КО НЕМА СВОЈЕ УЗИМА ТУЂЕ

Срби да се опамете и за почетак поунијате. Папа Лав XIII дајући пуну подршку Католичком конгресу у Загребу 1900. године изричито је рекао „да у будућности сви римокатолици српских земаља морају прихватити хрватско име“

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Ударају на Србе и Србију. Из региона и шире. Није нам првина. Одупрећемо се и Богу хвала преживети. Српски непријатељи очекују да ће нам коначно доћи главе. Варају се. Сачуваћемо се.

ДОМЕТИ ПРОСВЈЕТНЕ ПОЛИТИКЕ Цитираћу неколико реченица из архивских папира објављених у тексту Боривоја Милошевића Домети Аустроугарске просвјетне политике у Босни и Херцеговини (1878–1914), Историјске свеске, број 5, Андрићев институт, мај 2014, стр. 6–11).
„Половином 1892. године у Требињу је затворен прота Сава Пјешчић, јер је у цркви пред народом проповједао да се деца не шаљу у комуналне школе, пошто се у њима не спомиње име српско, већ хрватско и не учи ћирилица. Прота је након 15 дана затвора пуштен уз кауцију од 2000 форинти.“
„Усљед притисака на српске конфесионалне школе и наметање хрватских школских књига као обавезних у настави, српска дјеца су често напуштала школу, или су из школе бивала искључена уколико су одбила да уче из таквих уџбеника.“
„Наредбом Земаљске владе од 6. јуна 1879. године одређено је да наставни језик у школама буде хрватски, касније назван ’земаљски’ и ’босански земаљски језик’.“
Такав је био однос према Србима и православљу пре једног века ил мало више. Има ли неке разлике у односу на данашње Србе и Српску православну цркву?
У Сарајеву, одакле су Срби већином побијени или протерани, римокатолички надбискуп уз подршку Ватикана држи, после 75. година, мису убицама Срба православне вере. Имали горег злочина за Ватиканску курију, НАТО чимбенике и евроунијатске комесаре од чињенице да неко, још увек жели бити Србин ил Српкиња православне вере? Кад ће се већ једном Срби опаметити, и за почетак, поунијатити. Зар није папа Лав XIII дајући пуну подршку Католичком конгресу у Загребу 1900. године изричито рекао „да у будућности сви римокатолици српских земаља морају прихватити хрватско име“ (Никола Жутић, Срби римокатолици такозвани Хрвати, Београд 2006, стр. 75).

ЕВРОУНИЈАТСКИ ИНОВАТОРИ Што се тиче језика ту има промена. Језик се више не зове „земаљски“, ни „босански земаљски језик“ већ „бошњачки“ или „босански“. Евроунијатски иноватори уз сагласност Инцка и локалних стипендиста су закључили, да без обзира што су на територији Босне откривене пирамиде, не би било учено, ни у складу са демократским начелима НАТО официруша и евроунијатских комесара, језик назвати „ванземаљским“. Поготову у тренутку кад корона, за коју Светска заразна организација још није открила, јел овоземаљска или је ванземаљска појава. Ако је настала, зашто има много доказа, од слепога миша онда корона испуњава оба услова: час је на земљи, час ван ње! Слепи миш може да хода, да се качи за стене, може да лети а при свим тим радњама наводно не види ништа. Лети ноћу кад радни човек спава тако да девет десетина човечанства никад га није видело. Једна десетина, са све присталицама, која тврди их је видела је ипак велика мањина. Отприлике толико има особа које су виделе и ванземаљце, марсовце, летеће тањире. Било би неодговорно према глобалној цивилизацији, у овом тренутку званично увести назив „ванземаљски“ језик, зато се ваља, још увек, држати овоземаљских имена. Из тих разлога српски језик се, поред раније поменутих, данас назива: матерњи, хрватски, шокачки, северностаромакедонски, црногорски, западнобалкански… Може се звати било како само не сме СРПСКИ, јер то вређа „народе“ који немају свој језик. Народ без сопственог језика, писма и своје цркве није потпун. Нешто му фали. Не вреди ни кад се старо новим именом назове, јер постојање старог – Срба, ћирилице, Српске православне цркве – поништава ново-измишљено, јер се види одакле је настало, где су узели, земаљским језиком речено, украли. Старо мора нестати, кажу нови извршитељи старих, послодаваца.
Сестре Српкиње и браћо Срби, не будимо лењи. Молимо се, боримо се, будимо сложни. Не дамо светиње!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића и мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање и клање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Све ће добро бити. Догодине у Призрену.

Један коментар

  1. PRAVI NARODNI PROSVETITELJ !!!
    OBOGACUJETE NAS I DUSU HRANITE.
    HVALA I SRECAN PRAZNIK NASIH PROSVETITELJA,
    GOSPODINE ANTONICU

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *