Излог књиге

Петер Хандке
НЕСРЕЋА БЕЗ ЖЕЉА
„Лагуна“, Београд

Сажет, па ипак зачудно детаљан портрет нобеловчеве мајке, којој су историја и животне околности готово избрисале идентитет. Мајка Петера Хандкеа била је невидљива жена. Целог живота, који је захватао нацистичку еру, рат и послератну потрошачку економију, борила се да не показује осећања, само да би стигла до страшног закључка: „Уопште више нисам људско биће.“ У несрећи обично постоји жеља да се из ње изађе, док је несрећа Марије Хандке била тотална, несрећа без жеља, која ју је могла одвести једино ка самоубиству. У 51. години убила се прекомерном дозом таблета за спавање. Неколико недеља по њеној смрти, Петер Хандке почиње да бележи оно што зна, или мисли да зна, о својој мајци, да исписује странице о њеном животу и смрти пре него што га превладају „крајња потреба за саопштавањем и крајња онемелост“. Па ипак, искуство неизрецивог, које означава тугу и љубав, лежи у срцу ове кратке и дубоко потресне књиге, можда најбољег достигнућа великог савременог писца.

Петар Ристановић
КОСОВСКО ПИТАЊЕ 1974–1989
„Прометеј“, Нови Сад

Ова књига написана је на основу обимне и до сада неистражене архивске грађе из Архива Југославије, Архива Србије, Историјског архива Београда, Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије и више локалних архива. Посебну групу извора коришћених у раду чине мемоари, дневници и сећања учесника догађаја, али и штампа („Борба“, „Вечерње новости“, „Политика“, НИН…). За израду књиге коришћена је и литература, углавном настала из пера публициста – наиме, историографских и на изворима заснованих истраживања нема много. Циљ, постављен на почетку писања ове књиге, био је да се косовско питање, односно његов период обухваћен истраживањем, расветли на основу извора и попуни белина на страницама историје овог још увек незавршеног процеса, замагљеног честом (зло)употребом историје у политичке циљеве.

Харалд Харман
ТРАГОВИМА ИНДОЕВРОПЉАНА
„Evro Book“, Београд

Чувени индогерманиста Харалд Харман сликовито представља оно што данас знамо о настанку индоевропских језика и култура те њиховом раном ширењу. Аутор на упечатљив начин повезује лингвистичке чињенице с археолошким налазима и најновијим открићима из области хумане генетике и палеоклиматологије. Тако се пред нама указује задивљујућа панорама ране „индоевропске глобализације“ од краја последњег леденог доба до раних високих култура Грчке, Италије, Мале Азије, Персије и Индије.

Александар Диклић
БЕОГРАД ВЕЧИТИ ГРАД – СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ
„Скордиск“, Београд

Телевизијски серијал „Београд вечити град“, монументало документарно дело у 27 епизода које нас је на необичан начин водило на сентиментално путовање кроз историју Београда, аутор је „превео“ у веома едукативно, интересантно па и забавно штиво. Док посматрамо древне портрете, карте, мапе, гравире, цртеже и планове, уживамо у занимљивој причи, грандиозној по опусу, а динамичној и по мери модерног човека. Својеврсна београдска енциклопедија пружа нам дивну и дугу шетњу кроз бурне векове престоног града. Несвакидашње, шармантно дело, какво немају ни већи и богатији градови Европе.