Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Цивилна одбрана данас
Како би изгледала борба са пандемијом вируса корона и поплавама да Србија има цивилну одбрану која је некада у међународним оквирима служила за понос нашој земљи
У односу на пре три деценије цивилна одбрана у Србији достигла је најнижу коту развоја. То заостајање могућности у односу на потребе попримило је нежељене размере, што се показало током учесталих поплава и за време пандемије вируса корона. Ако на нивоу државе постоје институције које се колико-толико баве цивилном одбраном и заштитом становништва, дотле је у општинама то сведено на пуку случајност или на меру која је задржана на нижем нивоу у односу на ,,славно“ доба и то само захваљујући вредним ентузијастима који нису дозволили да баш све пропадне.
Једна несрећна жена је ових дана сузних очију, кршећи руке, за телевизију (која је сервис грађана у Србији) казала да су јој се у последњих неколико година кућне ствари три пута нашле у води и да је била немоћна пред том бујичном силом. Трипут је плављена и три пута је морала да ствари однесе на сметлиште. Вода је у њену кућу, ових јунских дана, продрла за само неколико минута. Та слика указује на сву немоћ становништва да се одбрани од поплава и на чињеницу да је у Србији цивилна одбрана запостављена или умањена.
ДОЗЛОГРДИШЕ ПОПЛАВЕ Када су нас 2014. године погодиле, како су тада тврдили стручњаци, хиљадугодишње воде, чинило се да ће то бити опомена која ће покренути механизме државе и друштва на свеобухватну акцију, како бисмо једном за сва времена раскрстили с поплавама. Била је то историјска шанса јер се тачно видело куда је све вода плавила, којим коритима и путевима су нагрнуле бујичне воде… Да се кренуло у свеобухватне акције, а могле су да се организују и добровољне радне акције, данас би штете биле мање, а неке делове Србије је последњих година поплава посетила два до три пута. Стање на терену је алармантно, јер се није много одмакло од ситуације из 2014. године. У мноштву негативних примера један је и позитиван. Наиме, у Лучанима је подизањем насипа део површина спасен од поплава. Површина која је раније редовно плављена, сада је заштићена од поплава.
Када се држава средином марта ухватила укоштац с вирусом корона који се брзо ширио, предузете су мере да би се становништво заштитило од претеће заразе. Здравство је стављено у позицију да предупреди епидемију, а државне институције силе добиле су конкретне задатке. При томе је у недостатку организованог система цивилне одбране део тих задатака припао војсци, односно полицији. Захваљујући ангажовању здравства, војске, полиције и других делова државног апарата, избегнута је катастрофа каква се догодила у неколико западних земаља.
УРУШАВАЊЕ СИСТЕМА Некада, у доба СФРЈ, наша земља је поседовала развијен систем цивилне заштите по коме је била позната у Европи. Када се отцепила Словенија, тамошњи стручњаци су наставили да примењују југословенска искуства, тако да су већину почели да ,,извозе“ у земље Запада, укључујући и неке које припадају НАТО-у.
У Србији (СРЈ) деведесетих година минулог века почело је урушавање система цивилне заштите. Одбачен је концепт општенародне одбране и друштвене самозаштите, што је био својеврстан сигнал за растакање нечега што је добро функционисало. О томе смо разговарали с генерал-мајором у пензији др Луком Кастратовићем, који је 2002. и 2003. године обављао дужност начелника Сектора за цивилну одбрану и уједно биомзаменик министра одбране СРЈ за цивилну одбрану. Тема његове докторске дисертације била је ,,Нови модел цивилне одбране као елемент одбрамбеног система Србије и Црне Горе“. Године 2015. генерал је објавио књигу ,,Развој система цивилне одбране у Републици Србији – нови модел“.
