Najgori jer je bio najbolji

„Prohujalo s vihorom“

Izbacivanje čuvenog filma „Prohujalo s vihorom“ iz ponude novopokrenute američke striming usluge HBO-a još jedan je radikalni potez aktuelnog pokušaja liberalnih aktivista da se zanemarivanjem istorije i kulturne, u ovom slučaju filmske baštine ulepša sadašnjost u kojoj su konačno svi jednaki, srećni i prepuni ljubavi jedni prema drugima iako je stvarnost upravo suprotna

Ha izmaku prošle godine čuveni klasik „Prohujalo s vihorom“ proslavio je 80. rođendan. Sada je postao meta rasnih obračuna i objekat mržnje pravovernih boraca za prava „obojenih“. Zapravo film „Prohujalo s vihorom“ je preko noći postao simbol najgoreg američkog rasizma. Jer, navodno, baš su tako u ovom ostvarenju svojevremeno opisani crni likovi. Tek oslobođeni robovi ostali su privrženi svojim dojučerašnjim (belim, razume se) krvnicima, izrabljivačima, gazdama. I pošto je ovaj film sve do ove godine, koja se pokazala prelomnom u rasnom obračunu „obojenih“ protiv u međuvremenu na kukavičluk izdresiranih belih Amerikanaca (otprilike ih je tako opisao legendarni Klint Istvud kada se nedavno bavio ovom temom – „generacijom kukavica“, da baš ne prevedemo pravi epitet, nije prikladan za novine), smatran jednim od najboljih i najuspešnijih svih vremena, nagrađen sa čak deset Oskara, morao je da bude skinut s pijedestala i izopšten iz američke filmske istorije. Nije jedini, naravno. Tekuće brisanje svega uvredljivog po novim rasnim standardima „loše istorije“ već uzima tragikomični zamah i to ne samo u Sjedinjenim Državama.

[restrict]

FILM PREPUN RASNIH PREDRASUDA Vratimo se na „Prohujalo s vihorom“. Američki ogranak striming servisa HBO-a, HBO maks, zapravo video-klub na zahtev koji pretplatnici posećuju putem pomenute internet-platforme, tek što je osnovan, krajem maja, stekao je svetsku aktivističku slavu upravo odlukom da u drugom mesecu svog poslovanja iz kataloga izbaci ovaj film! Objašnjenje? „Prohujalo s vihorom“ je po mišljenju ulizičkog rukovodstva uvek i u svemu naprednog HBO-a film koji je kao „produkt svog vremena“ prepun rasnih predrasuda, a one su neprihvatljive danas, kao što su bile i onda, ali su ipak ostale u filmu. Drugim rečima, HBO se prihvatio procenjivanja prihvatljivosti umetničkog dela koje je na sve načine osamdeset godina prihvatano širom sveta kao remek-delo. I kao najrigidniji cenzori iz nekog istinskog totalitarnog režima odlučili su da film učine nedostupnim svojim pretplatnicima. Da ga zapravo ponište. Pri tome su cinično obećali da će se u nekom trenutku film vratiti u njihovu ponudu, ali uz diskusiju o njegovom istorijskom kontekstu!? Uz paralelno stigmatizovanje čuvenih „Diznijevih“ klasika, poput, recimo, „Damba“ i to od samog „Diznija“ (!) zbog „zastarelih kulturnih opisa“, te napad na „Toma i Džerija“ jer „sadrže rasističke prizore“, kao i sve više sličnih budalaština koje se sada makartijevski (tadašnji lov na crvene veštice sada je samo usmeren na bele) izvlače iz konteksta i osuđuju, pa i zabranjuju, sasvim je jasno da prekombinovanje kulturne pa i svake druge američke istorije (zapravo celokupne, kako je sada provokativno zovu, „bele istorije“) tek dobija na zamahu. Nedavno smo pisali kako su se novi „liberali“ poneli prema legendarnom Džonu Vejnu koga su proglasili perjanicom rasističke „bele Amerike“. „Prohujalo s vihorom“ je po svom značaju i, posebno, uspešnoj dugovečnosti novi bastion istog tog rasizma koji je sada predmet lova na veštice i koji se kao takav mora napasti, osuditi i, što da ne, zauvek zabraniti. Kao da se zabranama bilo kada bilo šta postizalo. Još gore, novim nasiljem i novim rasizmom oni pokušavaju da kazne onaj prethodni, odnosno da isprave istoriju tvrdeći da je i nije bilo, što je tek apsurd svoje vrste. Razume se da se na ovaj način snishodljivim udvaranjem potomcima nekada potlačene rase stiču demagoški poeni i stvara privid uspostavljanja modernog u svemu ispravnog i pravednog društva jednakih. A baš se tom nepostojećom i lažnom jednakošću prikriva sasvim drugačija stvarnost u kojoj uživa najveći deo svetske populacije, gde su baš svi, bez obzira na rasu, pol, veru i bilo koje druge podele, robovi novog svetskog poretka koji baš zato ne poštuje bilo čiju istoriju, čak je prekraja, pa i briše.

„Prohujalo s vihorom“ je, dakle, trenutno na stubu srama. Zanimljivo je da je sličnu sudbinu, i to odmah po objavljivanju 1936. godine, ali i kasnije, doživeo roman Margaret Mičel po kome je snimljen ovaj film. Ta knjiga je čak zabranjivana u Americi, ali ne zbog rasne neprikladnosti već zbog nazora lika koji igra Vivijen Li. Previše slobodna ženska, pokvarena, i kapriciozna, agresivna i borbena, sa za ono vreme neprihvatljivim, pa i šokantno liberalnim stavovima najpre o pitanju trudnoće. Kako god, taj roman od preko hiljadu strana strpan je u tada izuzetno tehnički napredan (tehnikolor) film koji je bio svim njegovim autorima noćna mora za snimanje. „Prohujalo s vihorom“ je realizovan pod velom potpune neizvesnosti o njegovoj sudbini na tržištu, bio je skup, zahtevan, problematičan (režiser Viktor Fleming, koji je zamenio Džordža Kjukora posle tri nedelje snimanja, doživeo je nervni slom usred posla, a završio ga je uz pomoć pilula koje su ga danima držale budnim), sa glumcima koji se nisu podnosili, budžetom koji je nebrojeno puta probijan, scenario i scenaristi su neprestano menjani (u jednom momentu je na njemu radio i čuveni pisac F. Skot Ficdžerald), a može da konkuriše i za najteže snimljeni film u istoriji, kao što je u međuvremenu postao najnagrađivaniji, od publike potonjih generacija najomiljeniji i najkomercijalniji. Kada se uzme u obzir inflacija, „Prohujalo s vihorom“ je do danas producentu Dejvidu Selzniku i njegovim potomcima doneo neverovatnih sedam i po milijardi dolara! Bez konkurencije je najkomercijalniji film svih vremena i u domaćoj, američkoj, i u svetskoj konkurenciji.

NAPADI IZ DRUGE PERSPEKTIVE Danas se očigledno sve to zanemaruje, a film se gleda i „čita“ iz sasvim druge perspektive. Iako mu tokom proteklih decenija nikada nisu manjkale kontroverze, osude, kritike i politički napadi, „Prohujalo s vihorom“ se tek sada našao na vetrometini pod paljbom liberalnih političara i crnoputih aktivista u vremenu modernom kada su boje dobile na najvećem značaju u o tom pitanju prebogatoj američkoj istoriji. A kada smo već kod istorije, „Prohujalo s vihorom“ jeste prvenstveno romantična drama-komedija, ali je i istorijski film koji se vrlo ozbiljno bavio američkim građanskim ratom i rasno kontroverznim američkim jugom tog vremena. Opisao je tu istoriju kakva je bila, rasistička, brutalna i tragična sa svim pripadajućim likovima životnim i vrlo realističnim bez obzira na komercijalnu holivudizaciju od strane autora. Istorijski kontekst nije menjan ni zbog čijih ondašnjih stavova i osećanja. Prikazan je adekvatno. Otkud potreba da se sada napada, pa i briše, teško je objašnjivo. Tim pre što je njegova istorijska realističnost i te kako značajna u, ako ništa drugo, razumevanju perioda američke istorije koji je postavio temelj ne samo svim rasnim tenzijama u toj zemlji već i njenoj kompletnoj istoriji. Brisanjem jednog filma ili njegovim negiranjem ništa se od te istorije neće izbrisati, a još manje se bilo šta izmeniti kako bi se danas „pravednije“ živelo u proključalom loncu etničkih razlika Amerike.     

[/restrict]