Притезање Бањалуке

Отимање војне имовине РС од стране Уставног суда БиХ, опструкције Клуба Бошњака у Већу народа Републике Српске, као и антисрпско „кадрирање“ у ОБА удари су који би требало да ослабе мањи ентитет дејтонске творевине у функцији реализације жељеног циља – унитаризације БиХ по мери Бошњака

Република Српска се суочава с новим ударима различитог интензитета који можда и нису координисани, али су, без сумње, у функцији слабљења отпорности мањег ентитета Босне и Херцеговине према политици унитаризације дејтонске творевине по мери Бошњака.
Да Уставни суд БиХ неће одустати од досадашњег „курса“ отимања имовине Републике Српске потврдила је најновија одлука овог органа којом су оспорене претходне пресуде Врховног суда РС и Окружног суда у Требињу о књижењу војне имовине у складишту Филиповићи у фочанској општини. Суд у коме већину чини коалиција бошњачких и страних арбитара усвојио је апелацију Правобранилаштва БиХ против већ споменутих одлука правосудних институција мањег ентитета Босне и Херцеговине и предмет вратио Окружном суду у Требињу „који је дужан да по хитном поступку донесе нову пресуду, у складу са Уставом БиХ“.

ОДБРАМБЕНИ ПОТЕЗ БАЊАЛУКЕ Мада је председник Уставног суда БиХ Златко Кнежевић покушао да „смири страсти“ дајући објашњење да „пресуде о објектима у Филиповићима и Добоју не значе аутоматско укњижавање тих војних локација на БиХ“, јасно је да његове речи не могу сакрити нити променити суштину читаве ствари. Тачније намеру „делилаца правде из Сарајева“ да својим пресудама реализују сценарио „судске унитаризације“ дејтонске творевине, наравно на штету Срба, а у корист Бошњака.
Из Републике Српске поручују да неће поштовати и спроводити овакве пресуде Уставног суда (Додик га је недавно назвао „криминалном, мафијашком организацијом“), што је оправдан одбрамбени потез Бањалуке, којим, међутим, проблем неће бити решен. Јер докле год у оваквој БиХ буде функционисао суд у коме ће коалиција страних и бошњачких арбитара имати већину, биће настављена пракса „легалног“ отимања имовине РС, али и доношења других пресуда на штету мањег ентитета. Западни „пријатељи Босне“ наставиће да одбијање Српске да се повинује директивама „највише судске инстанце у земљи“ у својој пропаганди користе као доказ њеног „непоштовања уставности и дејтонског уређења“. Пресуде Уставног суда из града на Миљацки би могле довести до тога да органи БиХ укњиже „перспективну војну имовину“ на територији РС као своје власништво (Министарства одбране), док би истовремено те исте објекте власти Српске у правном смислу и даље третирале као имовину овог ентитета.
Индикативно је да је за Михнета Окнића, потпредседавајућег Већа народа Републике Српске, противљење Бањалуке „курсу“ Уставног суда БиХ „кршење устава Босне и Херцеговине које се мора санкционисати“. Овакав Окнићев став не представља изненађење, баш као ни понашање Клуба Бошњака у Већу народа, који је – у складу с директивама из Сарајева – покренуо инструмент „заштите виталног националног интереса“ на ребаланс буџета Републике Српске. Претходно је овај клуб споменутог „џокера“, којим се може успорити ступање на снагу важних одлука Народне скупштине РС, користио приликом увођења Ванредног стања због пандемије вируса корона.

ПРОМЕНА УСТАВА РС Да би оваквој опструкцији ускоро могао доћи крај, најавио је Милорад Додик поручивши да кроз промену Устава Републике Српске (која се припрема) треба „ако не потпуно елиминисати Веће народа, онда бар драматично смањити могућност да оно на овај начин онемогућава рад највиших органа власти“. Треба подсетити да Веће народа Републике Српске није изворна „дејтонска институција“ већ тело наметнуто кроз политику „духа Дејтона“ од стране високих представника, тачније аустријског дипломате Волфанга Петрича који је у периоду од 1999. до 2002. „ведрио и облачио“ по босанском протекторату. Време ће показати хоће ли Веће народа, макар и са смањеним правима, преживети уставну реформу Републике Српске, али је готово извесно да ће и сама најава таквог „сценарија“ изазвати оштре негативне реакције, како Сарајева, тако и његових глобалистичких покровитеља.
Није никаква тајна да је руководство Републике Српске незадовољно функционисањем ОБА (Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ) која под руководством верног Изетбеговићевог „аскера“ Османа Мехмедагића Осмице спроводи политику СДА усмерену против „Влаха“. Нову буру изазвала је незаконита одлука генералног директора Мехмедагића да пре времена пошаље у пензију искусне српске кадрове (иако немају 65 година живота и 40 година радног стажа) и тако „очисти“ агенцију од неподобних службеника. У ОБА додуше постоје и подобни српски кадрови, који – према Додиковим тврдњама – својом пасивношћу и прихватањем Осмичиних захтева знатно доприносе претварању ове заједничке државне агенције у обавештајно оружје за остварење бошњачких политичких циљева.
„То су кадрови Мирка Шаровића и Бранислава Бореновића који су постављени од стране Младена Иванића. Видимо ми шта се ту дешава, доводе се Срби из Федерације БиХ, они који су у мешовитим браковима, те су зависни од институција Федерације БиХ. Не могу реаговати осим да преко председавајућег Савета министара затражимо ко има одређена овлашћења, а и у Председништву БиХ ћу захтевати информацију о томе“, најавио је државник из Лакташа.
Остаје да се види хоће ли Осман Мехмедагић, иако нема неопходну факултетску диплому, и у новом мандату остати на садашњој функцији и тако наставити своје антисрпско „кадрирање“ по ОБА. Заједничка комисија парламента БиХ за надзор над радом ове агенције затражила је додуше од Осмице да јој у року од седам дана предочи диплому о високој стручној спреми, међутим, досадашња искуства из процеса именовања функционера у Босни показују да недостатак валидних „ћага“ не мора бити непремостива препрека доласку кандидата у жељену фотељу.
Док пишемо ове редове, Милорад Додик се припрема за пут у Москву, где ће, на позив Владимира Путина, 24. јуна присуствовати Паради победе на Црвеном тргу. Пре поласка у главни град Русије члан Председништва БиХ из РС је у Београду водио разговоре са Сергејом Лавровом који су потврдили континуитет добрих односа између великог и малог партнера из Москве и Бањалуке. Додик је захвалио руководству највеће државе наше планете на помоћи током пандемије короне, као и на подршци коју Кремљ пружа мањем ентитету БиХ приликом тенденциозних извештаја високог представника Валентина Инцка Савету безбедности. Обавестио је првог дипломату Руске Федерације о проблемима које Српској својим дељењем правде ствара Уставни суд БиХ, али и дао чврсто обећање да РС неће подржати даље приближавање некадашње централне југословенске републике НАТО-у.
„Република Српска оспорава било какву могућност да се креће даље ка НАТО интеграцијама БиХ. Ми нисмо спремни да прихватимо и донесемо одлуку о укључивању БиХ у НАТО интеграције“, рекао је први политичар Републике Српске „Спутњику“.
Не треба сумњати да је ово, верујемо, чврсто обећање мањег партнера из града на Врбасу пријало ушима и његовог београдског саговорника, и осталих најодговорнијих људи у Кремљу.