Гојко Раичевић – Пред зору је најцрње

фото: Медија центар Београд

Да ли тродеценијска диктатура Мила Ђукановића улази у своју терминалну фазу?

Будва је још једна велика антирежимска побједа у последњих неколико недеља. Након притиска народа ослобођени су владика Јоаникије и никшићки свештеници, а сада су у Будви одбрањене слобода и народна воља. Није дозвољено прекрајање изборне воље. Будва треба да буде показатељ и светионик за будуће дане, односно колико су важни саборност и заједништво, па и поред великих неслагања, да се у борби са режимом превазилазе принципијелна неслагања, антагонизми и сујете. То је начин и одговор који сваки искрени опозиционар у Црној Гори очекује. Вјерујем да је Будва велики ударац Ђукановићевом режиму, и надам се да ће Будва на исти начин одговорити наредним искушењима која је очекују, каже у разговору за „Печат“ Гојко Раичевић, главни уредник портала ИН4С.

Како објашњавате чињеницу да грађани Источног Тимора и Фиџија у Црној Гори имају другачији третман од грађане Србије за које су у случају преласка границе предвиђене мере карантина?
Како званични подаци показују – мада нијесам сигуран колико Европа и свијет вјерују црногорским институцијама, јер и поред „корона фри“ статуса западне земље, као и оне у региону не отварају границе са Црном Гором – епидемије више нема. Но ни то не спречава режим да и даље корону злоупотребљава за спровођење антисрпске и додатно непријатељске политике према Србији, не обазирући се чак ни на последице по туризам и туристичку сезону, а које су већ сада, чини се, несагледиве. Наиме, ово је само логичан наставак политике „Срби су непожељни“. Сјетимо се одбијања пет респиратора од Србије, потом увезеног жита из Француске да не бисмо, како нам је саопштила министар економије у влади Црне Горе Драгица Секулић „зависили од увоза“, односно да не бисмо зависили од Србије. С друге стране, Црна Гора је отворила границе према Источном Тимору, Фиџију, Антигуи, Гренадинима, „традиционалним“ туристима, тако да можда и не морамо бринути о туристичкој сезони.
Свакако пред нама је врело љето, а не искључујем да ће се врелина продужити на јесен и зиму. Ђукановић је криминалац глобалног значаја, то треба да се има у виду кад се праве било какве процјене и анализе.
Упозорили сте јавност да је у току процес уклањања професионалних припадника Војске Црне Горе српске националности? Чега се режим плаши?
Експоненти политике званичне Црне Горе фалсификујући историју, изврћући свима познате чињенице, изругујући се традицији, нападајући Цркву, протјерујући Његоша из школских програма па надаље покушавају на силу и што брже промијенити цивилизацијски круг којем припадамо, и у потпуности „анестезирати“ народ, како би што мирније заборавио „партнерске“ бомбе и жртве, и беспоговорно прихватио сва режимска лутања. Ништа другачије није ни у Војсци Црне Горе, нарочито од доласка Предрага Бошковића на чело тог ресора. Срби и Руси су, и званично, „аванзовали“ у једине непријатеље, док су сви остали, па чак и они који отворено исказују територијалне претензија према Црној Гори – постали осведочени пријатељи.
У том контексту не чуде ни најновија дешавања и отпуштање војника српске националности. Министар Бошковић се плаши људи који баштине свијетле традиције српског оружја и који су спремни да „бране себе од других али и друге од себе“. Војсци данашње Црне Горе далеко су потребнији „витезови“ који ће прославити прогон српског народа током „Бљеска“ и „Олује“, слушати НАТО заповијести и, по угледу на полицајце, по потреби ударити и на Цркву.
Могуће да се убрзана хомогенизација у редовима Војске Црне Горе спроводи и у циљу отпуштања свих оних који би, вођени етичким принципима и вјерским увјерењима, могли да одбију евентуално наређење претпостављених да реагују против грађана – у случају поновног покретања свенародних литија, на примјер.
Хапшење владике Јоаникија показало се нимало мудрим потезом режима. Како га објашњавате?
Наш народ каже – „Пред зору је најцрње“. Тродеценијска диктатура Мила Ђукановића улази у своју терминалну фазу, па су његови, као и поступци његових саучесника, све мање смислени. Посљедњим поступцима дискредитовали су се чак и у очима њихових гласача, а не помажу ни све јасније и оштрије критике са релевантних међународних адреса.
Такође, не треба сметнути са ума ни чињеницу да је Ђукановић константно окружен гомилама ласкаваца, полтрона и активиста, да се обогатио преко сваке мјере, као и да га један дио данашње Црне Горе поистовјећује и са државом, али и са законом. Све то је допринијело да он изгуби везу са народом, сваку мјеру и осјећај за потребе других. Његов „десант“ на Цркву – вјернике, свештенике СПЦ, па и на владике, убједљиво говори у прилог овој тези. Управо овим потезом починио је политичко „самоубиство“. Литије су својеврстан „референдум“, на којем је актуелни предсједник Црне Горе „потучен до ногу“.
Да ли је дочек владике у манастирима и градовима широм Црне Горе показао да су промене у рукама народа, и да су оне неминовне?
Дочек владике Јоаникија у манастирима и градовима широм Црне Горе недвосмислено показује оно што чак и режимски „истраживачи“ јавног мнијења, већ деценијама, морају да признају – Цркви се највише вјерује. Хапшење владике и још осам свештеника, а затим и одређивање 72-часовног притвора изазвало је оправдани револт народа који је резултирао и протестима, од Будве до Берана. Полицијска репресија над вјерним народом који је захтијевао правду за своје свештенике, као и поступци тужилаштва остаће уписани у књигу бешчашћа, коју црногорски режим исписује преко три деценије. Ипак, народ је побиједио. Под притиском свакодневних протеста широм Црне Горе, и вјерника који су од девет часова, испред Основног суда у Никшићу, ишчекивали одлуку у вези са статусом владике и свештеника – режим је попустио! Ово је неизмјерно значајна побједа, која је показала снагу народа. Она би могла бити оно „зрно соли“ које је помињао цар Лазар, а којом бисмо могли „осолити“ све наше будуће побједе.
Три асоцијације на помен вашег имена су хапшења, привођења и претње смрћу. Недавно сте опет добили претеће поруке, које садржине? Како изгледа живот на првој линији борбе?
Мој новинарски ангажман у Ђукановићевој Црној Гори праћен је репресијом од стране полиције, хапшењима, пребијањем, радом тужилaштва које спроводи монтиране случајеве, срамним пресудама судова.
То је судбина Србина из Црне Горе који се не мири са неонацистичким системом који господари тим провизоријумом.
Последњи насртај десио се почетком ове године. Ухапшен сам, заједно са уредником портала „Борба“ Драженом Живковићем, због преношења вијести објављене у „Вечерњим новостима“. Чињеница је да је ИН4С објавио истину да се чула експлозија у вили „Горица“ и то тврдим и данас. Немогуће је побројати све пријетње које су упућене ИН4С-у, са разних адреса. Последња је стигла као „честитка“ за 21. мај – дан бруталне крађе народне воље и увода у стварање онога што Црна Гора данас јесте – приватна држава Мила Ђукановића. Једна од порука овако гласи: „Биће крви! Мислите да можете радити шта хоћете и колико хоћете без икаквих посљедица? Мислите да сте анонимни и да не знамо који сте? Знамо тачно и који сте и гдје живите и гдје вам раде најмилији! Има да вам побијемо све, цијеле породице да вам истражимо од дјеце у зипци па до најстаријега у фамилији. Коров се из корјена чупа. Бит ће крви!“
ИН4С свакодневно извештава о репресији над Србима у Црној Гори. Да ли постоји идеја да проширите формат, можда на неки начин повежете српске тачке, Подгорицу, Београд, Бањалуку, зашто не и Косовску Митровицу…?
Управо ће то бити потврда успјешности нашег рада и потврда оправданости постојања интегралистичке идеје коју гаји ИН4С и промовише пуних 12 година. Таква идеја постоји, и ми ћемо се свакако потрудити да је реализујемо, тим прије што је сматрамо неопходном и корисном у циљу што објективнијег информисања и заштите интереса српског народа у Црној Гори, а и шире. Свако зло није за зло, каже народна мудрост а потврђује се на примјеру ИН4С. Ако Бог да, ускоро креће са радом и београдска редакција ИН4С-а са квалитетном видео-продукцијом и низом занимљивих садржаја, која ће свакако унаприједити квалитет наше понуде и учинити нас видљивијим још већем броју људи. План је да до јесени будемо кадровски и технички спремни за реализацију пројекта ИН4С ТВ. Очекујемо да ћемо у перспективи, поред београдског, имати и ТВ студио у Бањалуци и Косовској Митровици, а за то нам су потребне и продукцијска и кадровска подршка. Уосталом, видјели смо да можемо. Портал ИН4С је био извор са кога су „пили“ Срби жељни правде, истине и свенародног сабирања, а са телевизијом то ће бити лакше, видјећемо.

