ЉУБАВ ЈЕ ДВОСМЕРНА УЛИЦА

Да ли је одлука Подгорице да не отвори своје границе за грађане Србије ствар оправданог принципа, или неправедна политичка одлука застранелог режима?

Уместо хлебом и сољу, представници црногорских власти дочекали су прве стране туристе придошле у ову земљу по отварању граница након пандемије вируса корона сапуном и маслиновим уљем. Није, међутим, овакав дочек приређен за све туристе. Док су они из Немачке и Аустрије после стрпљивог чекања да гранични прелази буду отворени у поноћ 1. јуна дочекани више него срдачно, грађани Србије истовремено су без објашњења враћани с границе, како су јавили београдски медији, истичући да црногорске власти не може да одобровољи ни негативан ПЦР тест. Просто, сваки је Србин потенцијални преносилац заразе које у Црној Гори званично више нема.
Режим у Подгорици истиче да је критеријуме за отварање граница донео на основу „препорука Европске уније“ па тако у најмању републику бивше Југославије могу да улазе само грађани држава у којима је број оболелих мањи од 25 на 100.000 становника. На прву лопту, ова одлука делује као принципијелна пресуда донета без обазирања на баба и стричеве. Док су добродошли грађани из више од 130 држава, међу којима су и бројне афричке попут Анголе или Конга, у Црну Гору, поред Срба, не могу да уђу ни гости из САД, Француске или Италије.

[restrict]

НАЈВЕЋИ ЕВРОУНИЈАТИ Прва чудна ствар у овој одлуци донетој на основу препорука из Брисела јесте та што се о њу оглушују бројни званични станари европске куће, али је се по сваку цену држе они који још нису прешли ни дворишну капију те куће, него су још на улици. Тако је, уз мање или више формалну процедуру, улазак грађана Србије дозвољен у државе чланице ЕУ попут Хрватске, Мађарске, Румуније, Бугарске или Грчке, али не и у Црну Гору.
Ипак, црногорски режим има свако право да буде приљежнији и фанатичнији евроунијата и од еврокатолика и то право му се не може оспорити. Међутим, може му се оспорити избор критеријума на основу кога ће се одлучивати о томе који ће грађани бити добродошли у Монтенегро, а он као да је биран тако да буде препрека коју грађани Србије (за сада) не могу да прескоче. Пресудан је број оболелих на 100.000 становника, а не смртност, број тестирања или број новозаражених. Кажу, позивали су се на препоруку „струке“, али управо та „струка“, на пример стручњаци са угледног америчког Џонс Хопкинс универзитета који се сматра једним од најугледнијих у том домену на свету, тврди да је најмеродавнији податак онај о смртности. Србија ту добро стоји са само 28 умрлих на милион становника, што је за 20 мање од светског просека, а мање и од 52 у Словенији, 74 у Аустрији, 103 у Немачкој, или 222 у Швајцарској, чијим је грађанима дозвољен улазак.
„Струка“, такође, каже да се статистика о броју оболелих никако не може посматрати ван контекста броја тестираних истичући да ће број оболелих свакако бити већи у државама које спроводе опсежнија тестирања, него у онима у којим се та тестирања не спроводе. Србија и у овој статистици предњачи у односу на државе чијим је грађанима дозвољен приступ на територију Црне Горе. У Србији је, према подацима од 1. јуна, на вирус корона тестирано 247.760‬ људи, односно 35.582 на милион грађана. У Хрватској (која узгред буди речено није Подгорици узвратила љубав и отворила се за њене грађане) урађено је 66.405 тестова, или 16.168 на милион становника. Србија је по броју тестова урађених на милион становника убедљиво прва у читавом региону. Тај број у Црној Гори је мање од половине од оног у Србији (16.188), а укупно је урађено само 10.167 тестова. У овом смислу најзанимљивија је одлука Подгорице да безбедним од заразе прогласи грађане такозваног Косова на којем је, по признању приштинских власти, тестирање рађено само кад је било неопходно. До 1. јуна на простору Косова и Метохије тестирано је 15.140 људи, што је нешто више од 7.500 на милион становника и скоро пет пута мање него у Србији. Таквим просеком у тестирању могу се похвалити још и земље попут Боцване (9.251 тестиран на милион становника), или Непал (6.382), а и за њихове грађане су црногорске границе отворене.

