Писма из Тамног вилајета – Лудачка кошуља за БиХ

О чему сведоче несугласице унутар СДА које прете да наруше позицију једине и вечно владајуће бошњачке странке?

Бошњачка политичка сцена улази у фазу драматичних унутрашњих сукоба у којој су лидери водеће бошњачке странке СДА прибегли старом моделу решавања сличних непријатности – тражењу подршке од српских и хрватских националних странака. До сада је, чувајући моћ и утицај у заједничким институцијама БиХ, уз помоћ ХДЗ-СДС коалиције и минорних ДФ-ХСП-ПДП, Алијина СДА из сукоба излазила са тек понеком огреботином. Али ново време сугерише да би на крају ове баладе СДА могла бити озбиљно пољуљана.

ПРОБЛЕМ СЕ ЗОВЕ СДА Све је почело оставком Фахрудина Радончића на мјесто министра безбједности и образложења: Наш проблем се зове СДА. Он је маркирао неколико проблема, политику ове странке према безбједносном проблему илегалних миграната, „аферу респиратори“, системску и ендемску корупцију којом је СДА премрежила све институције БиХ и, на крају, лоше односе СДА, ХДЗ и СНСД, те одсуство договора. Гостујући на Фејс ТВ, члан Предсједништва СДА и министар полиције у бошњачко-хрватској Федерацији Аљоша Чампара прокоментарисао је: „Свима је проблем Себија Изетбеговић Сека. Треба да оде из политике јер оптерећује Бакира и себе.“ За директора Обавјештајно-безбједносне агенције Османа Мехмедагића Осмицу, још сажетије: „Осмица има фелер с дипломом, полазник треће године! То нигдје нема, срамота за БиХ, прије свега за Бошњаке!“
Већ сутрадан, на америчкој Н1 ТВ, дугогодишњи функционер СДА и посланик у Парламентарној Скупштини БиХ Шемсудин Мехмедовић, дугогодишњи полицајац, указао је на то да проблема унутар СДА има много и да је потребно да ти процеси иду својим сопственим, природним током. Тврди, руководство СДА је најодговорније. „Ако лидер жели да сви мисле као он – то је пут нестанка а показало се да Бакир Изетбеговић не воли другачија мишљења. То је његова лична мана. Сигуран сам да то производи неке проблеме…“

ЗАКАСНЕЛЕ ИСТИНЕ У међувремену се огласила и супруга Бакира Изетбеговића у „Телерингу“ на Радио-телевизији Републике Српске која је у тумачењу проблеме с којима се суочава СДА, али и цело друштво, деловала интелектуално супериорније од два утицајна СДА полицајца. Све наравно није прошло без Неџада Латића, који је објаснио да је „Бакир готов“, да је готова и Себија и да неће дочекати Нову годину на овим позицијама.
Открио је да су „људи у црном“, „неки са Запада“ већ ту и да истражују корупцију, „вентилаторе, респираторе, Бакира и Секу“ јер сви путеви истраге о овој корупцији и пљачки „воде до Себије Секе Изетбеговић“. Први пут на некој сарајевској телевизији речено је да је Алија Изетбеговић морао напустити чело СДА због тероризма, тачније због везе коју је одржавао са Осамом бин Ладеном и Ал Каидом, тачније због напада на Свјетски трговински центар и Пентагон, једанаестог септембра 2001. године. Ове закаснеле истине дошле су од оних који су заједно са Алијом учествовали у криминалу и пљачки и подржали га у промоцији агресивног и крутог исламизма. Тачно је да је Алија напустио мјесто предсједника СДА само мјесец дана послије терористичког напада на Америку који су извршили његови пулени и ахбаби. Неколико мјесеци касније био је присиљен да се повуче и из Предсједништва БиХ, па и политике и то заувијек.
Као оснивач СДА, на њеном челу био је провео десет година и шест мјесеци а замјенио га је, вољом тадашњег директора ОСЦЕ у БиХ Роберта Берија, умјерени Сулејман Тихић, који ће на тој позицији остати пуних четрнаест година – до 2015.
Од 2015. Бакир Изетбеговић је предсједник СДА. И поред најбоље воље и обавјештености, тешко је уочити разлику у политици СДА за вријеме три лидера иако су сва тројица потпуно различити профили личности.

КОЛОСАЛНА ГРЕШКА Чини се да су Американци у Дејтону направили велику грешку вјерујући да ће Бошњацима поћи за руком да мудром политиком интегришу Босну и Херцеговину и увјере Србе и Хрвате да је најбоље радити заједно. Била је то колосална грешка америчке политике. БиХ је била и остала несрећна и подјељена земља у којој, у име вјере и вјеровања, политике, историје и идентитета, функционише идеја упрошћеног поимања простора и његовог интереса.
Врбујући појединце, Србе и Хрвате за себе, и постављајући их на позиције у заједничким институцијама БиХ, СДА је обмањивала властити народ, уверавајући га да на тај начин гради заједничку државу и јача међунационалну сарадњу.
Са Алијом и без њега, СДА је била и остала деструктивна снага и генератор сукоба и подјела. Али без мита о Алији, највећој лажи подметнутој бошњачкој сиротињи, Странка демократске акције би се већ одавно нашла на политичким маргинама јер се политички истрошила и огрезла у лоповлук и неморал.
Данас је, чланству и руководству СДА, остало само да чувају моћ умрлог, лажног поштењачине и самозатајног вође, скромне памети али „великог вјерника“.
На крају, право питање је зашто је та једина и вјечно владајућа странка, код Бошњака, четврт вијека послије рата наставила са истом ратном политиком и криминалом и шта су тиме добили Бошњаци а шта Босна и Херцеговина као држава?!
Ништа, осим странпутице, и несебичне помоћи Латића.