Економијом до признања

Куртијев „царински потез“ пред сам одлазак с места премијера само је наставак политике која би корак по корак нашу јужну покрајину требало да одведе ка даљем учвршћивању самопроглашене независности

Дан уочи одлуке Уставног суда такозваног Косова, којом је одобрено именовање Авдулаха Хотија за новог мандатара за састав тамошње владе, у Приштини су присталице Покрета Самоопредељење одржале „пробу протеста“. Тражили су и расписивање избора, а вршилац дужности премијера „Косова“ и лидер Самоопредељења Аљбин Курти, који се нешто раније оградио од овог пробног протеста, поздравио је своје окупљене присталице с балкона владе, после чега су активисти те странке почели да се разилазе.

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА Нешто касније, готово у поноћ између среде и четвртка (28/29. мај), Уставни суд Косова одлучио је да је у складу с Уставом „Косова“ декрет председника Хашима Тачија о одређивању Авдулаха Хотија из Демократског савеза Косова за мандатара за премијера, чиме је створена могућност за формирање нове владе.
Курти не скрива огорченост и бес речима да се Уставни суд „ставио на страну државних отмичара“ и најављује да ће тек одлучити о наредним политичким корацима. После ових речи сви су се присетили протеста и нереда у Скупштини које су правили Курти и његове присталице. Ту су и подсећања да покрет Самоопредељење иза себе има младу популацију, као и наклоност цивилног друштва. Како пише берлински „Тагесцајтунг“, према последњим анкетама, Самоопредељење би на новим изборима достигло чак 40 одсто гласова. „Тагесцајтунг“ наводи да су друштвене поделе на Косову „појачане под притиском америчког специјалног изасланика Ричарда Гренела да се коначно пристане на размену територија између Србије и Косова“.
И други европски медији слично извештавају о приштинском сукобу, попут бечког „Стандарда“ и швајцарског „Ноје цирхер цајтунга“, уз заједничку опаску да је Курти виђен као сметња промени граница.

[restrict]

ЦАРИНЕ И ПРЕГОВОРИ Као додатни потез којим још више ојачава властити имиџ националисте и подилази најширој популацији, такође натопљеној национализмом и мржњом према Србима, Курти је, као премијер у одласку, иницирао да косовска влада, у оквиру измена и допуна Одлуке о реципроцитету, усвоји низ мера које подразумевају забрану увоза производа из Србије ако на роби и пратећим документима није назначено „Република Косово“.
Не треба заборавити да су управо те мере и такса од 100 одсто на српску робу и биле предмет америчког притиска како би се оне укинуле и преговори с Београдом кренули с мртве тачке, што је назначено и подршком одлуци суда специјалног Трамповог изасланика за Косово Ричарда Гренела.
На поштовање одлуке суда позвала је и Европска комисија. Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак каже да је разочаран новим мерама реципроцитета које је увела одлазећа влада у Приштини, уз подсећање да ЕУ очекује од обе стране у дијалогу да примене и поштују раније постигнуте договоре.
Он, међутим, није коментарисао Тачијеву изјаву, дату неколико дана раније, да нема воље да учествује у преговарачком процесу који предводи Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније (ЕУ) за дијалог Косова и Србије. Тачи сматра да се само с руководећом улогом САД успешно може окончати дијалог са Србијом а да, ето, охрабрује и изражена воља ЕУ у том правцу.

ПОЛИТИЧКА ИГРА Тренутна дешавања и сукобе међу главним приштинским актерима дипломата и бивши амбасадор Владислав Јовановић види као један мизансцен у политичкој игри албанских политичара којом они купују време док не виде какав ће бити исход избора у Сједињеним Америчким Државама у новембру.
„То је игра коју су Албанци научили да играју за време старе Југославије и касније, а то је да добијају на времену. Они нису задовољни Трамповим погледом на преговоре, жале за старим временима и ишчекују да би исход америчких избора могао да преокрене ствари у њихову корист. Зато им је у интересу да унутрашњим компликовањем односа са сталним променама, претумбавањима која на први поглед изгледају драматично, добију у времену и да одложе преговоре колико дуже је могуће, чекајући можда нека боља времена“, рекао је Јовановић за „Косово онлајн“. На тај начин, како каже Јовановић, они задржавају обе могућности – и да не прекину успостављене контакте и сарадњу са садашњом администрацијом, и да буду припремљени за динамичан рад на терену уколико на власт дође „дубока држава“.
У том контексту ни мере реципроцитета и инсистирање на „Републици Косово“ у царинској декларацији нису само Куртијев хир и пркос према онима који га смењују. Ако не јавно, то тајно мисле и његови противници јер управо је тим путем и отваран поступак учвршћивања прокламоване независности и државности творевине створене на НАТО бомбама.

УНМИК-ова ОВЛАШЋЕЊА Ако се вратимо двадесетак година уназад, после НАТО бомбардовања СРЈ, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН територија Аутономне Покрајине Косово и Метохија стављена је под управу међународне заједнице, а вођење њеног цивилног дела поверено је Уједињеним нацијама и за то је основана посебна Мисија УН за Косово (УНМИК).
Косово је, како подсећа Центар за регионализам у својој студији „Мониторинг имплементације договора између Косова и Србије у области слободе кретања људи и робе“, постало посебна царинска територија, с тим да су овлашћења у креирању и спровођењу спољнотрговинске политике Косова пренета на УНМИК.
Од тог тренутка, наводи се у овој студији, поставља се питање уређивања трговинских односа између царинских територија Косова и остатка Србије.
У почетку је Србија настојала да још увек третира трговину са Косовом као унутрашњу трговину, иако се радило о засебним царинским територијама. Србија је ефективно признала Косово као посебну царинску територију чином потписивања Централноевропског споразума о слободној трговини из 2006. године (ЦЕФТА), пошто је УНМИК био једна од страна уговорница у име царинске територије Косова, у складу са овлашћењима датим Резолуцијом СБ 1244, што значи да је креирање и извршење спољнотрговинске политике за Косово било у рукама те међународне мисије.
Од потписивања ЦЕФТА споразума интензитет трговине између Србије и Косова се повећава, али до нове кризе у односима долази 2008. године, након што су привремене косовске институције у Приштини једнострано прогласиле независност. Од тог тренутка власти у Приштини покушавају да маргинализују улогу УНМИК-а и настоје да преузму овлашћења да креирају и спроводе спољнотрговинску политику Косова.
Ова одлука Приштине је довела до прекида промета робе између Косова и Србије, пошто је Царина Косова почела да користи царинска документа са натписом „Република Косово“ и одустала од УНМИК-овог царинског печата.