ПОЛИТИЧКИ ПРИНЦИП? Као и много тога другог у вези са пандемијом вируса корона, изгледа да се и одлуке о отварању граница и укидању ванредног стања и других мера доносе више на основу политичких него медицинских и научних принципа. То посебно делује да је случај у Црној Гори. Ако се питање тога чији грађани могу да уђу на територију Црне Горе још и може некако подвести под ствар принципа, а не политике, како се објашњава забрана окупљања? Црна Гора је, наиме, још 25. маја обзнанила да је постала прва европска држава у којој „више нема вируса корона“. То просто значи да тамо више нема преносилаца заразе и да не постоји опасност од њеног ширења, те да би ствари требало да се врате на „редовно“ стање и поново омогући упражњавање људских права и слобода, укључујући и она на политичка и верска окупљања. Власт у Подгорици одлучила је, међутим, да од 1. јуна дозволи окупљања до највише 200 грађана. Тако се дозвољава рад диско-клубова, барова и ноћних клубова, биоскопа, позоришта и обданишта, али не и масовних литија на којима су се окупљале хиљаде и десетине хиљада грађана. Зашто ако више нема вируса корона?
Никаквим разумним разлозима, осим политичким, не може се објаснити ни став подгоричких власти да авиони „Монтенегро ерлајнса“ могу летети за Београд, али да авиони „Ер Србије“ не могу из Београда летети у Црну Гору. Да ли се „црногорским“ авионима превозе само црногорски грађани код којих више нема вируса, а оним „српским“ само кужни Срби? Ако се обични грађани не могу толико приљежно контролисати да се не може искључити могућност да су преносиоци заразе (а могу), зар је могуће да се не може редовно тестирати десет или двадесет пилота и других чланова кабинског особља? Смешна је кукњава Подгорице због тога што Београд одбијањем да да „Монтенегро ерлајнсу“ дозволу да слеће на Београдски аеродром чини некакав „злочин“ и „уводи реципроцитет, иако је рекао да неће“. То подсећа на кукњаву муслиманске и хрватске стране из времена рата када су се жалили да Срби крше примирје узвраћањем на њихову ватру. Из угла Београда, овде нема никаквог реципроцитета, јер није забрањен улазак црногорским грађанима него је само одговорено на потез који има све одлике економског рата и ничега другога.
Да се иза свега крије свима јасан политички мотив, указује и чињеница да је Подгорица овом одлуком угрозила и своје виталне економске интересе. Док друге земље којима економија у великој мери зависи од туризма, попут Хрватске и Грчке, своје границе отварају често упркос и постојећем ризику, Црна Гора је одлучила да се одрекне највећег броја својих традиционалних туриста и да то репортажом с почетка текста прикрије од својих грађана. „Ето, немачки и аустријски туристи су на граничним прелазима нестрпљиво чекали да се они отворе. Ту су дошли и пре званичног доношења одлуке како не би пропустили ни тренутак уживања у Црној Гори. Немате ви, поштени Црногорци, ништа да стрепите што вам ове године неће бити Срба“, то је порука те репортаже и многих других сличних медијских написа.
Ако српски туристи више нису добродошли, јасно је и због чега је то тако – Подгорица је Србе почела да сматра реметилачким фактором. Ваљда у тој суманутости мисли да ако затвори своје границе за Србе, неће више бити литија, или да ће оне бити мањег обима, али ту озбиљно греши, јер заборавља да на својој територији има најмање 30 посто аутохтоних Срба. Проблем литија не може се решити на тај начин. Постоје два излаза – или да се повуче спорни закон, или да се на територији Црне Горе укине право на боравак свим Србима. А чак и тада није извесно да литија неће бити, јер је познато да је на њима учествовало много и оних који се сматрају Црногорцима.
Заиста, љубав је двосмерна улица. Колико је званични Загреб показао да заиста воли Црногорце одлуком да своје границе задржи затвореним за њих, упркос отварању из Подгорице, толико и Подгорица својим потезом показује своју праву љубав према Србији. Осим ако није Божја, мајчинска или патолошка, љубав захтева реципроцитет. Мислите о томе.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *