Излог књиге

Иван Степанович Јастребов
Подаци за историју српске цркве
„Службени гласник“, Београд

Иван Степанович Јастребов (1839–1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине, и остао је запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи.
Књигу под називом Подаци за историју српске цркве – из путничких записника, И. С. Јастребова, објавио је сам аутор пре век и по у Београду, 1879. године. У њој су сабрани прилози које је Јастребов објавио у часопису Гласник Српског ученог друштва, 1875–1880. године. Књига је допуњена са четири накнадно објављена прилога, односно додатних 75 страна. Реч је о фототипском издању, што је издавачу омогућило идентичан слог и прелом првог издања књиге и прилога који су накнадно објављени. Допуњен је и наслов књиге – Подаци за историју српске цркве и народа. Не споримо овим да се историја српског народа и цркве поклапа и прожима, међутим Јастребов у овим радовима доноси податке не само из црквене већ и из друштвене, политичке и економске историје, док последњи прилог представља претечу антропогеографских истраживања.
Овом књигом, уз преводе његових дела Стара Србија и Албанија и Обичаји и песме турских Срба у Призрену, Пећи, Морави и Дебру , које је „Службени гласник“ објавио, заокружује дело овог изузетног дипломате и научника.

Маринко М. Вучинић Политичко конвертитство „Catena Mundi“, БеоградПолитичко конвертитство није појава која је непозната. Како аутор пише у предговору, то је део политичког живота још од Макијавелија. Ипак, тек у наше време се политичко конвертитство „проглашава за врхунско умеће у технологији вођења политичких процеса“. Како смо ту завршили? Да ли је проблем у томе што је политика одвојена од основних моралних обзира? Маринко М. Вучинић пише управо о томе. Аутор је један од ретких, ако не и последњих аутентичних заступника републиканских врлина у Србији. Његове тачне и одмерене анализе политичког стања у Србији утемељене су у класичним демократским вредностима којих све мање има у нашој јавности. Због тога, књига пред вама је превасходно сведочанство о једном времену. Оно је истовремено и хроника и оптужница. Хроника, која исписује бешчашће наших дана, и оптужница против оних који такво стање нормализују. Другим речима, Политичко конвертитство није књига којој треба додатно појашњење. Овај феномен свуда је око нас.

Венус Кури-Гата
Они у тами
„Арете“, Београд
Поезија либанско-француске песникиње Венус Кури-Гата, овенчана бројним наградама и похвалама критике, представља поетски мост који ауторка успоставља између традиције и културе Истока са којег је потекла и Запада на који је утекла.
Централно место њене песничке збирке „Они у тами“ представља мотив смрти, коме се она често враћа у свом стваралаштву, осетивши га на својој кожи најпре у Либанском грађанском рату, а затим и кроз губитак свог супруга.
Кури-Гата успева да вечито наткриљујућој енергији танатоса удахне једну другачију врсту осећајности кроз повезивање са флором и фауном Медитерана. Стихије природе својим симболички густим језиком она претвара у бакље којима би да осветли човекову веру у победу над његовом пролазности и трагичности.

Станислав Краков ПУТОПИСИ III „Дерета“, БеоградТрећи том Краковљевих путописа доноси вртоглаву промену перспективе, па сада читаоци имају прилику да прате ауторова путовања из ваздуха. Наиме, Краков је био пасиониран пилот, па не чуди велики број путописа који су настали управо с тих путовања (хидро)авионом. Велики заљубљеник у авијацију, Краков нас у више од тридесет текстова води на узбудљив лет, како по Србији и региону (Фрушка гора, Скопље, Косово, Јадран итд.) тако и по свету (Енглеска, Француска, Холандија, Канарска острва…). У првом делу књиге, насловљеном „Између неба и земље“, попут искусног пилота и водича, Краков води (или вози) кроз домаћем читаоцу добро познате пределе, зачињујући литерарно путовање занимљивим чињеницама, али и готово поетским исказима: „Идемо тако кроз узбуђења, кроз нервне грознице и кроз радости, док се опет земља не примакне моћна и велика, док не задрхти апарат у додиру са тврдим тлом ливада и још пијани од ветра, тек одрешени са седишта, спуштамо се троми на зелене ливаде, пуни једне велике носталгије за небом, авантуром и бескрајем ваздуха.“ У другом делу, „Крстарење ДОX-ом“, Краков врхунским журналистичким стилом прати прекоокеанску путању тада највећег хидроавиона на свету, чија је појава узбуркала светску јавност, а према којој он никако није могао остати равнодушан: „ДОХ, то је највећа и најлепша победа људског ума над бескрајем простора и времена.“