ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

фото: Медија центар Београд

ЛАЈК ЗА УСТАШКИ ПИР

Професор историје Београдског универзитета Никола Самарџић, због подршке објави корисника на твитер мрежи који је оправдавао постојање јасеновачког логора, могао би да буде позван да се изјасни пред Одбором за професионалну етику Универзитета у Београду.
Овај позив Одбору упутили су бивши представници београдских студената Јован Личина и Милан Поповић, а идеју да би Етички одбор УБ требало о овоме да се изјасни уколико Самарџић претходно не разјасни своје поступке подржао је и Стефан Радојковић, стручни сарадник Музеја жртава геноцида. Радојковић је недавно изјавио да би било упутно, како би се избегла свака недоумица, а нарочито погрешни закључци, да професор Самарџић јавно иступи и разјасни своју позицију према поменутој објави. У супротном, сматра, треба потражити одговор од надлежних институција, тј. од Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду.
Подсетимо да је професор Самарџић на друштвеној мрежи твитер „лајковао“ објаву у којој корисник пише да се „ћириличној багри мора објаснити зашто им се мало-мало дешавају бомбардовања, уништење“.
„Или су мозак и ћирилица у раскораку или они не контају латиницу. Србија је у глибу митоманије свињокрадице и коњокрадице Карађорђевића. Они су трудној жени одсекли сисе, измислили Косовски бој, створили СПЦ, измислили Светога Саву и остале глупости, направили ршум у Црној Гори и Косову. Јасеновац је одговор на њихову владавину, нема већих злотвора.“
Како смо дошли до тога да један професор историје Београдског универзитета лајкује усташке твитове? Милош Ковић се пита – да ли је могуће замислити професора историје у Тел Авиву како лајкује твитове у којима се оправдава Аушвиц, а то је оно што се овде догодило? Тешко. Отуда, сматра Ковић, изјаве ове врсте представљају срамоту за Одељење за историју, за Филозофски факултет и Универзитет у Београду.

ПРЕТЊА ХРИШЋАНСКОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

Разматрање претварања Цркве Свете Софије у Цариграду у џамију у великој мери је узбуркало православну јавност, која је упозорила да овај чин носи немале ризике што могу потенцијално довести до озбиљног сукоба, усложити иначе озбиљну ситуацију у свету и постати претња међуверском дијалогу. Своју забринутост изразио је и патријарх све Русије Кирил, који је подсетио да је било тешких, понекад веома тешких периода у историји односа између Русије и Цариграда, но с горчином и негодовањем руски народ је одговарао у прошлости, а одговара и сада на сваки покушај да се унизи и погази хиљадугодишње духовно наслеђе Цариградске Цркве.
„Претња Светој Софији је претња читавој хришћанској цивилизацији, а то значи – нашој духовности и историји. Све до данас Света Софија остаје велика хришћанска светиња за сваког руског православног верника. Дужност је сваког цивилног друштва да одржава равнотежу, да измирује противречности у друштву, а не да подстиче размирице у њему; да помогне сједињењу људи, а не њиховом дељењу.“
Иако је и васељенски патри-јарх упозорио да би претварање Аја Софије у џамију разочарало милионе хришћана, те позвао лидере водећих земаља и целокупног светског јавног мњења да утичу на турске власти, његова улога, стоји у саопштењу МФЈПН из Москве, у целом замешатељству није мала. Из овог фонда поручују да је патријарх Вартоломеј, низом поступака, делујући искључиво ради својих егоистичних планова, кршењем канонског поретка у православном свету, незаконитим признањем украјинског раскола, изгубио ауторитет код турских власти. У којој мери су његови западни пријатељи кадри да утичу на коначну одлуку турског суда, најбоље говори изјава заменика председника Ердоганове партије Правда и развој да Турској „не треба ничији савет, нити препорука“. Ово је уједно био и одговор на позив Мајка Помпеа да Турска настави да одржава Ају Софију као музеј, што би послужило као пример њене посвећености поштовању верских традиција и разнолике историје, која је допринела Републици Турској да осигура да она остане доступна свима. По Нуману Куртулмусу претварање музеја у џамију питање је националног суверенитета.
Патријарх Кирил је пак позвао владу Турске да буде трезвена, напомињући да ће очување садашњег неутралног статуса Свете Софије, једног од највећих ремек-дела хришћанске културе, храма симбола за милионе хришћана у целом свету, послужити даљем развијању односа између народа Русије и Турске и учвршћивању међурелигијског мира и сагласја.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *