ПОТПИС

Кад о Видовдану у Вашингтону моћници буду тражили да се одрекнемо Косова и Метохије, сетимо се приче Душка Радовића „Мики-Лики и ексер“. Потпис је наш ексер. Нећемо потписати

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПРОЛАЗНОСТ Стиже лето. Годишња доба се смењују по устаљеном реду. Једно доба смењује друго. Тако је од памтивека. Што би рекао моје деда, почивши Танасије Илић, време стоји а ми људи пролазимо. Нисам сигуран да ли би се философи, астрономи, физичари и остали зналци планете Земље, сунчевог и других космичких система сложили с њим да се време не креће, али ја верујем у речи мога деде. Довољан је поглед у излог продавнице или кућно огледало да видим сопствену пролазност. Огледало, као и време стоји, а ја се некуд крећем, пролазим.
Морамо, бар ја тако верујем, бити свесни наше људске пролазности. Кад имамо такво знање, онда нам је много лакше носити се са свакидашњим обавезама. Неко би обавезе назвао проблемом, али ја верујем у речи које је одавно записао Олдос Хаксли. Проблем не постоји. Две трећине проблема са којима се човек среће су свакодневни и решиви. Кад постоји решење, онда не постоји проблем. Само је питање има ли особа вештине и знања да нађе решење. Једна трећина преосталих проблема је, по Хакслију, космолошког или ванземаљског порекла, те се у овоземаљском животу не може решити, а оно што је за човека нерешиво не сматра се проблемом и зато не ваља одвајати већи или мањи део свог живота на бављење нечим што је ван домашаја овоземаљског живота.
Слагали се или не слагали с мишљењем, ваља га увек имати на уму.

ЖУРБА ЈЕ ОД ЂАВОЛА Није сваком од нас све дато, нити се очекује да све што неко пред нас изнесе завршимо. Све у своје време, записали су наши мудри преци Срби, упозоравајући да не ваља трчати пред руду, јер вас може озледити руда са неочекиване стране. Док идете за рудом, ви управљате, кад пожурите, желећи да стигнете пре него што вам је одређено, увек себи, а тиме и драгим особама, штету нанесете. Што сте на вишем положају, све мудрији и стрпљивији морате бити. Нигде не журити.
Свети владика Николај је записао: О три предмета не жури да говориш: О Богу – док не утврдиш вјеру у њега, о туђем гријеху – док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану – док не сване. Николај Велимировић, један од најумнијих Срба, чија се реч слушала, памтила и записивала, од Русије, преко Енглеске до Америке, писао је о нестрпљењу као једном од највећих људских грехова. Журба је од ђавола – рече ми калуђер у Хиландару. Ко са ђаволом тикве сади обиће му се о главу. Ђаво јесте јак, али је и слаб. Његова слабост је похлепа. Жели да има све што види. Кад то добије, онда жели да има друго, јер похлепа је јача од њега и његових жеља. Похлепа нема ни почетак ни крај. Она је бескрајна.

НИЈЕ ХТЕО ДА СЕ ОДРЕКНЕ Душко Радовић је написао причу која се зове „Мики-Лики и ексер“. У причи Мики-Лики живи у краљевству у коме краљ има чекић и воли да чука ексере. Предано је радио док све ексере није потрошио. Тад нареди слугама да нађу ексере, али и поред свег труда ексер је било теже пронаћи него маске на почетку заразне короне. На крају нађоше ексер код Мики-Ликија. Кренуше преговори, понуде, обећања, наговарања, али Мики-Лики се не одвоји од ексера. Краљ је био много јак, а Мики-Лики сам, али одлучан. Није хтео да се ексера одрекне.
Зато кад о Видовдану у Вашингтону моћници буду тражили да се одрекнемо Косова и Метохије, тако што ћемо потписати оно што буду тражили од нас Срба, сетимо се да је наш ексер – наш потпис. Ту је наша моћ. Потпис ни под каквим условима не смемо дати. Сетимо се Хајдук Вељка и његових речи: Главу дајем, Крајину не дајем! Крајина је данас у држави Србији, а Хајдук Вељко заборављен није.
Хоће ли породица Андрије Томановића, лекара из Приштине коме је енглески генерал 1999. године гарантовао безбедност ако остане да ради у болници, чути шта се с њим десило? Хоће ли породице 12 здравствених радника несталих за време НАТО убица и злочинаца сазнати њихову судбину? НАТО врховници, одговорите. Не правите се луди!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Не заборавимо мучки убијеног дечака Слободана Стојановића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Не дамо светиње. Догодине у Призрену.