drugih delova državnog aparata, izbegnuta je katastrofa kakva se dogodila u nekoliko zapadnih zemalja.
URUŠAVANJE SISTEMA Nekada, u doba SFRJ, naša zemlja je posedovala razvijen sistem civilne zaštite po kome je bila poznata u Evropi. Kada se otcepila Slovenija, tamošnji stručnjaci su nastavili da primenjuju jugoslovenska iskustva, tako da su većinu počeli da ,,izvoze“ u zemlje Zapada, uključujući i neke koje pripadaju NATO-u.
U Srbiji (SRJ) devedesetih godina minulog veka počelo je urušavanje sistema civilne zaštite. Odbačen je koncept opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, što je bio svojevrstan signal za rastakanje nečega što je dobro funkcionisalo. O tome smo razgovarali s general-majorom u penziji dr Lukom Kastratovićem, koji je 2002. i 2003. godine obavljao dužnost načelnika Sektora za civilnu odbranu i ujedno biomzamenik ministra odbrane SRJ za civilnu odbranu. Tema njegove doktorske disertacije bila je ,,Novi model civilne odbrane kao element odbrambenog sistema Srbije i Crne Gore“. Godine 2015. general je objavio knjigu ,,Razvoj sistema civilne odbrane u Republici Srbiji – novi model“.
U gotovo svim zemljama sveta odbrambeni sistem je jedinstven sistem koji obuhvata (objedinjuje) vojnu i civilnu odbranu (CO). Sistem odbrane je skup usvojenih teorijskih stavova, načela i principa opštedruštvenog, političkog, vojnog i ekonomskog karaktera, na osnovu kojih se država priprema za odbranu. Civilna odbrana, kao deo odbrambeno-zaštitnog sistema, jeste skup aktivnosti koje neprestano sprovode civilne strukture društva u uslovima narušenog funkcionisanja države i njenih institucija u ratu i miru (elementarnim nepogodama, prirodnim i tehničko-tehnološkim katastrofama i akcidentima).
Osnovni podsistemi koji čine sistem civilne odbrane su: civilna zaštita, služba osmatranja i obaveštavanja, zaštita životne sredine i psihološko-propagandna zaštita. Civilna zaštita bi se mogla definisati kao organizovana aktivnost građana, državnih organa i institucija, radi zaštite civilnog stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i posledica ratnih dejstava.
„Urušavanje podsistema civilne odbrane u Srbiji krenulo je 1992. i 1993, a nastavljeno 1995. godine. Postojali su dobro organizovani centri civilne odbrane. Deo tih centara 1994. preuzela je policija. Kada su 2000. na vlast došli ’dosovci’, sve je dokrajčeno. Opštinski štabovi civilne odbrane i jedinice na tom nivou ukinuti su 2005. godine. Tada je prekinut organizacijski lanac koji od vrha države seže do mesne zajednice. Do tada su se aktivnosti centara za obuku odvijale prema petogodišnjim i godišnjim planovima za obučavanje građana. Civilna odbrana, čiji je deo civilna zaštita, po organizovanosti, bila je, u neku ruku, vrsta druge vojske. Tokom svake godine bilo je organizovano više vežbi, na kojima su proveravana koncepcijska rešenja, a i uvežbanost štabova i jedinica civilne odbrane. U to vreme civilna odbrana je raspolagala i sa izvesnim brojem poligona za obuku.“
PRIRODNE I DRUGE SILE Postoji više klasifikacija opasnosti, a teoretičari se slažu da je najprihvatljivija prema prirodi pojave, a to su: ratne opasnosti, opasnosti čiji su uzroci prirodne sile na koje čovek ne može da utiče, opasnosti koje čovek izaziva nenamerno i one koje izaziva namerno, navodi dr Luka Kastratović.
U opasnosti čiji su uzroci prirodne sile, na koje čovek ne može da utiče, ubrajaju se: seizmološke (zemljotresi, klizišta i vulkani); meteorološke (vetar, grad, kiša i sneg); hidrološke (poplave, morski talasi i lavine) i biosferske (suše, epidemije i epizotije).
Do sada se o biološkom ratu raspravljalo samo u krugovima vojnih teoretičara, a poslednjih godina se sve više govori da se u moćnim laboratorijama velikih sila ubrzano eksperimentiše s virusima, naročito onim koji su proizvedeni veštački. U razmatranju te oblasti do javnosti često dopiru tvrdnje da su se pojedini virusi oteli kontroli i da, sem u laboratorijama, cirkulišu i prirodom širom planete. Da li se to in vivo ispituje moć veštačkih mikroorganizama – pokazaće vreme.
„Nekada smo imali Sektor civilne odbrane u okviru Ministarstva odbrane, pa uprave za mobilizaciju, za civilnu zaštitu, zatim centre za civilnu odbranu… U opštinama su egzistirala odeljenja civilne odbrane, kao stručna služba štabova civilne odbrane. Komandant štaba civilne odbrane bio je ili predsednik opštine ili predsednik Izvršnog veća te opštine. Postojala je posebna prostorija sa potrebnim rekvizitima i bazom podataka. Na velikoj karti opštine bili su ispisani podaci o broju stanovnika, koliko je muških a koliko ženskih osoba, pa koliko se stanovnika nalazi na raznim vrstama studija, koliko je ljudi evidentirano da su vojni obveznici, koliko njih je u civilnoj odbrani, koliko u jedinici CZ… Izrađivane su veoma kvalitetne procene. Posebno je značajan pregled izvora opasnosti. Ako nastupe poplave, određene su snage za odbranu od poplava, odnosno za otklanjanje njihovih posledica. Znale su se snage koje će postupiti ako dođe do kakve havarije u nekoj od fabrika. Znalo se vreme i učesnici pročišćavanja postojećih kanala za odvod viška voda, kako nanosi lišća, granja, peska, kamenja, šuta i drugog otpada koje odlažu nesavesni građani ne bi stvorili začepljenja koja u poplavama mogu biti kobna“, kaže Kastratović.
Zanimljivo je da uređene površine zaštićene od plavljenja imaju određene karakteristike. Tako se duž reka i potoka koji mogu prerasti u buične reke postavlja pojas šuma, zatim pojas ravnine, pa zemljani nasip. Kada krene veća količina vode, pušta se u međuprostor da plavi do nasipa, čime se predupređuje opasnost. Na pojedinim mestima namerno se ostavljaju uvale u koje mogu da se sprovedu viškovi vode. Koliko se vodilo računa o detaljima u vreme postojanja civilne odbrane, odnosno civilne zaštite, može da posluži podatak da je redovno vršen obilazak nasipa, da tamo slučajno svoje jazbine nisu zapatili zečevi, lisice, ili neke druge životinje koje kopaju rupe.
ŠTA SMO IMALI U štabovima za civilnu odbranu postojali su označeni izvori pitke vode sa izdašnošću u minuti i satu, koji su u slučaju potrebe mogli da se koriste kao pitka voda za stanovništvo. Pri tome je periodično ispitivan kvalitet vode, to jest biološki i hemijski sastav.
Štabovi civilne odbrane raspolagali su magacinima za opremu jedinica, uključujući i uniforme. Oprema specijalizovanih jedinica bila je smeštena u naročite kontejnere.
U analima civilne odbrane ostaće zapisano određivanje načelnika Generalštaba Vojske Srbije za komandanta odbrane od poplava u Šapcu 2014. godine. Zapravo, mereno vojničkim aršinima, taj potez je izgledao ovako: za komandanta je određen, na tri nivoa niži položaj, neko ko treba da brine o odbrani cele države. Taj primer ukazuje i do koje mere je bio derogiran podsistem civilne odbrane. Umesto da se načelniku Generalštaba izda takvo naređenje, moglo je da mu se naredbodavno zada obaveza da u roku od sat-dva odredi odgovarajućeg oficira za odbranu od poplava, a da se prvom čoveku vojske kaže da je, do daljnjeg, težište odbrane od poplava u Šapcu.
Kada su dobrovoljci iz Beograda i drugih mesta Srbije na poziv došli u Šabac da brane grad od poplava, tamo ih niko nije dočekao, nije bilo lopata, džakova i peska. To govori da nije postojao štab civilne odbrane, niti odgovarajuća jedinica.
„Nekada smo imali kompletnu opremu za spasavanje ljudi na rekama i jezerima. Sve to bilo je namenjeno za jedinicu od 350 ljudi. Kada je civilna odbrana potisnuta na krajnje margine, ta skupocena oprema prodata je budzašto. Sreća je da su deo opreme kupila neka ronilačka društva i pojedinci kojima je ronjenje hobi, tako da se povremeno, kada ustreba, ta oprema ipak koristi za spasavanje ljudi. Neselektivno se postupalo i prilikom gašenja pojedinih jedinica civilne odbrane i civilne zaštite. Bez zadrške su rasprodati spasilački čamci i druga brojna oprema. Čak je i vojska, ukidanjem inženjerijskih jedinica, na staro gvožđe, a potom u Železaru Smederevo, uputila moćna amfibijska vozila. Nažalost, nije malo tih i takvih primera“, podvlači dr Luka Kastratović.
Na pitanje šta treba činiti u budućnosti i koliko je vremena, odnosno novca potrebno da se sistem civilne opreme podigne iz pepela, Kastratović navodi da je uvažavajući realnosti savremenog sveta, neophodno u okviru odbrambenog sistema razvijati savremen sistema civilne odbrane.
„To je moguće uz prepoznatljive pretpostavke, prihvatljive za svet i u skladu s međunarodnim standardima koji odgovaraju interesima i mogućnostima Srbije i koji jačaju odbrambeni sistem i utvrđuju njenu međunarodnu poziciju. Razvoj sistema civilne odbrane u savremenim uslovima u odbrambenom sistemu Srbije treba da počiva na principima: međunarodnopravne usaglašenosti, otvorenosti, opštosti, savremenosti, autentičnosti, naučne zasnovanosti, transparentnosti, sinhronizovanosti, organizovanosti, pravne uređenosti, sveobuhvatnosti, dinamičnosti i etičnosti. Da bi se dostigao potreban nivo civilne odbrane, potrebna su ogromna sredstva. U ovom trenutku teško je to proračunati i iskazati brojevima. Što se vremena tiče, za pet do šest godina može se dostići nivo koji predstavlja snažan oslonac za dalji razvoj civilne odbrane“, zaključuje general dr Luka Kastratović.
ZAOKRUŽEN SISTEMU ranijem sistemu civilne odbrane (CO) pravno su bili definisani subjekti sistema CO: organi i organizacije državne uprave, organi i organizacije lokalne samouprave, javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica, organi i institucije javnih službi ili delatnosti, društvene i druge organizacije i građani. |