У готово свим земљама света одбрамбени систем је јединствен систем који обухвата (обједињује) војну и цивилну одбрану (ЦО). Систем одбране је скуп усвојених теоријских ставова, начела и принципа општедруштвеног, политичког, војног и економског карактера, на основу којих се држава припрема за одбрану. Цивилна одбрана, као део одбрамбено-заштитног система, јесте скуп активности које непрестано спроводе цивилне структуре друштва у условима нарушеног функционисања државе и њених институција у рату и миру (елементарним непогодама, природним и техничко-технолошким катастрофама и акцидентима).
Основни подсистеми који чине систем цивилне одбране су: цивилна заштита, служба осматрања и обавештавања, заштита животне средине и психолошко-пропагандна заштита. Цивилна заштита би се могла дефинисати као организована активност грађана, државних органа и институција, ради заштите цивилног становништва, материјалних и културних добара од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и последица ратних дејстава.
„Урушавање подсистема цивилне одбране у Србији кренуло је 1992. и 1993, а настављено 1995. године. Постојали су добро организовани центри цивилне одбране. Део тих центара 1994. преузела је полиција. Када су 2000. на власт дошли ’досовци’, све је докрајчено. Општински штабови цивилне одбране и јединице на том нивоу укинути су 2005. године. Тада је прекинут организацијски ланац који од врха државе сеже до месне заједнице. До тада су се активности центара за обуку одвијале према петогодишњим и годишњим плановима за обучавање грађана. Цивилна одбрана, чији је део цивилна заштита, по организованости, била је, у неку руку, врста друге војске. Током сваке године било је организовано више вежби, на којима су проверавана концепцијска решења, а и увежбаност штабова и јединица цивилне одбране. У то време цивилна одбрана је располагала и са извесним бројем полигона за обуку.“
ПРИРОДНЕ И ДРУГЕ СИЛЕ Постоји више класификација опасности, а теоретичари се слажу да је најприхватљивија према природи појаве, а то су: ратне опасности, опасности чији су узроци природне силе на које човек не може да утиче, опасности које човек изазива ненамерно и оне које изазива намерно, наводи др Лука Кастратовић.
У опасности чији су узроци природне силе, на које човек не може да утиче, убрајају се: сеизмолошке (земљотреси, клизишта и вулкани); метеоролошке (ветар, град, киша и снег); хидролошке (поплаве, морски таласи и лавине) и биосферске (суше, епидемије и епизотије).
До сада се о биолошком рату расправљало само у круговима војних теоретичара, а последњих година се све више говори да се у моћним лабораторијама великих сила убрзано експериментише с вирусима, нарочито оним који су произведени вештачки. У разматрању те области до јавности често допиру тврдње да су се поједини вируси отели контроли и да, сем у лабораторијама, циркулишу и природом широм планете. Да ли се то in vivo испитује моћ вештачких микроорганизама – показаће време.
„Некада смо имали Сектор цивилне одбране у оквиру Министарства одбране, па управе за мобилизацију, за цивилну заштиту, затим центре за цивилну одбрану… У општинама су егзистирала одељења цивилне одбране, као стручна служба штабова цивилне одбране. Командант штаба цивилне одбране био је или председник општине или председник Извршног већа те општине. Постојала је посебна просторија са потребним реквизитима и базом података. На великој карти општине били су исписани подаци о броју становника, колико је мушких а колико женских особа, па колико се становника налази на разним врстама студија, колико је људи евидентирано да су војни обвезници, колико њих је у цивилној одбрани, колико у јединици ЦЗ… Израђиване су веома квалитетне процене. Посебно је значајан преглед извора опасности. Ако наступе поплаве, одређене су снаге за одбрану од поплава, односно за отклањање њихових последица. Знале су се снаге које ће поступити ако дође до какве хаварије у некој од фабрика. Знало се време и учесници прочишћавања постојећих канала за одвод вишка вода, како наноси лишћа, грања, песка, камења, шута и другог отпада које одлажу несавесни грађани не би створили зачепљења која у поплавама могу бити кобна“, каже Кастратовић.
