У канџама обавештајног чопора

Темпиране „случајности“ нам говоре да ни пандемија вируса корона не може променити антисрпско усмерење неких обавештајних служби у нашем окружењу

Док се већина светских обавештајних служби, посебно оних најјачих и најмоћнијих, прилагођава великим променама геостратешких околности које је пореметила биолошка опасност, неке службе из нашег окружења то игноришу и не мењају ни тежиште ни усмерење. То не изненађује јер те службе такорећи и немају тежиште рада, зато што су усмерене једино и искључиво против Србије и српског корпуса. Утисак је да само због тога постоје, и да их интересује искључиво „српска опасност“. Такво усмерење није успела да промени ни епидемија вируса корона. Понашају се као да друге опасности за њих не постоје, чак ни тероризам. Такво усмерење имају хрватске, црногорске, македонске, бошњачке, „косовске“, па донекле и албанске обавештајне службе, што представља латентну опасност по безбедност Србије и Срба на Балкану уопште.

[restrict]

СЕРИЈА „СЛУЧАЈНОСТИ“ Тренутно је актуелна серија „случајности“ којима се провоцирају Србија и српски народ, а којом се засигурно управља из једног центра.
Започела је емитовањем песме хрватског певача и декларисаног усташе Марка Перковића Томпсона на црногорској државној телевизији, и то на Дан победе над фашизмом. Наравно, уследило је објашњење да је у питању „случајност“ и да се поткрала грешка.
Затим је Северна Македонија штампала поштанску марку у знак некакве захвалности Хрватској, која приказује Хрватску у границама бивше НДХ. И то је била „случајност“ и грешка која се не би могла поткрасти ни основцима, али све је исправљено. Како се та исправка не би протумачила као наклоњеност Србији, председник Северне Македоније Стево Пендаровски је „случајно“ након тога дао изјаву како подржава „државу Косово“ у садашњим границама.
И у БиХ се догодила „случајност“, да први пут у Сарајеву буде служена миса усташким злочинцима, под познатим објашњењем да су у питању „блајбуршке жртве“.
Да не би остали по страни, приштинско руководство је „случајно“ баш сада вратило таксе на српску робу.
Ових дана се „случајно“ поткрала и „грешка“ на интернет-презентацији ЕУ, којом је велики српски научник Никола Тесла означен као „знаменити Хрват“. Нема везе што су Теслину фамилију побиле усташе, и то само зато што су Срби. И та „случајна грешка“ је исправљена, али само накратко, да би се ствар вратила на почетак и Тесла је за ЕУ остао Хрват. Тек да се види чија се тамо слуша, без обзира на истину.
И опет „случајно“, баш сада су два српска младића претучена у Вуковару од стране хорде дежурних батинаша хрватског режима, „Бед блу бојса“.

ХРВАТСКИ УТИЦАЈ Премного је „случајности“ и за оне најлаковерније, поготово што су у провоцирању Срба и Србије заступљени сви из нашег окружења који нам не желе добро. Прва асоцијација јесте да је у питању директива и координација од стране истог газде, кога другог него ЦИА. Међутим, већ и површна анализа показује да ове „случајности“ не повезује само то што су антисрпске. Како објаснити то што су такорећи све у вези с усташама и Хрватском? Само проусташки кадрови хрватских обавештајних служби могу смислити и лансирати баш овакве истовремене провокације. Право питање је – одакле њима таква моћ да утичу на друге? Једино објашњење је поменута преокупација моћних обавештајних служби престројавањам у вези с биолошким опасностима, где насталу празнину у руковођењу, са нечијим одобрењем или самоиницијативно, користе хрватске обавештајне службе како би додатно ојачале свој утицај на Балкану.
Нема сумње да Хрватска злоупотребљава своју позицију члана ЕУ и НАТО-а, па и тренутно председавајућег ЕУ, како би преко својих обавештајних служби и дипломатије утицала на друге. Успевају да утичу на Црну Гору, Македонију, лажну државу Косово и муслиманско-хрватски ентитет у оквиру БиХ, који рачунају да им Хрватска може помоћи (или одмоћи) на путу у ЕУ или НАТО-у. Њихову сарадњу подстичу заједнички елементи злочиначке историје који се пресликавају на данашњицу. Ништа се не дешава случајно и, ако се бар донекле познаје историја, све добија смисао. Новом хрватском државом од њеног стварања управљају проусташки кадрови који на темељима старих веза и акција граде модерну сарадњу. Тако се присећају старих усташких веза са црногорским фашистом Секулом Дрљевићем и македонским сепаратистичким покретом ВМРО. Када се чудимо антисрпском понашању Македонаца и њиховој вези с проусташким режимом у Загребу, треба знати да је то традиција. Краља Александра у Марсељу убио је члан ВМРО Владо Черноземски, кога су за тај терористички акт обучили највећи усташки злочинци (а садашњи хрватски идоли) Јуре Францетић и Вјекослав Лубурић Макс у усташком војном кампу Јанкапуста у Мађарској.

УСТАШКЕ ВЕЗЕ Многи мисле да су хрватске обавештајне службе највећи утицај оствариле на приштинско руководство, али није тако. Највећи утицај имају на црногорско руководство. Без обзира на то што су са Албанцима „браћа по оружју“, они имају своју матичну државу и јаку централну албанску обавештајну службу која их све време држи под контролом као експозитуру. Сем тога, иако Албанци у свом антисрпском деловању користе искуства и прљаве методе притиска које су усавршиле хрватске службе, они имају своју оригиналну антисрпску стратегију. Једино су црногорски руководиоци давно донели одлуку да хрватску антисрпску стратегију прихвате у целини као своју, чиме су постали потпуно зависни од хрватских саветника, инструктора и обавештајних служби. Био је то дугорочан план насилног одвајања Црне Горе од Србије и приближавања Хрватској на темељима давне сарадње Секуле Дрљевића са Антом Павелићем, уз лажну тезу да су Црногорци динарски народ који нема никакве везе са Србима нити са Словенима уопште.
Стицајем околности, модерну црногорску сарадњу са усташама подстакао је један генерал ЈНА као саветник Мила Ђукановића. Иако се представља као фанатични антифашиста и Србин, тај генерал није видео фашисте у хрватском државном апарату него у српском. Први је рекао да црногорски пут у Европу не води преко Београда него преко Хрватске, и његови савети су прихваћени. Уследило је чврсто повезивање још у време Стјепана Месића, без обзира на то што су хрватским обавештајним службама руководили усташки кадрови из емиграције, препуни мржње према свему што је српско. Они су веома успешно своје ставове уградили у црногорску стратегију. Све је почело инсистирањем на разликама у односу на Србе и вештачким стварањем црногорског језика и културе, а након тога уследили су дискриминација, притисци и прогон по узору на Хрвате, да би се наставило оним што данас гледамо – жестоким нападима на СПЦ. Упорно копирање хрватске стратегије наступа према српском корпусу оправдано брине српски народ, који се пита да ли ће се режим Мила Ђукановића негде зауставити или ће до краја наставити злочиначким путем као Хрвати.

ЕКСПОЗИТУРА У ЦРНОЈ ГОРИ Дуготрајни перфидни рад хрватских обавештајних служби на удаљавању Црне Горе од Србије и потчињавању Хрватској одавно има обрисе велике обавештајне операције. О томе су се изјашњавали и највећи хрватски политичари. Познати хрватски лингвиста, покојни Далибор Брозовић, један од оснивача ХДЗ-а (био на функцији заменика председника Хрватске), својевремено је на питање „зашто просечњаци из Црне Горе добијају прилику да бране докторате у Загребу“, одговорио: „Да, све је то истина, у питању су дилетанти, али су нам потребни као наша експозитура у Црној Гори, јер треба да раде на доказивању различитости црногорског идентитета у односу на српство и на приближавању Црне Горе Хрватској, па су им потребна научна звања, како би њихове тезе добиле привид научног истраживања и како би њихова реч имала бољи одјек и тежину у црногорској јавности.“
Не може бити јасније речено, тим више што је Брозовић употребио реч тако значајну у раду обавештајних служби – „експозитура“. Чудно је како се злочиначка историја понавља. И Секула Дрљевић, чије идеје некритички прихвата садашњи црногорски врх, завршио је студије у Загребу, а током сарадње с Павелићем лансирао је тезу да је „агресивна“ српска политика крива за све проблеме на Балкану. Ове лажне оптужбе чине се тако актуелне и у овом тренутку.