ОСТАВИТИ ПО СТРАНИ ЛИЧНЕ АНТАГОНИЗМЕ

Да ли је опозиција препознала значај овог тренутка и у којој мери показује спремност да превазиђе међусобне разлике и на предстојећим изборима наступи уједињено?

Дакле, после три деценије бављења криминалом, водећи политику, Ђукановић је развио изванредну мрежу која покрива сјеверну и јужну хемисферу, од Москве, преко Брисела, Лондона, Вашингтона, Њујорка, Емирата, па назад преко Тел Авива и Београда. Oпозиција у Црној Гори након последњих пораза које је претрпио Ђукановић последњих дана, надам се да схвата колико је важан заједнички наступ и пред међународном заједницом и на наредним изборима.
Само заједничким наступом, занемарујући поредак на заједничкој изборној листи и број мандата које ће добити у предизборној међусобној подјели, можемо бити сигурни да ћемо добити слободу. У противном добићемо агонију у продуженом трајању, криминалце који ће спроводити још четири године терора и опозицију која ће доживјети судбину да их народ с правом презире. Знајући опозиционе лидере сигуран сам да ће препознати моменат, оставити по страни личне антагонизме и ускостраначке циљеве и, за добро свих, стати у једну колону, која ће несумњиво донијети побједу разума и дуго чекану слободу над криминалним режимом.

Један коментар

  1. Gospodin Raicevic je “nase zrno soli” – pravi Bozji Dar.
    Propasti necemo, porucuje nam samouvereno sa
    svakim djelom Njegovim. Srecno mu bilo sve sto je
    naumio – i njemu i nama

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *