ОД МАГАРЦА НЕ НАПРАВИ КОЊА

Разумем донекле неразумне. Немају ништа своје: ни веру, ни писмо, ни језик, ни државу, а хтели би. Кад немају своје, морају отимати туђе. Уверавају једни друге да је све туђе (читај српско) њихово

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ИЗМИШЉЕНА ПОВЈЕСТ Измишљају неразумни, а плаћени подрепаши неке сопствене повјести старе тисућу лета. За њима каскају све поносни млади, а одскора и званично истополни монтенегрини узвикујући да они нису оно што су малопре били, а хвалим те Боже, кажу да никад оца, ђеда, мајку, бабу нису ни имали. Ако су и имали, јер ипак их је неко морао на овај свет донети, онда су ти што их донеше у погрешне матичне књиге уписани, те као такви нису данас у набујалој демократији валидни.
Неразумни, обилно помогнути од двопапске (нико од учених да објасни како је могућа кохабитација двојице живих на трону где Свети дух бира једног!?) римске немани, међусобно се хвале обавезним шамарањем Срба, Србије, Српске православне цркве, православља, ћирилице. Разумем донекле неразумне. Немају ништа своје: ни веру, ни писмо, ни језик, ни државу (Срби су им и државу дали), а хтели би. Кад немају своје, морају отимати туђе. Уверавајући једни друге да све туђе (читај српско) њихово је. Храбрећи се међусобно: Ја тебе војоводо ти мене сердаре, а ко смо знамо. Све што кажу, кажу на српском јер како би их ја разумео, кад не знам монтенегрински, црногорски, запевавајући, земаљски. Ко зна како ће се сутра звати. Наши преци, мудри Срби су записали: Од магарца не направи коња!
Тако је увек било, а биће и убудуће. Узнемирени су неразумни. Упрегли се у туђа кола и не знају како да из њих изађу. Газда, уплашен, шиба по задњици терајући напред. Не зна ни где ни докле. Сви би да спасавају себе, али не дају римске папе ни њихова НАТО служинчад. Њихов положај је у питању. Стари људи су имали питалицу: Кад је балон највећи? Одговор је гласио: Пред пуцање. Исто је са овима што арлаучу. Надули су плућа, као да их је корона шчепала пред издахнуће. Више им ни респиратор неће помоћи. Распрши се њихова моћ.

ОБЕЋАЊЕ ДАТО РОМАНУ Ми, православни Срби, Срби других вера, атеисти, живимо и радимо како нам је Бог дао и како сами мислимо да нам је најбоље. У се и у своје кљусе. Уз православну браћу Русе и остале правоверне.
Ове 7528/2020. године је 950 година од оснивања манастира Свети Прохор Пчињски. Преподобни Прохор рођен је у првој половини 11. века од мајке Ане и оца Јована. У току пустињачког, монашког живота срео је ловца Диогена, коме прорече да ће постати ромејски цар и да се тад сети пустињака. Диоген постаде 6576/1068. цар ромејски, под именом Роман Четврти Диоген.
Цар, као и сваки овоземаљски цар, заборави на обећање дато Роману. После дугог времена Прохор се јави у сну Диогену и овај крену да тражи гроб преподобног Прохора. Кренувши уз реку Пчињу, после дуге потраге пронађе овоземаљске мошти Прохора и одржа обећање. Сагради храм посвећен данас већ Светом Прохору. У Православном светачнику Хризостома Хиландарца пише да је 19. октобар (по старом календару) Дан преноса моштију Св. Прохора, а да је Дан његова упокојења 15. јануар. Српска православна црква га прославља 1. новембра по новом, или 19. октобра по старом. Покровитељ прославе годишњице манастира почетком септембра биће председник државе Србије Александар Вучић.

ДЕСЕТ ВЕКОВА Ово је још један доказ да Срби своју паметарницу не морају измишљати. Десет векова, на овом месту, чувају православну веру и сећање на живот једног светитеља. Да нису променили веру и одметнули се од свог српског корена, и други би данас с нама славили и имали се чиме поносити. Они су изабрали да живе у лажи. Данас смо им криви ми који се вере православне и српског имена нисмо одрекли.
Док лето траје, ваљало би да се сетимо и наших драгих сестара и браће који живе у селу Крушчици, код Ариља. Хајде да им помогнемо да ураде пут до варошице. Седам километара је у питању. Ко може нека да 10 динара (популарну банку) за пут. Запамти Србине: Банка дата данас за пут у Крушчици, то је милион за Србију сутра.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Не дамо светиње. Догодине у Призрену.