Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Будву контролишу полицијска и параполицијска хунта. Старије грађане, случајне пролазнике, стране држављане, али и жене свакодневно ислеђују у полицијску станицу и малтретирају. Ово се зло више трпети не може
Први пут оглашавају се љекари, професори, студенти, буди успавана интелектуална елита, часни људи у полицији скидају униформе и прелазе на страну народа. Вјерујем да је тренутак слободе веома близу. Вјерујем да је након 30 година ћутања дошло вријеме да народ каже своју ријеч. Грађани су свјесни да је ово последња шанса да се обрачунамо са диктатором који је умислио да може да на мјесто апостолске и канонске цркве успостави своју партијску цркву. Мислим да су коначно отпор почели да пружају и они који су свих ових година недостајали у јавном животу, посебно њихов став о разним друштвеним питањима – каже у разговору за „Печат“ Марко Царевић, председник Општине Будва.
Ваше хапшење и сва потоња дешавања у Будви означили су крај крхког примирја. Попут касетних бомби немири су запалили Подгорицу, Никшић и редом друге градове. Kоји тренутак може да буде увод у ескалацију насиља, и последично жешћи одговор народа?
Полицијске и параполицијске снаге у Будви су извеле локални државни удар. Држава се отворено ставила на страну ДПС-а, и злоупотријебљавајући моћ и репресивни полицијски апарат покушала да прекроји изборну вољу грађана. За те потребе ангажовано је и приватно обезбјеђење. По ко зна који пут, ДПС је заједно са својим сателитима и послушницима извршио политичку корупцију и одборника опозиције превео на своју страну. Јавност је имала прилике да види да је зграда општине, посредством Управне инспекције и полиције, уз брутално насиље и тортуру, насилно освојена. Нас, легитимно и легално изабране представнике народа полиција је напала, ухапшени смо и процесуирани како би се у општинску зграду увели представници криминалне организације ДПС. Ријеч је о пучистима чији је циљ да наставе да раде оно што су радили њихови партијски претходници а то је пљачка грађана Будве. Полицијска акција је по свему била неуставна, незаконита и брутална. Као предсједник општине тог критичног јутра дозволио сам Управној инспекцији да уђе у зграду општине, на шта се полиција оглушила и лично командир Слобо Kовачевић, који је издао команду за напад. Овај, могу слободно рећи, терористички чин, незапамћен чак и у бруталној демократији на црногорски начин, показао је да је полиција под директном контролом ДПС-а и у служби мафије која има намјеру да Будву завије у црно. Ово насиље изазвало је очекивану реакцију широм Црне Горе. Народ је устао против диктаторских метода. Свима је јасно да је оваквим поступањем срушен политички систем, погажени су Устав и закони, а на сцену је ступило опште безакоње које погађа сваког појединца. Будва је постала иницијална каписла.
Игнорисање права претворило се у правно дивљаштво. Kо су припадници обезбеђења који су запосели општину?
Приватно обезбјеђење чинила су неидентификована лица, међу њима доста осуђених криминалаца. Та лица долазе из криминалног подземља које је деценијама логистика ДПС-у. Ангажовање „обезбјеђења“ послужило је као изговор да се у општинску зграду уведу починиоци кривичних дјела и лица која су позната као кршиоци закона. Било је очигледно да они руководе општином и командују полицији. Физички су нападали и гурали из зграде не само нас већ и представнике медија и одборнике. Те креатуре су у својим рукама имале некакве спискове са именима пожељних и непожељних функционера и запослених, и на основу њих одлучивале ко може да уђе у зграду општине. Мени и предсједнику скупштине уручили су копије одлука о нашем разрјешењу, које су наравно у потпуности незаконите и криминалне. Успјели смо да идентификујемо већину ових изгредника, иако су се крили иза маски и наочара. Црна Гора је мала и веома је лако утврдити ко је ко овдје. Њихова имена биће исписана на вјечном стубу срама јер су као плаћеници режима пристали да за неколико сребрњака нападну представнике народа, одборнике, грађане и новинаре. Можда је то најбоља слика Црне Горе под ДПС-ом у којој су интереси неколико појединаца важнији од изборне воље, закона и Устава, и у којој се не бирају средства како би се циљеви остварили.
ЦРНА ГОРА ИМА ЈОШ ВУКОВИЋАKолико још Вуковића има Црна Гора? Да ли очекујете да ће по инерцији, а талас је већ кренуо, један по један припадник полиције и Војске полагати оружје пред народом? Ми знамо да их има. Али и они морају нама као грађанима да покажу да заиста држе до части и морала тако што ће оставити те своје униформе. Не признајемо изговор да само раде свој посао. |
Поднета је и кривична пријава Управи полиције против НН лица због забране уласка на радна места у Општини Будва. С којим објашњењем је запосленима забрањен улаз?
Улаз у зграду забрањен је секретарима, јавним функционерима, запосленима и грађанима. Општина је такорећи ухапшена и држи се утамниченом. Неколико недеља траје полицијска и параполицијска опсада. Будва се налази у политичком, правном и сваком другом кризном стању. НН лица која дејствују по инструкцијама узурпатора општинских функција и општинске имовине не дозвољавају никоме да уђе сем онима који су их ангажовали, а то су функционери ДПС-а. Поднијели смо неколико кривичних пријава против НН лица која су одбијала да се идентификују, али полиција и Тужилаштво, из очигледних разлога, нису предузели ништа.
Не постоји ниједан основ за забрану уласка већ се ради о самовољи и отвореној диктатури која гази све пред собом. У Будви је на сцени насилна промјена власти која има за циљ да нас елиминише из политичког живота јер смо показали да постоји власт која ради у интересу грађана. Успјели смо да за три и по године вратимо 30 милиона њиховог дуга и да се обрачунамо са организованим криминалом и корупцијом. Сада се криминал обрачунава са нама. Неће нас уплашити нити поколебати неколико униформисаних и неуниформисаних јединица јер је уз нас народ, а уз њих су пендрек и сузавци.
Слике насиља са улица Будве говоре да ником није гарантована безбедност, чак ни деци. Под којим све изговорима Милова полиција хапси и брутално пребија народ?
У Будви је завладала полицијска и параполицијска хунта, а атмосфера је таква да одаје утисак да се налазимо у ратној зони. О насилној акцији полиције најбоље говори чињеница да су сузавац бацили у спортски центар у тренутку док дјеца имају тренинг, да су хапсили људе без разлога по читавом граду и брутално их пребијали. У Будви има више полицајаца него туриста претходне године у ово вријеме. То су дивизије за утјеривање страха и гушење демократског отпора безакоњу и безумљу које влада Црном Гором. Међу жртвама полицијске тортуре налазе се старији суграђани које су хапсили по кафићима, младићи који су случајно пролазили улицом, али и страни држављани и жене. У полицијској станици малтретира их руководство Центра безбједности, а судство и тужилаштво експресно кажњава и процесуира. На овај начин шаље се порука да на супротној страни стоји сила против које се не може. Они живе у погрешном увјерењу да силом могу да растјерају незадовољство које се 30 година акумулира. Црна Гора се коначно буди и то више нико не може да заустави.
Да ли покушаји отимања власти и обрачун с политичким неистомишљеницама говоре да је борба против СПЦ уједно и борба против свега српског у Црној Гори?
Покушавају да нас идеолошки преваспитају и асимилују, да фалсификују нашу вјеру и традицију. То антисрпски режим константно ради. Kао Србин и представник српског народа могу са правом да кажем да је положај Срба у Црној Гори гори него на Kосову и Метохији. Само изгласавање антицивилизацијског Закона о слободи вјероисповијести којим се укида Српска православна црква у Црног Гори и отима њена имовина најбоље свједочи о терору над српским народом овдје. Ударили су на нашу СПЦ јер је она последња линија одбране наше вјере, традиције, културе и идентитета. То је завршни чин прогона српског народа. Снажно смо се побунили и борићемо се до последњег даха да сачувамо наше цркве, манастире и храмове.
Kако објашњавате чињеницу да је у околностима пред изборе Мило Ђукановић одлучио да заигра на најопаснију карту – рат са сопственим народом?
Мило Ђукановић већ годинама нема одговор на горућа економска питања у Црној Гори. Њему је потребно да ствара јаку поларизацију и унутрашње непријатеље како би опстао на власти. Зато је и извукао прошле године овај споран и антицивилизацијски Закон о слободи вјероисповијести који је критикован са бројних међународних адреса.
И док Мило Ђукановић жели да влада по сваку цијену, ми желимо да радимо, стварамо и идемо напријед. Управо је ова ситуација са пандемијом до костију оголила погрешне економске моделе. Према пројекцијама ММФ-а однос јавног дуга и БДП-а за 2020. износи 89,4%, што значи да је јавни дуг буквално експлодирао у односу на просјек 2009–2017. године. Дакле, не постоји већи непријатељ за економску независност Црне Горе од ових цифара, а проблем нисмо креирали ми већ искључиво Мило Ђукановић, који је оформио приватан феуд за себе, блиске рођаке, кумове и сараднике. Њега не интересује народ нити то од чега он живи, него искључиво пљачка преосталих ресурса који се претежно налазе на Црногорском приморју.
Назире ли се епилог ове драме…
Грађани Црне Горе имају огромну шансу да након 30 година управо 30. августа дају свој одговор на изборима. Искључиво од њих зависи какав ће епилог драме бити. Ми смо сигурни да је већина грађана уз нас и да се противи методама тоталитарног режима ДПС-а који предуго траје. Потребно је да мобилишемо све снаге у један општенародни фронт и да сви заједно пружимо снажан одговор. Сва дешавања показују да је вријеме коначног ослобођења Црне Горе од унутрашње окупације близу. Када се ово заврши, ако мислимо да напокон кренемо напријед, сви заједно ћемо морати добро да засучемо рукаве. Престаћемо да се дијелимо оног тренутка када Ђукановић оде, јер нас управо он и његова власт вуку у прошлост и подјеле из прошлог вијека.
