Др Мирсад Ђерлек – Борба за сваки живот

Када је Новом Пазару било најтеже, држава је промптно реаговала и набавила скупу опрему за лечење и дијагностику. Тада је дошло и 45 лекара из целе Србије. Да помоћ није стигла, наша борба би била бесповратно изгубљена

Kрај пандемије вируса корона не назире се и нико са сигурношћу не може рећи када ћемо се вратити нормалном животу. У таквим околностима нама лекарима преостаје да учинимо све како не бисмо изгубили ниједан живот зато што пацијент није добио адекватну здравствену заштиту. Једино не можемо да држимо душу, каже у разговору за „Печат“ др Мирсад Ђерлек, координатор Регионалног ковид центра у Новом Пазару.

Драматични бројеви новозаражених и умрлих од ковида 19 упућују на то да се Нови Пазар, као уосталом и други градови у Србији, још увек налази у црвеној зони. Каква је ситуација сад, те шта сте затекли када сте дошли на чело болнице?
У тренутку док причамо, истиче осми дан како сам у Новом Пазару, на овој позицији. Овде сам дошао с Инфективне клинике у Београду, где је пред мојим очима особље изводило невероватан подвиг лечећи оболеле од короне. Међу њима сам био и ја. По доласку у Нови Пазар затекао сам драматично стање. Огроман талас пацијената с веома тешком клиничком сликом буквално је преплавио Општу болницу у којој систем још увек није био успостављен. Разлог за то треба потражити у чињеници да су се грађани после првог таласа, који смо пребродили с десетак хоспитализованих пацијената, у великој мери опустили. Сада плаћамо цену.
Колика је цена?
Ми вршимо статистички пресек стања на свака 24 сата. Пре неки дан смо имали 385 људи у Општој болници која је преко ноћи претворена у регионални ковид центар. Изузетно је тежак прелазак опште болнице у ковид болницу, али и непроцењиво искуство људи који су из целе Србије дошли да нам помогну. Они су оставили своје породице и дошли у Нови Пазар. Реч је о људима коју су на почетку пандемије били на првим линијама у болницама „Драгиша Мишовић“, на Звездари и Карабурми. Захваљујући њима успели смо за седам дана да успоставимо систем. Али морам рећи да је ово толико подмукао смртоносан вирус да нико од нас не помишља на опуштање. Напротив, ми смо у 24-сатној борбеној приправности.
Колико вам је искуство личне борбе с ковидом помогло у лечењу болесника и организацији рада?
Лечећи се на клиници гледао сам како колеге тријажирају пацијенте, какви су начини борбе против ове опаке болести и осетио како изгледа њен ток. То није само моје искуство. Колеге које су провеле прве месеце пандемије у болницама дале су далеко већи допринос у организацији и постављању система који је у овом тренутку спреман за најтеже нападе вируса корона.
Како изгледа ваш радни дан?
Пре недељу дана сам изгубио мајку, а пре неколико дана преминуо ми је и ујак, али мој радни дан траје 24 сата. У канцеларији једем, радим и одмарам се. Наша борба траје 24 сата. Ми не напуштамо болницу. То је једини начин да се супротставимо овом чуду.
Недавно је тема броја умрлих пацијената заражених вирусом корона у Новом Пазару подстакла поједине новинаре да закључе како је смрт у овом граду прећутана. Да ли сте ставили тачку на овакве спекулације?
Овај талас пандемије у Србији је много јачи од првог, па смо одлуком Министарства здравља постали регионална болница за Тутин, Сјеницу и Пазар. Да бих спречио спекулације и нагађања, сваки дан у 10 часова држим прес-конференцију и износим најновије податке. Та одлука је уследила након низа непроверених вести које су почеле да круже по порталима изазивајући панику код људи. Политизација и паника, говорим одговорно као лекар, само отежавају наш рад. Захвалан сам свим новинарима који су нам помогли својим објективним извештавањем.

После Београда, помоћ Новом Пазару најавиле су и БиХ и Турска. Којом динамиком помоћ стиже?
У тренутку када нам је било најтеже председник Вучић и министар Лончар су нам омогућили и брзо послали веома битну опрему за лечење и дијагностицирање. Тада је дошло и 45 лекара из целе Србије. То је био пресудан тренутак. Да помоћ није стигла, наша борба би била бесповратно изгубљена. Након тога почели су да се јављају грађани из Новог Пазара, региона, наша дијаспора. Само Новак Ђоковић је болници уплатио пет милиона.
Прича о набавци лимених сандука и џакова за посмртне остатке у великој мери је узнемирила јавност. Да ли је посреди била лажна информација?
То није лажна информација већ истина. Као послодавац задужен за законски рад болнице и у правном и у здравственом смислу ову установу сам водио девет и по година. Истина је да је радник новопазарске опште болнице на своју иницијативу позвао Погребно предузеће из Рашке и да су они продавали сандуке за преминуле пацијенте у болници. Када сам открио случај, пријавио сам полицији и поменутог радника суспендовао до окончања судског поступка.
Да ли смо после пет месеци пандемије ближе одговору зашто поједини пацијенти с лакоћом изнесу вирус, док други, иако витални и без других обољења, заврше с тешком клиничком сликом?
Највећи стручњаци из области вирусологије, имунологије и епидемиологије немају одговор на ово питање. Сви се слажу у једном, а то је да не знају о каквом тачно злу је реч. Истина је да имамо младе људе без пропратних болести који заврше за дан-два, али већином, преко 90 одсто јесу старији људи с коморбитетима, хипертензионим и кардиоваскуларним болестима, цереброваскуларним, онколошким. Као клиничар, приметио сам да људи различито реагују у зависности од имунитета или сензитивности самог организама.
Како објаснити смрти читавих породица?
У овом тренутку све је на нивоу претпоставки. Можемо тек да нагађамо да је реч о сличном генетском коду или сличном имуном одговору.
Који је пут од кисеоника до респиратора?
Пацијент се најпре упућује у ковид болницу на преглед. Алгоритам је да се ураде брзи тест, биохемија, рендген снимак плућа и клиничка слика. Ако је сатурација кисеоником мала 70 до 80, а пацијенти долазе и са сатурацијом 35 и 40, такви пацијенти иду на озбиљнији апарат као што је Хај флоу. Они са сатурацијом 35 и 40 одмах се прикључују на респиратор. Сатурација преко 90 захтева терапију с мањом дозом кисеоника. Забрињавајуће је што пацијенти од ковида мењају клиничку слику. У једном тренутку пацијент делује добро и стабилно, а већ након пола сата налази се у тешкој ситуацији. Посебно лоше у Пазару је што људи зазиру од могућности да обелодане да су заражени па се већина лечила код куће до терминалног стадијума. У болницу су долазили са трећином плућа и сатурацијом 40 до 45. Такви људи нису имали шансу да преживе. Много ми је жао због тога. Стално опомињемо да се грађани не лече сами, да се придржавају епидемиолошких мера, и уколико осете тегобе, да се одмах јаве.
Колики су капацитети болнице у Новом Пазару? Да ли постоји бојазан од пуцања здравственог система?
Нови Пазар је централа која опслужује три града. У овом тренутку важно је јединство. Ми смо слали пацијенте за Ниш, Београд и Крагујевац, а сада примамо Тутинце и Сјеничане. Проширили смо капацитете и спремни смо за најјачи удар. У кругу болнице формирана је и војна болница са 115 кревета и то је резерва. Ту је и привремена ковид болница. Средње тешки и тешки пацијенти су ближе респираторима.