Недовршени посао на Балкану

Поруке послате током обележавања 25-годишњице злочина у Сребреници и предлог резолуције америчке конгресменке Еди Бернис Џонсон су у функцији даљег сатанизовања Републике Српске, односно укидања „геноцидне творевине у БиХ“

Да се у дејтонској творевини споразуми тешко постижу, а још теже спроводе у пракси, потврдио је и договор који су 7. јула на састанку у Источном Сарајеву усагласили Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић. Челници најјачих политичких партија Срба, Бошњака и Хрвата су, уз посредовање међународних фактора, постигли споразум о усвајању Буџета БиХ за 2020. годину, чиме је требало да буду створени услови за одржавање локалних избора, као и договор о Изменама изборног закона за Град Мостар. Око решавања проблема највећег града Херцеговине споразум су постигли лидери СДА и ХДЗ-а, али је, према Додиковом објашњењу, прихваћен захтев првог човека СНСД-а да се представници Срба укључе у разговоре о Мостару, те да се овом народу обезбеди равноправност у родном месту Алексе Шантића.
Изостао је, међутим, договор о именовању кадрова на државне функције у органима БиХ, као и о проблему легитимности чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине на чему су инсистирале српска и хрватска страна, док су Бошњаци остали при ставу „да је то већ решена ствар“. И овај делимични компромис из Источног Сарајева је, међутим, врло брзо доведен у питање због опструкције Странке демократске акције.

ОСВЕТНИЧКИ КОНТРАУДАР У Додиковом политичком блоку су очекивали да након једногодишњег „затезања“ на седници Савета министара коначно буду именовани њихови кандидати за функције директора Агенције за истраге и заштиту (СИПА, Дарко Ћулум), директора Регулаторне агенције за комуникације (Драшко Милиновић), те првих људи Службеног листа БиХ (Драган Прусина) и Агенције за школовање и стручно усавршавање кадрова (Марко Вујевић). До тога, међутим, није дошло на седници Савета министара заказаној за 9. јул. Пошто је „проверени кадар“ СДА, министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић саопштила да неће гласати за неке кандидате предложене од стране Хрвата, представници ХДЗ-а блокирали су усвајање дневног реда, због чега седница није ни одржана.
Уследио је осветнички „контраудар“ погођених партнера из Бањалуке и Мостара који су удруженим снагама у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ спречили усвајање Предлога закона о буџету институција БиХ и међународних обавеза Босне и Херцеговине. Из СДА су покушали да ову „блокаду“ објасне „настојањима СНСД-а и ХДЗ-а да преко неусвајања буџета оспоре законитост избора Централне изборне комисије“, али су врло брзо ипак пристали да на седници Савета министара одржаној 14. јула „зелено светло“ добију сви већ спомињани кандидати за директоре које је предложила најјача странка РС.
Као што обично бива при политичким „трговинама“, посланици Додиковог блока су, након овога, својим гласовима омогућили да у „другом читању“ 15. јула у Представничком дому Парламентарне скупштине „прође“ Предлог закона о буџету институција БиХ. Овај закон мора, међутим, добити потврду и у Дому народа парламента БиХ (на седници која би требало да се одржи 21. јула, када овај текст буде у прелому), а велико је питање да ли ће ХДЗ – чији су посланици у Представничком дому ускратили подршку буџету и приликом „другог читања“ – бити спреман да, због нерашчишћених „кадровских односа“ са СДА, подржи његово усвајање. Такође остаје да се види хоће ли Селмо Цикотић, кандидат Странке демократске акције за новог министра безбедности БиХ, и поред противљења ХДЗ-а бити именован за наследника Фахрудина Радончића, као и да ли ће недостатак валидне факултетске дипломе онемогућити реизбор Османа Мехмедагића Осмице на функцију директора ОБА.