Занимљиво је да уређене површине заштићене од плављења имају одређене карактеристике. Тако се дуж река и потока који могу прерасти у буичне реке поставља појас шума, затим појас равнине, па земљани насип. Када крене већа количина воде, пушта се у међупростор да плави до насипа, чиме се предупређује опасност. На појединим местима намерно се остављају увале у које могу да се спроведу вишкови воде. Колико се водило рачуна о детаљима у време постојања цивилне одбране, односно цивилне заштите, може да послужи податак да је редовно вршен обилазак насипа, да тамо случајно своје јазбине нису запатили зечеви, лисице, или неке друге животиње које копају рупе.
ШТА СМО ИМАЛИ У штабовима за цивилну одбрану постојали су означени извори питке воде са издашношћу у минути и сату, који су у случају потребе могли да се користе као питка вода за становништво. При томе је периодично испитиван квалитет воде, то јест биолошки и хемијски састав.
Штабови цивилне одбране располагали су магацинима за опрему јединица, укључујући и униформе. Опрема специјализованих јединица била је смештена у нарочите контејнере.
У аналима цивилне одбране остаће записано одређивање начелника Генералштаба Војске Србије за команданта одбране од поплава у Шапцу 2014. године. Заправо, мерено војничким аршинима, тај потез је изгледао овако: за команданта је одређен, на три нивоа нижи положај, неко ко треба да брине о одбрани целе државе. Тај пример указује и до које мере је био дерогиран подсистем цивилне одбране. Уместо да се начелнику Генералштаба изда такво наређење, могло је да му се наредбодавно зада обавеза да у року од сат-два одреди одговарајућег официра за одбрану од поплава, а да се првом човеку војске каже да је, до даљњег, тежиште одбране од поплава у Шапцу.
Када су добровољци из Београда и других места Србије на позив дошли у Шабац да бране град од поплава, тамо их нико није дочекао, није било лопата, џакова и песка. То говори да није постојао штаб цивилне одбране, нити одговарајућа јединица.
„Некада смо имали комплетну опрему за спасавање људи на рекама и језерима. Све то било је намењено за јединицу од 350 људи. Када је цивилна одбрана потиснута на крајње маргине, та скупоцена опрема продата је будзашто. Срећа је да су део опреме купила нека ронилачка друштва и појединци којима је роњење хоби, тако да се повремено, када устреба, та опрема ипак користи за спасавање људи. Неселективно се поступало и приликом гашења појединих јединица цивилне одбране и цивилне заштите. Без задршке су распродати спасилачки чамци и друга бројна опрема. Чак је и војска, укидањем инжењеријских јединица, на старо гвожђе, а потом у Железару Смедерево, упутила моћна амфибијска возила. Нажалост, није мало тих и таквих примера“, подвлачи др Лука Кастратовић.
На питање шта треба чинити у будућности и колико је времена, односно новца потребно да се систем цивилне опреме подигне из пепела, Кастратовић наводи да је уважавајући реалности савременог света, неопходно у оквиру одбрамбеног система развијати савремен система цивилне одбране.
„То је могуће уз препознатљиве претпоставке, прихватљиве за свет и у складу с међународним стандардима који одговарају интересима и могућностима Србије и који јачају одбрамбени систем и утврђују њену међународну позицију. Развој система цивилне одбране у савременим условима у одбрамбеном систему Србије треба да почива на принципима: међународноправне усаглашености, отворености, општости, савремености, аутентичности, научне заснованости, транспарентности, синхронизованости, организованости, правне уређености, свеобухватности, динамичности и етичности. Да би се достигао потребан ниво цивилне одбране, потребна су огромна средства. У овом тренутку тешко је то прорачунати и исказати бројевима. Што се времена тиче, за пет до шест година може се достићи ниво који представља снажан ослонац за даљи развој цивилне одбране“, закључује генерал др Лука Кастратовић.
ЗАОКРУЖЕН СИСТЕМУ ранијем систему цивилне одбране (ЦО) правно су били дефинисани субјекти система ЦО: органи и организације државне управе, органи и организације локалне самоуправе, јавна предузећа, привредна друштва, предузетници и друга правна лица, органи и институције јавних служби или делатности, друштвене и друге организације и грађани. |