НЕПРЕСТАНИ ХИБРИДНИ РАТ Разоткривање и неутралисање активности обавештајног „чопора“ који угрожава безбедност Србије и српске интересе на Балкану неће бити лак посао.
Хибридни рат који спроводе западне обавештајне службе против Србије води се непрестано. Од међународних околности зависи само интензитет и обим прљавих метода. Кроз фамозну борбу против „руског малигног утицаја“ спроводи се идеја слабљења Србије и промене њене стратешке политичке оријентације. Без обзира на сва декларативна изјашњавања, потпуно је јасно да се не прихвата српска суштинска независност и војна неутралност. Тешко да ће НАТО одустати од покушаја да у потпуности овлада Балканом, а с њиховог становишта исто тако је важно уништење сваке помисли да мале државе могу бити потпуно независне. Они на ту идеју гледају као на „опасан вирус“ који може „заразити“ и оне државе које су већ под њиховом доминацијом.
Јасно се види да с руковођењем и усмеравањем унутрашње агентуре коју су моћне западне службе оформиле у Србији нешто није у реду. Конфузија се најбоље види код дела агентуре која покушава да утиче на резултате предстојећих парламентарних и локалних избора. Не може се рећи да је комплетан агресивни део српске опозиције страна агентура, али је неспорно да међу њима постоје утицајне личности чије се активности усмеравају из иностранства. Нормално би било да их тај страни фактор (или „ванземаљци“, како их сами зову и њихову помоћ очекују) присили да се уједине и заједно наступају како би представљали већу политичку снагу, а они су од почетка епидемије короне расцепкани, посвађани и не знају шта хоће – да ли насиље, да ли бојкот, да ли излазак на изборе или нешто треће. Интересантно је да им тренутно већу подршку дају из поменутих држава нашег окружења, посебно из Хрватске, него велики и моћни, што им ствара нервозу и страх да су остављени на цедилу. Тајни састанци с дипломатама (обавештајцима) проредили су се а тајновити одласци у иностранство потпуно су обустављени.
Није овде у питању само пандемија и биолошка опасност него поред тога и оно што се дешава у америчком обавештајном систему. Све се јасније види да амерички председник Доналд Трамп тек пред крај свог мандата успева да успостави стварну контролу над неким америчким обавештајним службама (има их 17), што мења усмерење њихове агентуре у складу с Трамповом политиком, док је добар део тог апарата и даље тајно под утицајем неког другог центра моћи – да ли демократа, „дубоке државе“ или моћних појединаца и група. Додатну конфузију у руковођењу њиховом агентуром у Србији ствара чињеница што неки подржавају Трампа, а неки су против њега. Та ситуација ће се разбистрити тек када амерички председник, ма ко то био, буде у потпуности контролисао америчку администрацију, и када она престане да омета и угрожава њега лично и његову политику.
Сасвим је нормално да пажња нашег обавештајно-безбедносног система буде концентрисана на велике опасности од великих и моћних обавештајних служби. Међутим, у томе се крије опасност да занемаримо и потценимо деловање малих и слабих из нашег окружења, који већ јесу или желе да буду у обавештајном систему НАТО-а, а који имају непријатан континуитет у деловању против Србије и српског корпуса. Те мале службе из нашег окружења, појединачно гледано, за нас су решив проблем и релативно мала опасност. Међутим, истовремени координисани напад хрватске, албанске, „косовске“, бошњачке, црногорске и македонске обавештајне службе је нешто сасвим друго, јер има све елементе напада „чопора“. Серија „случајности“ нам говори да се управо то догађа. Код напада „чопора“, једни вам одвлаче пажњу док су вам други ван видног поља и „иза леђа“. Зато се опасности од прљавих игара и обавештајних акција не смеју потцењивати ни онда када су у питању мале и слабе обавештајне службе. Док нас жестоко нападају, по већ устаљеној пракси сви заједно оптужују Србију да се меша у унутрашње ствари других земаља. То је постала провидна и отрцана теза која неће спречити Србију да помогне српском народу свугде где је угрожен, а тренутно је најугроженији у Црној Гори.

[/restrict]