Писма из Тамног вилајета – Радуј се, народе

У сенци скандала вредног милионе КМ, Бакир Изетбеговић дијелио је бајрамбанку испред Бегове џамије. За гладну Босну добра вест

Фикрет Хоџић власник компаније „Сребрена малина“, и Фахрудин Солак, сада већ привремено суспендовани директор Федералне управе цивилне заштите (ФУЦЗ), осумњичени су у случају „Респиратори“ за неколико кривичних дјела, између осталог и злоупотребу положаја.

БАЈРАМБАНКА ИСПРЕД БЕГОВЕ ЏАМИЈЕ Солак и Хоџић главни су актери афере која потреса БиХ, а тешка је 10,5 милиона КМ и односи се на набавку лажне медицинске опреме. СДА кадрови су прибегли маштовитом решењу, вентилаторе су назвали респираторима и на тој лексичкој омашци зарадили десетак милиона конвертибилних марака. Сви трагови воде до премијера бошњачко­хрватске федерација Фадила Новалића, који је под притиском морао разријешити два своја савјетника и суспендовати страначке колеге – кадрове Изетбеговићеве СДА. Тужилаштво је затражило притвор за сву тројицу. Уследила је одлука Суда БиХ, тачније ратног војног тужиоца Хрватског вијећа из Мостара, Татјане Косовић која је 31. маја одбила захтев.
Варају се они који мисле да ће ова афера добити свој судски епилог. Исти морају знати да је суд БиХ фин инструмент високог представника Валентина Инцка, који, баш као и Жељко Комшић, дијели са СДА исте моралне, идеолошке, политичке и сваке друге вриједности. У прилог томе говори и Бајрам, овај рамазански 2020. дакле протиче уобичајено…
Као и увијек, централна свечаност поводом Бајрама одржана је у Сарајеву у Беговој џамији, а међу вјерницима нашли су се, уз Бакира Изетбеговића, предсједника СДА, и други високи државни функционери попут предсједавајућег Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића, те потпредсједника СДА Сафета Софтића.
„Бакир Изетбеговић дијелио је бајрамбанку испред Бегове џамије“, објављено је 24. маја 2020. године на насловници портала, најтиражнијег муслиманског листа „Дневни аваз“, без објашњења шта је то „бајрамбанка“, иако слутимо.
Није тешко закључити „откуда Бакиру новац“ па да га дијели пред Беговом џамијом: писао је о томе тај исти „Дневни аваз“ документујући снимком из Турске (1993) на којем се види како мајка Бакира Изетбеговића преузима вреће са златом и драгуљима, уз дирљиво објашњење: „Ову ћу врећу понијети моме сину Бакиру.“ Паметном доста.

КЊИГА ПРЕСТУПА Чак и када је аустријска Савезна управа за заштиту уставног поретка, у сарадњи с Интерполом из Висбадена, утврдила злоупотребе од 400.000.000 тадашњих њемачких марака преко Агенције TWRA, коју је за Алију водио Фатих ел Хасанеин, пљачкаш и радикални исламиста из Судана, није било реакције народа и јавности у БиХ. Прање новца, трговина оружјем, на крају пребацивање тог новца на приватне рачуне неколико фамилија брзо су пали у заборав.
Озбиљнији медијски притисци на династију Изетбеговић кренули су августа 1999. године и то из Сједињених Америчких Држава, када је Крис Хеџиз, тада дописник „Њујорк тајмса“ за подручје Балкана, изнио мање-више познате чињенице о отимачини и пљачки преко леђа народа. Осликавајући суморну босанску реалност, новинар се позвао на 4.000 страница дебели документ у којем стоји 220 случајева преваре и корупције уз помињање само неких виђенијих припадника грамзивих националних халки које су дрмале БиХ. У тексту доминира Бакир Изетбеговић. Свашта је ту побројано – од неплаћања дажбина на увоз нафте и нафтних деривата из сусједне Хрватске, преко пијаце украдених европских аутомобила из Стоца, до нелегалне трговине у Аризони, а посебно колико је то утицаја и моћи круга и под покровитељством и заштитом породице Изетбеговић. Оптужбе из „Њујорк тајмса“ присилиле су Алију да потпише милион евра вредан уговор о правним услугама и најави тужбу. Уговор је потписан између тадашњег премијера Владе Федерације БиХ Едхема Бичакчића и адвокатске куће „Макдермот Вил & Емери“ из Бостона коју је заступао Џефри Ц. Бејтс. Након консултација адвокатице Васвије Видовић и експертског тима (Кит Хајт, професор Абрам Чајес, др Пол Вилијамс) амерички адвокати после турнеје по Босни одржали су конференцију за медије, те домаћој и свјетској јавности саопштили да документа у која су имали увид не нуде довољно убедљиве доказе о Бакировој корумпираности, бар не оноликој на којој инсистирају новинари.
Када је мисија прикупљања завршена, амерички адвокати су савјетовали Изетбеговићу да не подиже тужбу јер нема изгледа да спор може добити пред судом у Њујорку. Изетбеговић је прихватио „савјет“ вредан 970.000 долара.

КО ЈЕ ПЛАТИО ЦЕХ? Услугу није платио Бакир Изетбеговић већ Електропривреда БиХ на чијем челу је био Едхем Бичакчић, један од тадашњих челника Изетбеговићеве странке и сапатник из затвора и судског процеса против Алије Изетбеговића 1984. због Исламске декларације.
То није било све: судило се најближим сарадницима Алије и Бакира, министру одбране БиХ, шефовима полиције, предсједницима и премијерима ентитета за разна недјела. На дугачком списку нашла су се имена Хасана Ченгића, Едхема Бичакчића, Неџада Бранковића. Судило се секретарима и потпредсједницима СДА, али нико никада није осуђен.
Чак и некадашњи министар иностраних послова и вишегодишњи амбасадор БиХ у САД Мухамед Шаћирбеговић, ухапшен 25. марта 2003. у својој кући у Њујорку због злоупотребе положаја и несавјесног пословања, чиме је БиХ оштећена за 2,5 милиона долара, нити је икада суђен у БиХ нити је БиХ тражила његово изручење. Пред америчким судом платио је кауцију од шест милиона долара и изашао из затвора. Тако је било. Тако је и данас. Ништа ново у земљи Босни.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *