Музичари заједно а одвојенo у сценарију #OstaniKodKuce

Глобални удар на музичаре

Када се заврши светска пандемија, преброје жртве и преживели, у свету неће више ништа бити исто. Живот само у кући све нас је променио. И у свету уметничке музичке парадигме и искуства се радикално мењају, можда заувек

Забрана масовних окупљања, која је затворила позоришта и концертне сале, донела је отказивања концерата широм света. Овај глобални удар на музичаре оставиће за собом хиљаде уметника на ивици егзистенције. Врло једноставно, они који живе само од концерата, које спремају вежбајући месецима и годинама, ако не наступе, неће бити плаћени, ergo, неће моћи да преживе. На срећу, многи су се брзо прилагодили, покушавајући да продуктивно и креативно премосте тешка времена, пружајући позитиван пример промена.
Бројне сале, организације и музичари искористили су предности интернета, где се приказују снимци опера, балета и концерата, али и преносе уживо наступи у кућном амбијенту. Метрополитен опера, Бољшој театар и друге светске позоришне куће приказују своје снимљене продукције. Све је углавном бесплатно, што омогућава већем броју публике да ужива у елитној класичној музици. И, што је најважније, снимци су врхунски професионални, да би се разликовали од уобичајених home made снимака на Јутјубу. Тако смо недавно могли да уживамо у кућном концерту легендарног виолинисте Максима Венгерова са челистом Борисом Андријановим и пијанистом Петером Лаулом, коме је у једном моменту присуствовало више од 1.500 људи од 20.000 колико их је било у тоталу до сада, што је много више од највеће концертне сале. Из собе стана пијанисте Лаула, који је свирао на свом прекрасном Бекштајну, чули смо клавирски Трио оп. 50 Чајковског, Моцартову виолинску Сонату и Шубертову Фантазију у врхунском извођењу. Истовремено смо поближе упознали уметнике које иначе виђамо с дистанце концертне сцене и из близине гледали њихове скупоцене гудачке инструменте (Страдивари, Монтањана). Има се утисак да смо постали кућни пријатељи са великим уметницима који нам отварају своје станове свирајући, које гледамо у кућној гардероби, окружене породицом, бебама и бакама и кућним љубимцима. Надам се да ћемо овај аспект заборавити кад прође пандемија, јер желим да своје идоле доживим као богове који доносе боговску уметност међу нас.
Можда је овај кућни начин концерата демократскији, мање елитистички начин презентовања класичне музике, али у сваком случају није исто као присуство у концертној сали. Гледајући снимак, макар и пренос уживо, ми смо само посматрачи, али не и сведоци креативног чина стварања музике. Јесте свима доступно, без обзира на цену карте, место или обавезну гардеробу, али ипак не удишемо исти ваздух као и музичари испред нас. Нисмо заиста заједно.
Сасвим различит и величанствен је доживљај опере из Метрополитена у Њујорку, који бесплатно емитује своје продукције на свом веб-каналу сваке вечери, а доступне су 24 часа, до нове пројекције. Тако је многе обожаваоце обрадовала 6. априла Ана Нетребко у главној роли спектакуларне продукције опере Аида из 2018. у којој су осим ње, Рускиње, још двоје солиста из бившег СССР-а играли главне роле – мецосопран Грузинка Анита Раквелишвили у улози Амнерис и Летонац тенор Александрс Антоненко у улози Радамеса. СССР узвраћа ударац – најбољим музичарима на свету. Код нас су Народно позориште и Мадленианум омогућили гледање представа преко веб-канала.
Користећи нове технологије музичари успевају да свирају заједно –видео-конференције и скајпови нови су начини да буду у музици заједно а физички одвојени. Музичари Српског народног позоришта свирали су заједно од куће италијанску партизанску песму Bella ciao, која је постала хит на нету и светска химна отпора очају пандемије. Иако је свет на паузи, и даље треба да радимо оно што умемо. Карантин је инспирисао и нове композиције, за које се надамо да ће ускоро бити само подсећање. Бенд Хладно пиво објавио је онлајн песму оптимизма Ово ће проћи, по правилима социјалног дистанцирања сви уметници снимали су из својих домова. Парни ваљак je снимио у карантинским условима нову верзију старог хита који пригодно поручује Дигни главу, не дај се, пјевај пјесме љубавне.
Због финансијске пропасти слободних уметника у доба короне, музичари су се широм света обратили својим владама да смисле начин да ово стање ублаже. Основане су организације самопомоћи (Help Musicians, Arts Council England), али то неће решити проблем на дуже стазе. Код нас је Координациони одбор уметничких удружења упутио допис Министарству културе са молбом за било који облик помоћи самосталним уметницима. Организација за колективно остваривање права интерпретатора ПИ је послала молбу Влади Републике Србије да се члановима помогне формирањем фонда за помоћ уметницима, како би егзистенцијално угрожени што пре добили финансијску помоћ. Видећемо шта ће од тога бити.
Ништа нам више не говори о човечанству и универзалним људским тежњама од уметности и музике, живе баштине која изазива огромно задовољство и утеху. Истраживање доказује да музика лечи. Поред доказаног Моцарт ефекта, правој музици је довољно 13 минута да се ослободимо туге, негативних мисли, смањимо мишићну напетост, да се осећамо мирно и задовољно и да боље спавамо, а само девет минута да постанемо активни и срећни. Студенти који током предавања, учења или док спавају слушају класичну музику имају боље резултате на испитима. Ово је тренутак када се младима отварају хоризонти класичне музике доступније него икада пре, а само ће народ који је способан да препозна садржаје изван пуког преживљавања и економског добитка имати цивилизацијску вољу да настави. Ако је музика важан део људског живота, лек за превазилажење тешкоћа модерног живота, онда је помоћ музичарима у овом тешком периоду витална за све нас и цивилизацију.