(НЕ)ЈЕДИНСТВЕНА ЦАРИНСКА ТЕРИТОРИЈА Царинска служба Републике Србије, како се даље подсећа у споменутој студији, одбила је да дозволи улаз било које робе на територију Србије са таквим пратећим документима. Иако је ово значајно компликовало трговину Косова и остатка Србије, део робе је стизао у Србију путем реекспорта преко Црне Горе и Македоније, са царинским документима тих држава уз назначено порекло са Косова.
Тада је отпочео технички дијалог Београда и Приштине под покровитељством и уз посредовање Европске уније. Уз сагласност Београда (када је Борис Тадић био председник) успостављена је мисија Европске уније на Косову (ЕУЛЕКС), која је преузела део овлашћења УНМИК-а, по плану УН од 26. новембра 2008. План УН од 6 тачака потврђује да је Косово јединствена царинска територија. Међутим, једно од важних питања у вези са царином је питање граничних прелаза на северу Косова, прелаза број 1 и 31 познатијих као Јариње и Брњак који треба да остану под међународном контролом.
Царинске дажбине наплаћене на овим прелазима дуж административне линије раздвајања са Србијом биле су намењене за развој локалних заједница. Ово је од велике важности пошто је северни део Косова насељен српском националном већином. Будући да Царина Косова није могла да успостави своје испоставе на Јарињу и Брњаку, она је успоставила Царински пункт у јужном делу Косовске Митровице, под контролом приштинских власти.
Ово је значило да у пракси Косово није функционисало као јединствена царинска територија, јер је царинску територију Косова чинила само територија јужно од реке Ибар (јужни део Косова), док Северно Косово које није у саставу царинске територије Косова није у потпуности примењивало ни пореске и царинске прописе Републике Србије. Тиме је Северно Косово дефакто постало слободна трговинска зона.
Власти у Приштини су покушале насилно да успоставе свој суверенитет на северном делу Косова, али нису успеле.
Преговори између власти Београда и Приштине о техничким питањима почели су 2011. године у Бриселу, уз посредовање институција ЕУ. Једно од главних питања у вези с трговином робом између царинске територије Косова и царинске територије остатка Србије било је питање прихватања косовских царинских докумената и царинског печата у ситуацији после проглашења независности институција из Приштине. Србија није прихватала документа која нису „статусно неутрална“ и онемогућавала је увоз и транзит робе с документима на којима је писало „Република Косово“. Али будући да је извоз робе с Косова у Србију релативно мали и да су пронађени канали којима се обављао реекспорт робе, није било много препрека трговини робом између Косова и Србије.

КОСОВО СА ЗВЕЗДИЦОМ Међутим, усред техничких преговора који су се водили у лето 2011. године, а пре постизања договора, приштинске власти су увеле блокаду на увоз робе из Србије на Косово јер су сматрале да и Србија то чини с њиховом робом која иде у Србију због неприхватања докумената. Штавише, институције из Приштине су покушале да остваре и контролу над административним прелазима на северу Косова (Јариње и Брњак) уз помоћ специјалних полицијских снага и размештањем косовских царинских службеника. Становници са севера Косова српске националности су се побунили и блокирали су путеве. Крајњи исход је да је КФОР преузео контролу над поменутим прелазима. У октобру 2011. године постигнуто је компромисно решење у вези с косовским царинским документима и печатом. Наиме, Србија је прихватила примену печата на коме стоји „Царина Косова“ али без назива „Република Косово“ на царинским декларацијама, а да би „Косово“ учествовало на регионалним скуповима и у раду регионалних организација и тела, договорено је да „Косово“ буде представљено као „Косово*“ (са звездицом).

ОДСЕЦАЊЕ ОД СРБИЈЕ Најзначајнији договор који је постигнут у склопу техничког дијалога Београда и Приштине под окриљем ЕУ је Договор о интегрисаном управљању административном линијом. Он предвиђа заједничко управљање царинском линијом, што ће постати и стандард у Европској унији, и обухвата обављање царинске и имиграционе контроле на једном месту на административној линији између две царинске територије. На административним прелазима на северу Косова, Јариње, односно Рудница и Брњак, предвиђена је значајнија улога ЕУЛЕКС-а.
По усклађивању овог договора није одмах дошло до његове примене, иако је Влада Србије званично прихватила његову примену 6. децембра 2012. године. Најтеже је било применити овај договор на прелазима на северу Косова јер је постојао отпор локалног српског становништва. Они су изнели бојазан да ће остати одсечени од Србије јер ће процедура бити компликована и неће моћи да добијају робу из централне Србије која им је свакодневно потребна. Пристали су тек након писмене гаранције и обећања Владе Србије да ови прелази никада неће функционисати као гранични и царински прелази, да би у међувремену ови прелази постали то што је речено да неће бити.
Водећи се искуством да им сви досадашњи захтеви и поступци, у почетку немушто оспоравани од међународне заједнице (Запад), а касније прихватани као „реалност“, иду наруку, и најновији потез у вези с реципроцитетом и називом „Република Косово“ повучен је како би једног дана био „реалност“ а независност „Косова“ неупитна. Уосталом, зар и САД не инсистирају, пре свега, на економским односима. Остало би, по тој доктрини, следило само по себи…

[/restrict]