ДОСЛЕДНИ ИНЦКО Бошњаци и њухови „пријатељи“ искористили су обележавање 25-годишњице злочина у Сребреници за понављање добро познате приче о „геноциду учињеном у јулу 1995. године“ која треба да им донесе остварење жељеног политичког циља – укидања Републике Српске. У Меморијалном центру Поточари ове године, због пандемије вируса корона, окупило се знатно мање људи, док су некадашњи и актуелни међународни званичници своје поруке упутили путем видео-линка. Иако није испунио очекивања да пре 11. јула наметне дејтонском протекторату Закон о негирању геноцида, неизоставни високи представник Валентин Инцко је својом поруком потврдио да остаје „доследни бранилац бошњачке истине“.
Претплаћени аустријски дипломата на деценију дугом послу у Сарајеву пружио је подршку „херојским мајкама Сребренице“, док је с друге стране оптужио власти Републике Српске да се, назвавши Студентски дом на Палама по „једном ратном злочинцу (Радовану Караџићу, прим. К. Б.), понашају нељудски и изругавају правим људским вредностима“. Инцку јасно уопште не смета што многи објекти у Сарајеву и другим местима Федерације БиХ носе име Алије Изетбеговића, који је, и поред бројних злочиначких наређења издатих својим „аксерима“, за западне центре моћи и већину исламских држава и даље само „демократски изабрани председник“ и „борац за слободу Босне“.
Огласио се и неосуђени ратни злочинац Вилијам Џеферсон Клинтон. Човек који је с позиције председника САД саветовао старијег Изетбеговића „да жртвује неколико хиљада људи како би он добио повод за војну интервенцију“, сада је цинично поручио „како свет ни након 25 година од Сребренице није много научио, јер и данас у етничким сукобима гине хиљаде људи, разарају се породице, градови и економија“. Свој допринос бошњачком обележавању догађаја у Сребреници дали су и високи државни функционери Шефик Џаферовић и Бисера Турковић. Бакиров „експонент“ у Председништву БиХ је у поздравном говору на Међународној конференцији „Стоп негирању холокауста и геноцида“ затражио да се у некадашњој централној југословенској републици донесе закон о увођењу вербалног деликта, тачније забрани негирања геноцида у Сребреници. Његова партијска колегиница, министарска спољних послова БиХ је, не прибавивши претходно за то сагласност Савета министара, прогласила 11. јул Даном жалости и у складу с тим дала инструкције дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству да тог дана спусте заставе на пола копља.
Неспорно је да бошњачке политичке структуре истрајавају на овом „курсу“ захваљујући подршци коју добијају од моћних „пријатеља“ са Запада. Најновији охрабрујући сигнал за њихову политику стигао је из САД, где је конгресменка из Демократске странке, иначе лобисткиња Босанског кружока, Еди Бернис Џонсон доставила Представничком дому предлог резолуције „о осуди геноцида и других злочина над Бошњацима које су српске снаге починиле у Сребреници у јулу 1995. године“. У овом документу од 13 тачака, по већ добро виђеном сценарију, Србима се приписује не само геноцид већ и сви злочини у рату у БиХ, док се Бошњаци третирају искључиво као невине жртве. Наравно, конгресменка из Тексаса захтева да Савет за спровођење мира у БиХ „охрабри високог представника“ да наметне закон о негирању геноцида.
С обзиром на то да демократе имају већину у Представничком дому Конгреса, готово је извесно да ће предложена резолуција Џонсонове бити усвојена. Тиме ће, сматрају „пријатељи Бошњака“, Трамп у случају новембарског реизбора бити спречен да током другог мандата доведе у питање досадашњу деценијску политику према Босни. А ако се по Бајденовом тријумф „старе снаге“ врате у Белу кућу, резолуција ће послужити као један од чврстих основа за окончање „недовршеног посла на Балкану“. Када је бивша централна југословенска република у питању, не треба сумњати да би то „окончање посла“ требало да доведе до трансформације Босне у „нормалну државу“, чије даље функционисање неће реметити баук Републике Српске.

Ђоковићу уручен Орден РС

Милорад Додик је на Јахорини уручио најбољем тенисеру света Новаку Ђоковићу Орден Републике Српске на ленти за изузетни допринос спорту. Ђоковић је током вишедневне посете БиХ боравио у Сарајеву и Високом, где је на позив Семира Османагића био гост у „Археолошком парку: Босанска пирамида сунца“.

НЕМОГУЋА МИСИЈА Колико бошњачке политичке елите (али и највећи део јавности) доживљавају БиХ као искључиво своју државу у којој њихови сународници ради виших циљева могу некажњено да чине и ратне злочине, показала је жестока реакција Сарајева на пресуду некадашњем управнику ратног логора у Храсници Хусеину Мујановићу. Њега је, на основу изјава бивших затвореника, због злостављања српских „сужања“ у овом логору, Виши суд у Београду осудио на десет година затвора. У граду на Миљацки су ову пресуду примили као провокацију „агресорског суда“ и „неправду нанету једном босанском патриоти“, па је већ спомињана госпођа Турковић позвала амбасадорку БиХ у Београду на „хитне консултације“, те упутила протестну ноту Министарству спољних послова Србије.
Појавиле су се и спекулације да би Босна и Херцеговина могла чак и да прекине дипломатске односе са суседом с друге стране Дрине, што је, наравно, имајући у виду вето којим располаже српски члан Председништва БиХ, „немогућа мисија“. Ипак, реакције Бошњака на пресуду Мујановићу показују да званични представници овог народа, ни 25 година по окончању рата, нису спремни да пруже властити допринос помирењу с комшијама. Јер докле год они који инструментализују неоспорни злочин у Сребреници ради остварења политичких циљева буду бранили властите ратне злочинце као „босанске патриоте“, БиХ не може постати стабилна држава каквом је, бар званично, желе да виде њени међународни „покровитељи“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *