ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

СЛАТИНА – НЕИСПРИЧАНА ПРИЧА?

Улога руског батаљона миротвораца из БиХ 1999. на Косову и заузимање приштинског аеродрома Слатина, након оштре полемике која се разбуктала између пензионисаних руских генерала, актуелизована је опет у руском медијском простору.
Након што је бивши начелника Генералштаба Анатолиј Квашњин, гостујући у једној ТВ емисији, испричао како је припремао акцију с којом није био упознат тадашњи министар одбране, пуковник Леонид Ивашов је, оптуживши Квашњина да говори неистине, у два броја недељника „Аргументи недеље“ изнео детаље који су били непознати руској јавности.
Повод за актуелизовање ове приче био је недавни интервју током кога је Путин испричао како је, у време док је био секретар Савета безбедности Русије, тадашњи начелник Генералштаба генерал армије Анатолиј Квашњин на питање: Зашто се иде на усиљени марш до приштинског аеродрома?, одговорио: Јасно нам је да ћемо кад-тад одатле отићи, али ћемо имати чиме да тргујемо.
Уследило је објашњење Леонида Ивашова, који је 1999. био начелник Главне управе међународне војне сарадње руске армије. У тексту „Сва истина о скоку у Приштину – Одговор мистификаторима“, Ивашов је написао да се као учесник те операције категорички противи интерпретацији Квашњина.
„Ми смо увели наш контингент зато да бисмо подржали Србе, да зауставимо геноцид над српским народом на Косову и да се реализује Резолуција СБ УН 1244“, написао је генерал Ивашов, објаснивши да Квашњин није одлучивао о акцији руских специјалаца већ да су то учинили тадашњи министар одбране маршал Игор Сергејев, и председник Русије и врховни командант Борис Јељцин.
Ивашов наводи да Квашњин није уживао поверење министра Сергејева јер је позивао команданте јединица да му се не потчињавају и не испуњавају његове наредбе.
„Скок“ у Приштину, објашњава, организовао је генерал-пуковник Јуриј Балујевски, руководилац Главне оперативне управе генералштаба РФ заједно са ГРУ (војном обавештајном службом) и Главном управом за међународну војну сарадњу.
„Лично сам усаглашавао акцију уласка нашег контингента са председником Милошевићем и начелником Генералштаба ВЈ Драгољубом Ојданићем. Договорили смо се да у случају ако јединице НАТО-а нападну наш контингент, оружане снаге Југославије по њима моћно ударе. Осим тога, разматрало се да пребацимо наше десантне јединице из Русије у Ниш. Припремали смо долазак наших бродова у Солун“, пише Ивашов.
У службеној белешци министар одбране маршал Сергејев написао је председнику Јељцину: „Ако прихватимо амерички предлог да Русија нема сектор и да се потчињава америчком генералу, не само да ћемо бити понижени него ће и он (Јељцин) бити потчињен Клинтону.“
После тога је, тврди, Јељцин пристао да истовремено руска војска, када и НАТО, уђе на Косово.
Квашњин пак тврди да министар спољних послова Игор Иванов о акцији ништа није знао, те да је лично он, Квашњин, направио писмену белешку за председника Јељцина.
У тој ТВ емисија појавио се и бивши шеф Валентин Корабељников, који је избегао да улази у полемику.

ЗВОНА С КОСОВА

Звона са Цркве Богородице Љевишке, која је у време мартовског погрома горела пред очима припадника КФОР-а, после 11 година одјекнула су Призреном. Црква Богородица Љевишка древна је српска православна црква у Призрену, задужбина краља Милутина подигнута у периоду 1306–1307. године на остацима старијег катедралног храма из 13. века. Вековима је Љевишка била саборни, катедрални храм призренских епископа и митрополита Српске православне цркве. Црквена звона која су се огласила са Љевишке за Србе на Косову знак су и потврда нашег постојања у јужној покрајини. Подсетимо да је својевремено велику полемику изазвала одлука приштинских власти да због изазивања буке забрани употребу црквених звона и муслиманског езана. Да су црквена звона везана за српски доживљај слободе, знали су и Турци, па су у 18. веку после укидања Пећке патријаршије звона на Косову утихнула. Тек када је српска војска 1912. ушла на Косово, огласила су се грачаничка звона.
За радове на санацији и конзервацији звоника Цркве Богородице Љевишке Министарство културе Србије издвојило је 2.200.000 динара, а носилац пројекта био је Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина са измештеним седиштем у Лепосавићу.

НИ МЕТАР ДАЉЕ, МАЈКО

Речи „Ни метар, мајко“, упућене ухапшеној мајци Македонки Касалици, коју црногорска полиција заједно са супругом, официром и председником Синдиката одбране Војске Црне Горе, приводи на саслушање због подршке литијама и Митрополији црногорско-приморској, постале су друго име за борбу против тираније Мила Ђукановића. Брачни пар је због наводног прања новца провео у затвору 72 сата након чега је судија за истрагу Вишег суда у Подгорици Владимир Нововић донео одлуку да могу да се бране са слободе. Касалица је у притвору започео штрајк глађу захтевајући да ослободе његову супругу. Према речима адвоката Владана Бојића, Касалица је инсистирао да његова супруга буде пуштена кући, односно да мајка буде са сином.
„Покушао сам да га одвратим од тога и упозорио да му то може озбиљно нарушити здравље и сам живот, али није вредело. Само се трипут прекрстио и остао при својој одлуци“, казао је Бојић у изјави за „Вечерње новости“.
Речи сина Здравка и Македонке Касалице одјекнуле су Црном Гором и, како је приметио Миша Вујовић, исцртале границу која раздваја два света – криминалну власт с бескичменим поданицима од одважних грађана усталих у одбрану достојанства, духовне вертикале и националног идентитета.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.